Na drugi deo ture krenula sam autobusom:

Speaking at Takovo, celebrating the 2nd Serbian Uprising (where they actually managed a good slap at Ali Pasha, leaving the Ottoman Turks to slowly lose interest and drift home 63 years later), the Deputy Prime Minister said:

Znam. Znam da ste je voleli, a da sada je volite sve manje. Znam i da ste nekada slušali svaku njenu reč, jedva je čekali, a sada za nju retko lepu reč nađete. Znam da ste joj verovali, a sada verujete da vas je baš ona razočarala. Znam i da se ovakve stvari ne pišu za rođendanski dan, ali mi smo je pravili zato da ona bude mesto gde ćemo moći da govorimo, pišemo, radimo ono što se drugde tada nije ni moglo ni smelo. Sem na Devedestdvojci. Na Radiju B92 koji danas slavi 25. rođendan.

Možete da ga ne volite, možete svašta da pričate, ali ja sam i dalje ponosna na to što sam bila među onima koji su pravili i napravili Radio B92. Ako nekoga boli to što nije sada onakav kakav je bio, onakav kakav smo želeli da bude, onakav kakav bi trebalo da jeste, boli mene i sve one koji su mu posvetili godine života, radeći na njemu i van onoga što se drugde radnim vremenom zove.

Ponosna sam na sve njih koji su ga voleli za koje je taj radio bio drugo ja. Ponosna na vreme koje je pokazalo da su na njemu radili dobri, kreativni, pametni ljudi, hrabri ljudi koji su i van radija bili ili jesu važni za ovu zemlju. Na Radio B92 su dolazili ljudi koji su želeli da rade drugačije, bolje, koji su na njemu tražili prostore kojih nigde drugde nije bilo. Zbog toga danas tako puno ljudi koji nešto znače u svojoj biografiji nose ime Radija B92.

Taj radio i ti ljudi su bili, i mahom i ostali, više od prijatelja. Zato što smo živeli zajedno, u redakciji smo provodili više vremena no u svojim kućama, znali smo sve o svakome, slavili smo zajedno rođendane, venčanja, položene ispite, dobro urađene poslove, prve rođene »redakcijske« bebe...Radili smo, u početku, pomoću štapa i kanapa, drugi su bili veliki, podržavani, iskusni, imali su sve što smo mi, »oni klinci«, mogli samo da sanjamo. Sve sem hrabrosti da budu više i da rastu svakog dana, uporno i sa dubokom verom da može još bolje.

To je bio radio na kome smo učili da budemo novinari, urednici, tonci, radio koji je rastao svakog dana zato što smo u njega ulagali i više no što smo znali da smemo ili umemo.

Zbog toga, svima onima koji smo ovaj radio pravili, koji smo za njega živeli, voleli ga, bili i ostali ponosni na njega – srećan rođendan!

Cetrnaest godina izivljavanja nad sopstvenim narodom, spakovano u 72 sata paranoje istih onih koji su do svega ovoga i doveli.

Sta je to za vas, Djubradi jedna, naspram onog sto ste nam svih ovih godina cinili!

Koliko psovki treba izreći da bi se opisali „osećaji" kojima nas oni koji se predstavljaju kao Srbija svakodnevno zasipaju? I to su ljudi koji promovišu optimizam. I to su ljudi koji nas ubeđuju da smo retardirani zbog toga što ne razumemo njihove vizije. To su ljudi koji nas ubeđuju da su u pravu..

[Твој став је живот другог]

Ми једни другима градимо окружење. Под утицајем нас као окружења, у другима се формирају разни елементи психе, а под утицајем сопствене психе, људи граде свој живот.

Јавно исказивање сексуалности постоји одувек. Током историје су се мењале форме тог исказивања. Обред венчања је вероватно најсталнија форма тог исказа, иако се сам обред разликује од културе до културе и од времена до времена. 

Данас се исказивање сопствене сексуалности, у животу сваког човека одвија често, вероватно и свакодневно. Јавни искази се крећу од неупадљивих - тепање, држање за руку, загрљај или пољубац - до претераних.

