Milanska Skala ispunjena  do poslednjeg mesta… jun 2019. godine… orkestar na pozornici… instrumenti naštimovani… publika u iščekivanju… na pozornicu izlazi pevač sa gitarom… obraća se publici... izvinjava orkestru… skida leptir mašnu i oslobađa grlo… par akorda na gitari… a zatim anđeoski glas… malo je reći anđeoski, božanski… iz zapozorja gleda ga, ne bez sete, jedan od tri najveća tenora našeg vremena.

Odma da se razumemo, hoću orden. Ne mora ništa sa merlinmornovskim najboljim prijateljima svake devojke, em sam devojkom bila u drugoj polovini prošlog veka, em nisam alava. Može skromnije, al da se sija i obavezno da ima nešto ukršteno. Naravno, da ima i vizantijski bordo pliš-jastuče, jer posle mogu da ga koristim za

Često mi se desi da ostanem sam na semaforu čekajući zeleno za pešake. Kad je slab saobraćaj, kad je uska ulica, kad... lakše je samo preći. Ne kažem da nije.

Nije ovo jedini veliki grad u kojem sam bio ali jeste najveći i najkomplikovaniji. Jedan od uzroka brojnih nevolja je i Nazovimo-Ga-Kodeks-Ponašanja koji je lokalnom življu nametnula lokalna vlast. 

U najkraćim crtama, da se Kinezi ponašaju kao u par hiljada godina u kojima nisu bili domaćini Olimpijskih igara sve bi bilo lakše.

Kodeks može da se svede na jednu odredbu, ’Predstavimo se svetu kao bolji od sebe samih’, daleko od toga da sličan koncept premijerno prikazuju u Pekingu ali da je bizarno, jeste.

Da se razumemo, Kina je ozbiljna sila, tehnološki

Prilikom svoje prve posete Finskoj, ima tome već 17 godina, imao sam i prvo iskustvo sa saunom. Negde u okolini Turkua, na obali nečega što više nije delta reke a još uvek nije ni more, na malom drvenom keju nalazila se drvena kućica sa samo tom jednom prostorijom. Prvo moje iznenadjenje desilo se kada su se svi domaćini poskidali kao od majke rodjeni i hladnokrvno uši u saunu. Za nekoga ko je naslednik Balkanaca koji su se skidali goli samo na regrutaciji i subotom pored korita tople vode, začudjujuće je bilo videti kako se bez stida ljudi i žene, kolege i koleginice, prijatelji i prijateljice, oslobadjaju odeće i mogućih predrasuda i ne obraćaju pažnju na golotinju. Posle polustanog oparavanja u prijatnoj atmosferi, domaćini ustadoše, krenuše napolje, uhvatiše zalet i poskakaše u vodu. Ej, bre, krajem maja, na severu Evrope, dok je temperatura nepolju bila negde oko 10 stepeni. U sred našeg orijentalnog okruženja ja ne ulazim u vodu pre druge polovine juna, i to ako je prethodno temperatura barem dve nedelje prelazila 30 stepeni. Šta je - tu je. Kad mogu Finci, može i hrabri Srbin. Zalet i buć. I, umeto smrzavanja i šoka hladnoće, osetio sam divno opuštanje i lagodnost. 

Gisela Elsner

Ovo vreme je
izašlo iz zgloba. O prokletstvo, sram,
što sam rođen da ga ja popravljam sam!

Hamlet , Viljem Šekspir

Prevod: Živojin Simić i Sima Pandurović

ODBIJENA OD SVETA

Tako izgleda Hamletova osnovna zamerka sudbini. On zaboravlja da je njegov izbor najvažniji. Svi umiru i to u zavisnosti

ALO BRE, KAKVI STE VI TO LJUDI?

Za mene je počelo dok sam hvatao par dana nenadanog, dobrodošlog odmora. Za neke je počelo po rođenju ili traumama tokom odrastanja, šta li.

Starija ćerka me je zvala i zamolila da joj pomognem oko akcije glede ptica koje umiru u mukama na krovu ili plafonu SPC Vojvodina ( u Novom Sadu poznatijeg kao „Spens", zbog domaćinstva svetskog prvenstva u stonom tenisu, održanog nakon što je objekat sagrađen). Rekoh da ne mogu odatle, da ću sva sva znanja upotrebiti da pomognem čim se vratim. Na sreću ptica, nisam čekan. Družina koja se angažovala oko ove svinjarije, već je rešila problem dok sam stigao kući.

