Da li ste ikad pomislili da ste u ovom životu bili neko drugi, da ste u određenom periodu živeli pod drugim identitetom, a toga niste bili svesni? Kako bi se osećali da saznate da ste se zvali drugačije nego sada? Ja sam se osećao pomalo tugaljivo, prevarenim, beskorisnim ... kao da nisam odavde ili odande, ali je kratko trajalo. Znao je da me zadesi poneki san o tome i ništa više. Zbilja je mnogo ozbiljnija ili sam samo milsio, nadao se...

Srbi su Srbi a naročito smo mi Srbi, reče vladika Grigorije.

"Budimo  ljudi iako smo Srbi"-reče patrijarh Pavle.

Kako za koga, ali  ja sam mišljenja da je Pavle najpametniji i najčasniji od svih vladika, koji je i ponašanjem i rečima učio vernike da budu ljudi pre svega.

Nedavna izjava Tome Nikolića „da su za njega Srbi iz Republike Srpske Bosanci,(nije rekao Bošnjaci, govorio je o geografskoj a ne nacionalnoj odrednici) iako neki od njih ne vole da ih tako zovu“ izazvala je lavinu nacionalno i pravoslavno-svetosavski ostrašćenih napada, čemu se , na moje iznenađenje, priključio i vladika Grigorije.

Sada već neki govore kako su Srbi sa severa Kosova „srpskiji“ od onih južno od Ibra i glupostima nikad kraja.

"Nije svaka istina za svake uši" Umberto Eko

S druge strane, pošto je oskudacija, moja draga supruga, zvanično se pridržava dogovora da se ne bahatimo sa kupovinom garderobe i raznih sitnica, a nezvanično, kao mrmot navlači, skoro, svakodnevno neke bluze, čizme, neodoljive lutijice za nešto, ... Nikad u originalnoj ambalaži, kesi, nikad račun, ... Sve to ona organizuje da bude "ispod radara". Ako eventualno nešto primetim:

- Sanja mi vratila, dala sam joj da nosi pre par meseci
- Kako se ne sećaš, imam ove čizme dve godine

Jahaše jednom jedan Car na čelu svoje ogromne vojske sve do kraja Sveta. Kad tamo a ono Tamni Vilajet! Velika okovana vrata behu crvene boje (moj sin ih je video u toj boji). Šekspir još ne beše u planu da se rodi ali i Car i doglavnici njegovi i sva vojska ostala, behu u dilemi: Ući ili ne ući! Rasprava se otegnu na dva dana i bi doneta odluka, ko želi neka uđe, ko ne želi neka ne ulazi. Nije baš kao Solomonova ali joj se ne može spočitati nedemokratčnost.

Prvo, jedna divna vest: zahvaljujuci drugarima sa bloga, ova mala duša je našla gde da živi

Hvala, ljudi, beskrajno! Ali sad ono mnogo vaznije, nasa lepa Bretonka, napustena zenka, sterilisana, vakcinisana, umiljata, dobra, cista, izuzetno poslusna i mirna, sa pravim kucnim navikama, koja je verovatno na ulici zavrsila nekom velikom nesrećom, i dalje živi u hodiku ispred zgrade jedne fine gospodje kod Hrama. 

Molim vas ljudi da razmislite

Kada vas 'zarobe' načini na koje interakcija (izmedju učenika i nastavnika, kao i medju samim učenicima) služi ne samo kao kičma čitavog procesa podučavanja, već figurira izvan okvira stubova i potpornih greda, i postaje iskra, početna tačka za stvaranje nečeg većeg i od vas samih, ne mogu a da ne razmišljam o limitima koje sami postavljamo, onako kako nalazimo za shodno da treba, a da prethodno nismo ni pokušali da ih makar preispitamo.

има 1, радимо скупа, Пиле га зовемо,овдашњи, који нас причањем на локалном шопском баш уме да слуди у неразумевањуга, но казивање му мамљиво звучи па га уснимих, те преписах, можда понеко . . . понешто . . . и скопча

Šta ste želeli postići turnejom po Kosovu i Metohiji?
- Hteli smo da pozorištu, na tren, vratimo ulogu koju je u ovoj našoj tranzicionoj malograđanizaciji negde zagubila – subverzivnost. Umetničku, političku, društvenu. Sad bih, kao pristojan čovek, trebalo da progovorim o tim divnim ljudima, o dva sata osmeha (naspram decenije teskobe) na njihovim licima, ali bih vam time odao samo deo razloga. Ne, probali smo da napravimo umetničku provokaciju, pokušali smo da stvorimo parapolitički, parateatarski incident. Samo delimično smo uspeli, dobar deo

Novak Đoković sada je i zvanično najveći teniser svih vremena!

Novak Đoković sada ima 23 osvojena Grend Slema!!!

Novak Đoković je jedini teniser u istoriji koji je svaki Gren Slem osvojio najmanje 3 puta!!! 

Hvala sto si ga postavio na blog! Hej, čoveče, preporuka samo tak'a!!! Ovo je divan blog.Za tebe! Hvala! Divno! Nadahnuto! Kako lepo pises! Zavidim ti! Moji omiljeni, bravo! Prva!Prvi! Neobichno, iznenadjujuco. Divno! Divno je kako ti stoje u sećanju te divne reci ! Hvala ti, obozavam cvece. Ne znam kako bi po tebi trebalo da izgleda najlepša priča za Nju.... meni je i ova gotovo previše... dotakla je moju tačku topljenja, već na petom redu. Hvala za priču.:). Ne da si napisala, svaka čast! Kao i uvek, zanimljiv tekst. Samo da dam preporuku dok nisu navalili slatkisi, cokoladice,

Да, рекао ми је покојни деда тих осамдесетих година, увек се праве спољне степенице за горњи спрат.Никад не знаш  ко ће са ким да се посвађа, браћа су браћа док се не ожене, увек се оставља резервна варијанта...

А ја сам баш хтео да то буде пентхаус, мој мали свет у који ћу да се пењем степеницама из родитењске дневне собе док се

Najbolji način da se preživi kafanska tuča, ako niste uključeni u inicijativni odbor iste, je da se dohvati stolica i probije put ka vratima. Ne deluje kao neki posebno demokratski i građanski postupak ali, radi.

Све оно што сам затекао или се појавило у време док сам још увек пречесто грешио у разликовању нокшира од остатка света било је у дечјем реду ствари смештано у фиоку "ово је одувек било ту и тако".

У витрини у ћошку, изнад фиоке са дугмадима (не-не!), налазиле су се стаклене преграде са финим чашама и шољама (не-не!), а изнад њих је била тајанствена фиока са четвртастим украсним кључем (наравно, не!). Поврх свега, безбедно ван мог домашаја, налазио се радио, савршено уклопљен, и по текстури свог дрвеног кућишта и по габариту, у отвор у витрини.