Jedan od trenutno najpopularnijih Web sajtova, www.Facebook.com, postaje sve zanimljiviji korisnicima u Srbiji. Sajt iza kojeg stoji Mark Zuckerberg (84to godište), za one koji nisu baš upućeni, predstavlja društveni sajt (social networking) na kojem korisnici prave svoje profile, dodaju prijatelje, postavljaju slike, učlanjuju se u grupe itd... U oktobru je Microsoft za 1,6 odsto tog sajta platio 240 miliona dolara.

Rastuća popularnost Facebook-a u Srbiji pokazuje

Dorćolski kej 

Budim se jutros, otupljenog uma, promajne glave, s nekom od onih melodija koje vam se bez pitanja i dozvole usele u praznu glavu, pa samo čekaju da počnu da ječe. Ide ovako nekako „...ne krivim / oženjen sam, kao momak živim / rke-koke rke-koke / gore-dole gore-dole / levo-desno levo-desno / je l’ možemo posle da popravimo, grešio sam?“ pitao je nesuđeni a smrznutii pevač (ako si kod „levo / desno“ grešio, šta li bi bilo sa Lili Marlen, pitam se u prolazu), samo u beloj košulji, normalno utopljenog kamermana na mostiću splava na koji sam sišao da potražim crnogrlog morskog gnjurca, pa ga po treći put za redom promašio. Gnjurca, šlager-pevača sam baš i mogao.

Prvi simptomi ukazali su se nedugo posle trinaestog rođendana.

- Ustani, sine, vreme je za školu.

- Pusti me na miru.

- Ustani. Šta ti je?

- Što me nisi budio od tamo? Što si ulazio u moja soba?

- U mojU sobU. I ustaj da te ja ne izvučem iz kreveta za uši.

- Agresivniku jedan!

- Alo, zemljače! Samo ti laj pa ćeš u domu za zlostavljanu decu da završiš. Ima državni sluzbenici da te gledaju. Za platu.

-

Nila Janga sam upoznao , sada već davne, zime 1990./1991. U Pirotu. Mislim prolazili smo, pre toga, jedan pored drugog više puta i znao sam za njega ali, upoznali se tek tada. Tek nedavno smo, posle godina, manje ili više intenzivnog, druženja seli i popili kafu. Onako kako treba. Uz razgovor, u kome sam, uglavnom, slušao. Jedini problem tog ćaskanja je u tome što nisam mogao da pušim. Nil je pre nekog vremena prestao, pa sam pokušavao da se kontrolišem. Da mu ne bih pravio zazubice. 

 Da je privatizacija društvene i državne svojine posredstvom Agencije za privatizaciju, a sve sa blagoslovom resornih ministara, tj. alavih stranačkih kasa, bila u neutvrdjenom obimu pljačka, svedoči i primer LUKE Beograd! Pred našim očima kriminalci visokog ranga bukvalno su oteli hektare i hektare skupocenog gradskog zemljišta, i nikom ništa! Da nema agilne i hrabre Verice Barać, jedan od najvećih kriminalnih poduhvata ostao bi u mraku fioka:

Tužilaštvo pre tri meseca zatražilo od policije da ispita sve navode iz krivične prijave Saveta za borbu

Evropska Komisija je pre 20-tak dana pozvala (Call 5) zainteresovane da šalju predloge za finansiranje ideja na neke teme vezane za Information and Communication Technologies (ICT), a unutar Framework Programme 7 (FP7)

Radi se o 732 Miliona Evra i ako se nešto loše nije desilo poslednjih meseci Srbija je ravnopravan učesnik.

Tu smo. Svi na broju. Brojali smo se par puta i još nekoliko za svaki slučaj i utvrđeno je da je sve kao što treba. Kontuzovano. Uspeli smo da dočekamo Novu Godinu po svim pravilima dobrog dočeka, promenivši usput planove tako da zavaramo tragove po kojima smo pokušavali da pratimo sami sebe. I ne samo to, uspeli smo da se probijemo i kroz prvi dan Nove Godine. A on nije šala.