Neradni je dan, povodom Dana Nezavisnosti, 4. Jula, koji ove godine pada u subotu.
Ocigledno, ni Ameri nisu preterano gadljivi na placene slobodne dane u vidu drzavnih praznika.

Nije da je sad to mnogo bitno, ali za one mladje medju nama, koji su mozda bili zauzeti samoodbranom od poslovicno surovih nastavnica istorije, 4. jul je pored Dana Zahvalnosti najvazniji praznik u Sjedinjenim Americkim Drzavama.

“Demokratska stranka Srbije i Sveruska politička stranka «Jedinstvena Rusija» potpisale su Sporazum o saradnji, polazeći od duboke i istorijski potvrđene duhovne, kulturne i političke bliskosti Srbije i Ruske Federacije, kao i od zajedničkog uverenja da su izgradnja i jačanje pravne države, demokratskih institucija i sveukupnog blagostanja naših naroda i država osnovni i zajednički ciljevi delovanja obe stranke.” 

Vojislav Koštunica, pre neki dan u pismu Kongresu jedinstvene Rusije  

“Međunarodna

Serija emisija Insajdera na B92 prikazala je malverzacije u našem fudbalu i pokrenula je mnoga pitanja na koja do sada nema odgovora. Mišljenja o serijalu su podeljena. Dok jedni (uglavnom brojniji) govore da je dobro da se neko konačno odvažio da otvoreno govori o temi o kojoj sve i vrapci znaju, dotle drugi ističu da je celokupna akcija strašan udarac na naš najpopularniji sport sa mračnom pozadinom i željom da se uprljaju sveti likovi naših poznatih sportskih rukovodilaca i ceo fudbal baci u blato.

Još nakon prve od šest epizoda očekivao sam da na blogu osvane tekst koji bi dao više odgovora ili ponudio neki dodatni pogled. Nažalost, evo i više od nedelju dana od poslednje epizode serijala a još niko ne piše o ovoj temi. OK, možda blogeri nisu sportski tipovi a možda imaju mnogo važnije teme koje im ne ostavljaju dovoljno vremena da se bave "najvažnijom sporednom stvari na svetu".

Tokom 20. veka prosečno radno vreme opalo je skoro duplo, pre svega zbog dramatičnog rasta produktivnosti, ali i usled pritiska sindikata, kao i progresivnog zakonodavstva. Radna nedelja, u većem delu industrijalizovanog sveta, kontinuirano je padala, na oko četrdeset sati posle Drugog svetskog rata. Već 1926. Henri Ford je počeo da zatvara svoje fabrike automobila subotom i nedeljom. Tri godine kasnije sindikat radnika u proizvodnji odeće u SAD izborio se za petodnevnu radnu nedelju. Federalna vlada SAD ozakonila je 1946. četrdeset-časovnu radnu sedmicu za državne funkcionere, ali

     1.

               - Gde su mi one druge ovakve pantalone? ( Pokazuje plave tričetvrt pantalone koje upravo ima na sebi, sa crnom karo šarom. )
               - One bele? Na peglanju.

U sukobu BekoInvesticioniFond oko DeLuuce Beograd nezainteresovanom a ostrašćenom teško je razlučiti da postoje 2 spora oko kojih se lome koplja. Jedan je način na koji je BekoInvestitor kupio akcije DeLucce Beograd a drugi je spor sa Gradom Beogradom oko prava korišćenja zemljišta (maksimalno oko 200 hektara).

Urumci, 7-10. oktobar

Učitelji engleskog

Zavidim svima kojima je engleski jezik maternji jer u inostranstvu uvek mogu da rade kao učitelji. To nije nimalo lak posao, ali predstavlja sigurno parče hleba bezmalo svugde na zemaljskoj kugli. Pa ukoliko neki Englez, Amerikanac ili Australijac žele da putuju a nemaju dovoljno sredstava, mogu da polažu testove za učitelja i da vrlo brzo dobiju zaposlenje. Radni staž učitelja obično počinju u azijskim zemljama ali već nakon dve godine mogu da iza beru drugi grad ili drugu zemlju – i tako na svakih nekoliko godina, dok im ne dosadi ili dok ne odluče da se negde skrase.

  Nismo uspeli da opravimo kolače niti da kupimo crni i žuti sok ali smo, umesto đakonija, došli da pokupimo pohvale i pogrde i,  sa ono malo ponosa što nam je preostalo, podelimo novi projekat ekipe

 

1)

-Kako je bilo u školi danas?

