Možda je sve to moja uobrazilja i možda se na Kosovu ne dešava ništa što bi trebalo da me plaši. Možda je sve to lokalni folklorni običaj u kome se takmičari trude da dokažu da mogu dalje da pljunu i da im je barjak veći. Ono što se u Beogradu dešava (a glede Kosova) je možda samo ljubomorni pokušaj da se od lokalnog napravi međunarodno takmičenje.

Sasvim zanimljiva vest u današnjem Danasu – „Inicijativa „Ne damo niški aerodrom“ obratiće se telima Evropske unije zaduženim za zaštitu konkurencije kako bi se ispitalo da li su u slučaju koncesije za beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ prekršena pravila konkurencije u korist francuske korporacije „Vansi Erport“, a na štetu niškog i drugih aerodroma u Srbiji“.

(u podnaslovu "Čekajući Krkara")

Gost autor: a_jovicic

Prošlo je već više od 24 časa od davanja saglasnosti javnog tužioca da se skine oznaka poverljivosti sa izveštaja o padu helikoptera i objavljivanja njihovih delova na sajtu Ministarstva odbrane ... a pošto još nema ni jednog teksta na ovom blogu koji se bavi pomenutom problematikom odlučih da napišem koju reč.

EDIT: 2015-04-09 03:38Z ... Mesto rušenja je bilo samo 300 metara udaljeno od poslednje zabeležene radarske pozicije! Zašto je potraga trajala skoro 4 sata?!

gost autor: Sibin Grašić

Advokat Miroje Jovanović je juče napravio tri greške.

1) Podneo je prigovor na kandidaturu Belog kao "građanin"
2) Javno je to objavio na FB-u i tviteru

                                                                 Po Platonu, eros ne počiva toliko u onome koji je  lep,

             već u onome ko tu lepotu opaža

U nemačkom "Tagesspiegel"-u u rubrici "Kontrapunkt" objavljen je pre par dana  komentar pod naslovom "Srbi na Kosovu - žrtvovana manjina", novinara Nika Afanasjeva.

Postavljam integralni prevod teksta zato što mi se čini da pretstavlja ohrabrujući znak da klatno koje ode na jednu stranu, vremenom mora i da se vrati:

                   Nakon što su Kosovari osvojili dva kontrolna punkta, na granici prema Srbiji je eskaliralo nasilje. Dolazi vreme da zapad bolje zaštiti srpsku manjinu na Kosovu.

"She said that she would dance with me if I brought her red roses," cried the young Student; "but in all my garden there is no red rose... Ah, on what little things does happiness depend! I have read all that the wise men have written, and all the secrets of philosophy are mine, yet for want of a red rose is my life made wretched" (Oscar Wilde: The Nightingale and the Rose)

biram, nego:)

Vegetarijanac sam 12 godina, ali se i dalje uvek spetljam kad me neko pita "zašto". Sviđa mi se, kažem, tako. - Ne voliš meso? Tu mi dodje da kažem nešto rosno, al ne kažem. Mislim, koji moj moram da imam versku, ideološku ili bar nutricionističku elaboraciju, ako sam vegetarijanac. Mesožderu nikad niko ne postavlja tako blesavo pitanje.

Kad sam 2006. godine bila u New Orleansu samo 6 meseci nakon uragana Katrina mislila sam da neću nikad više da odem i vidim ga. Sigurno znate za osećaj kad vidite toliku destrukciju i haos oko sebe da vam dodje muka, obuzme vas neopisiva tuga i sve sto želite u tom momentu je da što pre odete što dalje, da se više ne

Pescanik.net ce, najverovatniije vec od sutra biti ponovo dostupan. Menja se domacin domena ili kako se to vec kaze i sve te tehnicke komplikacije traju. Ipak, ovaj slucaj sa sinhronizovanim napadima otvorio je jednu mnogo vazniju temu, koja se vec godinu-dve vuce po partijski opredeljenim medijima. Ta podela na dve Srbije, koju su ustolicili oni koji se pretenciozno podrazumevaju Prvom, a ispred Druge, ranije je stajala na granici podrske LDP-u. Sada, kada LDP postaje razumna partija i ta koja pruza podrsku, stvar se morala jos vise suziti i granica dve Srbije se postavila na Pescaniku. Uz

Kažu da nam se bliže izbori.

 EDIT2: 60 minuta 120 "lajkova"

 EDIT3: 150 minuta 215 "lajkova" 

 EDIT4: 8 sati 453 "lajkova" 

Konačno, stiže dobra vest - pozvan sam na intervju! Moj prvi intervju, Uitman Koledž, mala, privatna škola odlične reputacije. Malo je zavučeno mesto, Uala Uala, sasvim na istoku države Vašington, na granici sa Oregonom, okruženo poljima, vinogradima, rekama i planinama. To mi se dopada, ali mi je potreban i velik grad za punjenje nekih baterija i ova izolovanost me pomalo brine. I Portland i Siatl su na više od četiri sata vožnje, a bliže od toga nema gradova vrednih pominjanja i posećivanja. 

Nezahvalan je i težak pokušaj da se rečima opiše tragedija sa kojom se suočava više od 11 miliona Sirijaca koji su prinuđeni da pred brutalnošću ISIS-a i Asadovog režima napuste svoje domove.

Tokom proteklih 15 dana sam