Dru Briz

Od Stefovih NFL tekstova ni traga ni glasa, a sezona već poodmakla... Ma, i to prosti jadi, al' u toku je live TV prenos revolucije NFL-a.  A pošto nema smisla da i dalje trolujem tuđe blogove, odlučih se nevoljno da sam napipšem osvrt na istoriju kojoj svjedočimo.

„Razvremenjenost je stanje večitog prezenta u kome svaki trenutak i svako mesto može da bude središte svih trenutaka i svih mesta. U tom mističkom stanju vreme ne teče u smeru od prošlosti prema budućnosti, već se koordiniše jednim vrtlogom oko prezenta kao mesta gledanja sa koga se ovaj vremenski vrtlog predočava iz neposredne blizine, u punoj vidljivosti.“
Dragan Mojović (1942-2001)

“Dragan Mojović ostaće nam u sećanju kao autentičan umetnik, u čijem se delu ne prepoznaju granice prakse i uma ,
ljudske čestitosti, duhovnog uzdignuća

Znam, reći će mnogi blogeri, i ranije je to bio vašar na kom su se pekli volovi, prasići, jagnjići i gde su se trošile mesečne plate pod šatrama. Ali, nekada su tamo specijalni gosti bili džez orkestri, turbo folk nije smeo ni da primiriše blizu, čak ni veselih devedesetih. A ove godine prvo veče pevaju Zvezde Granda. S obzirom da je Pink od RTS-a preuzeo prenose, nije ni čudno. Samo da vidimo kakvu će nagradu  organizatori da dodele Željku Mitroviću. 

Sabor je osnovan da se sačuva tradicija trube u Srbiji. U celoj zemlji postojala su samo 4 orkestra te 1961. godine,

Неки комуниколози сматрају да је својевремено, један од најважнијих разлога за велику почетну популарност Слободана Милошевића био врло једноставан: после много деценија, пред народом се појавио политичар чије

Još pre puta sam bio prilično odlučan da priuštim sebi let balonom u Kapadokiji. Međutim cena od tada nekih 300$ za sat leta me je prilično odbijala. Poslao sam mejl prvoj balonskoj kompaniji u kome sam pitao da li će mi moja pres kartica (Društvo novinara Vojvodine (ono nezavisno, treba li naglasiti?)) omogućiti da malo spuste cenu. Pošto odgovor nisam dobio na vreme (sačekao me je kad sam se vratio u Istanbul), otišao sam kod konkurencije. Tamo mi je gazda više nego prepolovio cenu, ne toliko na osnovu kartice koliko na osnovu toga što poznaje jednog balondžiju iz Beograda (čije sam ime, na žalost, zaboravio, eto prilike da se zahvalim čoveku).

Od 9. maja do 27. juna pešačila sam na Camino de Santiago, najpoznatijoj evropskoj hajking ruti. Najpre sam hodala Severnim putem, duž obale Kantabrijskog mora, potom sam prešla na Primitivo put do Santjaga. Odatle sam nastavila do Mušije i zatim Fistere ili Kraja sveta na Atlantskom okeanu. Ukupno 992 km za 44 dana.

Svakodnevno sam pisala objave o

Večeras sam konačno pogledao film koji sam kupio uz knjigu koju je Bojan u svoje vreme preporučio, "Ne govori mi laži" - obe stvari od istog autora - Džona Pidžera.

Film se zove "Rat demokratiji" ("The war on democracy") i čini mi se da je ime nastalo kao ruganje poznatom terminu "Rat terorizmu" ("War on Terrorism").

 Umesto da vam odmah, kao na  prvoj stranici knjige Agate Kristi iz javne biblioteke, kažem kako je ubica u stvari poštar - preskočiću

Danas je u Londonu, izmučen rakom pankreasa, od plućne embolije umro Džon Lord. Bio je jedan od osnivača i autora kultnih pesama grupe Dip Parpl.

Široko slovensko

25. april

Nekada su prelazi iz zemlje u zemlju skoro neprimetni i da nema graničnih kontrola i onih kapija za teškaše, automobile, pešake, putnik ne bi ni znao da je kročio na tlo druge države. Nekada su pak granice stvarne fizičke međe, linije razdvajanja različitih geomorfoloških oblika, pa se čini da im je tu prirodno mesto jer tamo iza počinje drugi svet. Ovo potonje slučaj je sa tursko-gruzijskim prelazom Sarp-Sarpi.

But now, after trying to go virtually every day (and managing three or four times in reality) since the beginning of this month, I find that I am not going to be disproven. My original hypothesis, which I have been propounding for as many years as I remember, seems to withstand the experimentation phase.

I do not like the gym.

Бира се између слободе (избора) и сигурности (у ушушканости заштите). Тек после тога се бира ко ће основну потребу задовољити.

Bez obzira kojim se kalendarskim metrom mere, nove godine, velikih začetnih slova, dolaze neumoljivo. Nogom u vrata, bez pitanja. Ne pomaže ni pokušavanje da se umiloste slavljem u njihovu čast, kilometrima caklećih svetala, šleperima kiča prinetim kao žrtve. Nove godine dolaze i sa sobom za ruku vode Neizvesnost. Nju posebno pokušavamo da umilostivimo čestitkama u kojima uporno, ne umarajući se od ponavljanja, želimo jedni drugima što više starog, proverenog, i što manje novog. Zapravo je najbolje držati se nužnog i time unapred Neizvesnosti pokazati da ne tražimo mnogo, da nam je skromnost vrlina, da ćemo blagodarno umeti da cenimo ako nas poštedi svoje mašte i širokog repertoara boktepitakakvih i sačuvajbožeisakloni iznenađenja. Bez obzira na sve to, nova godina ukoračava u svoje vreme, ne obazirući se oko sebe, namerna da traje onoliko koliko joj je dato i slobodna da čini sve što joj na pamet padne. Ne zanima je ni njena prethodnica koja joj snishodljivo ustupa radno mesto i odlazi...