„U životu postoji pet stvari koje se ne mogu vratiti: 1.kamen koji je bačen, 2. Reč nakon što je rečena, 3. Mogućnost nakon što je izgubljena, 4. Vreme kada je prošlo, i 5. Ljubav za koju se ne bori."

Političari su svih ovih godinama, građanima Srbije obećavali razvoj energetskog sektora, sveže investicije, hiljade novih radnih mesta, i nadasve lidera u regionu. Njihova obećanja su bila potpuno opravdana jer su mogućnosti - potencijali ovog sektora bili realna osnova za dostizanje liderske pozicije.
Na početku 2009.godine realnost je drugačija i

Kako, zašto, zbog čega…iz mog života iščezoše prijatelji, drugarice i drugovi, pa i najbliži, braća, sestre...? Ne, ne mislim, daleko bilo, na smrt koja ih nepovratno i zauvek odvodi iz mog (i njihovih) života, ne, nego na iznenadno, ničim objašnjivo, totalno prekidljivo i neopozivo kidanje svih veza i bilo kakvih kontakata. Muk! Tišina! Neodaziv! Nije to pandemija, nije ni epidemija, tek sporadični slučajevi, nekoliko, a i to je mnogo! I ne dešava se istovremeno, u istom trenutku, danu, mesecu, godini, ne, prvi takav slučaj se desio pre skoro dvadesetpet godina, drugi pre oko dvadeset, treći ima tome šest, sedam godina , četvrti najteži, najbolniji, ma svi su najteži i najbolniji, pre skoro godinu dana. Ni u jednom slučaju nisam skrstio noge i ruke, kao zabole me, ne, pitao sam, hteo da razgovaram, želeo da razjasnim, da saznam razlog…

Број 3,5 милијарди евра има посебан значај за мене последњих година. Шта год ми радили и шта год да влада ради непотрошених 3,5 милијарди евра намењених финансирању инфраструктуре се не мења. Наводи се и у ваљаном контексту и ван њега и тај број као да живи свој независан живот. Како се мој мандат овде приводи крају и да је нама,

  Pa zar to da bude prva vest koju čujem posle 4 nedelje bez TV-a? Kud sam se i vraćao sa odmora!

Bloger Nebojša Spajić

Prva vest koju sam ugledala u našim novinama, posle  desetak dana napornog-ala Beti Ford klinika- odvikavanja od istih, bila je „Razneo se sa dva kila eksploziva.“ Božeoprosti. 

 No sam odmah posle videla  da nam i država ima suicidalne namere, nema me manje od dve nedelje, kad ono- verbalni  rat sa NATO. Dalo se naslutiti, naravno.  Ne iznenađuju ni Samardžićeve ni Jočićeve izjave. Iznenađuje ćutanje DS i

Predsedništvu Liberalno demokratske partije

Simina 41, Beograd

 Pogromaška atmosfera i horsko pevanje koje prati istupanje Vesne Pešić iz poslaničkog kluba Liberalno demokratske partije ukazuje na mnogo širi problem ovdašnjih tzv. političkih elita. Reč je, naime, o pomanjkanju talenta da se politički problemi, razmimoilaženja ili drugačija mišljenja ne pretvore u patetične operete ― u kojima se svi koji se drznu da misle ili govore drugačije od zvaničnih partijskih stavova i dogmi odmah ne svrstaju u red izdajnika, plaćenika i ostalih kvislinga. Snagom verbalne vatre kao i kalibrom korišćene municije sam povod reakcije gospođe Pešić u međuvremenu prilično je banalizovan. Suština priče je da ideja o nepogrešivosti vođe još jednom pokazuje svoje mračno naličje. Nevešto sročena kanibalska metafora na kraju je rezultirala novim dokazom po društvo pogubne teze o ovdašnjoj političkoj sceni kao blatnjavoj kaljuzi u kojoj ljudi sa ličnim kredibilitetom naprosto nisu poželjni.

Sreca je veca samo kad se podeli sa drugima!