-Odlično

-Šta ste radili?

-Svašta

-Koje ste predmete imali?

-Imali smo onaj gde učimo strane reči

-Nemački?

-Ne, onaj drugi

-Drugi? Koji drugi?

-Pa onaj drugi sa stranim rečima

-Ne znam koji

-Onaj gde učimo one strane reči....skupove, što imam zelenu svesku

-Matematiku?

-E to

Gost autor: Omega68

‘...И би потоп за четрдесет дана, и вода дође и узе ковчег и подиже га са земље. И навали вода..."

"А после четрдесет дана отвори Ноје прозор на ковчегу , који беше начинио; и испусти гаврана..."

И не само то; Моша је пре него што је примио заповести од Бога, на гори пред Господом остао четрдесет дана, Илија је четрдесет дана ишао до Божје горе Хорив, Исус је постио четрдесет дана у пистињи, а после Васкрсења је толико био са својим ученицима до Вазнесења.

Колико год неко (а то сам првенствено и ја) не био фасциниран формом, све правдајући се суштином, не сме се занемарити и значај формалних ствари.

Таква једна, скоро па пука формалност, десила се и јуче. Мислим на оддржавање Друге међувладине конференције Републике Србије са Европском унијом. Том конференцијом и отварањем

Suhana Gautam je ćerka vlasnika hostela u kojem sam odsela. Njeno ime znači „dobro obučena“, a prezime Gautam kazuje da pripada kastinskom redu iz kojeg je potekao i Sidarta (kasnije Buda). To je visoka kasta i Suhana u levoj nozdrvi ima mali pirsing što je obeležje njene kaste. Nošenje ovog obeležja danas nije obavezno, ali više od polovine žena u Nepalu, hindu porekla, ima malu minđušu u levoj nozdrvi.

(чачкати по теоријама разним је као опипавати мрак.човек никад не зна шта ће из тог мрака искрснути.)

 

ту скоро, из њима знаних разлога, ево  у Србији, је покренута Петиција од стране групе наших високоишколованих стручњака различитих научних профила о реформисању учења о постанку света у домаћем школству упућена научним установама па стигавши и до САНУ усталасала нам је јавност ,а богме и Цркву, јер реч је ,тврде потписници исте , да нема доказа о томе како је настао живот на Земљи, док заговорници теорије еволуције заправо својим спекулацијама тврде да то знају.Црква такође.

1978. godine, samo 28% Amerikanaca je verovalo da je brak zastarela društvena forma. Danas, to misli četvoro od deset Amerikanaca – njih 39%. Nova studija istraživačkog centra Pju, u saradnji sa nedeljnikom „Tajm“, pokazuje nove trendove u američkom društvu.

Objavljena u vreme dok se stanovnici SAD spremaju da proslave tradicionalni „porodični“ praznik – Dan zahvalnosti – ona pokazuje da skoro svako treće dete u Americi živi u porodici razvedenih ili rastavljenih roditelja, ili pak roditelja koji se nikada nisu formalno venčali.

Iako bi se moglo očekivati

Dok epidemija malih boginja u Srbiji jenjava (uz trenutni bilans od skoro 5000 obolelih i 15 žrtava) a domaći mediji objavljuju naslove u stilu "Bil Gejts izjavio da će 30 miliona ljudi umreti za šest meseci" (naravno navodeći čitaoce da pomisle da će se to desiti u narednih 6 meseci a ne tokom neke buduće pandemije), reči Luja Pastera iz naslova ovog teksta deluju više nego opominjujuće.

A nije Bil ništa novo otkrio. Države se mnogo više pripremaju za ratove nego za epidemije. Epidemiolozi i infektolozi na to upozoravaju već godinama čekajući samo da se desi "fatalan splet okolnosti". Da neki patogen mutira, preskoči "barijeru vrste" i krene da se širi po nezaštićenoj populaciji.

Iskoristiću ovo kao povod da predstavim dve knjige iz oblasti epidemiologije ... ali malo drugačije pisane od klasičnih medicinskih udžbenika. Knjige koje se ne bave samo etiologijom bolesti, opisima simptoma i suvoparnim statistikama morbiditeta, mortaliteta i letaliteta već i životnim pričama ljudi koji su sa epidemijom bili suočeni ... sa obe strane "izolacione barijere".

Prva je knjiga prof. dr Zorana Radovanovića "Variola vera - Virus, epidemija, ljudi" a druga dr Ali S. Kana "The Next Pandemic: On the Front Lines Against Humankind's Gravest Dangers"