Nešto što strašno podseća na život (Kratka istorija letenja u Subotici), Akademska knjiga, Novi Sad, 2019.

Preuzimajući identitet svog glavnog junaka - subotičkog pesnika, bibliotekara i konceptualnog umetnika Slavka Matkovića, osnivača slavne (neo)avangardne grupe Bosch+Bosch - istoričar umetnosti Nebojša Milenković napisao je, pre svega, roman o idealima. "Nešto što strašno podseća na život (Kratka istorija letenja u Subotici)" priča je o moći i nemoći umetnosti, o gradu (Subotici) i njegovoj najslavnijoj građevini, jednoj zemlji (Jugoslaviji) i njenoj umetničkoj sceni, o strastima, čežnjama i erosu kao telesnom ali i mentalnom iskustvu. Istovremeno to je i priča o subotičkim gradograditeljima ali i njenim samoubicama - kao "zaštitnim znakovima" ovog lepog grada. O pseudo-istorijama i fantastičnim povestima za koje u zvaničnim istorijama nije bilo mesta, a koje leže duboko upisane u kolektivne memorije stanovnika grada.

Glavni protagonista, Slavko Matković, protitip je antijunaka: idealista, nesnađen, dosledan, radikalan, svoj. Milenkovićev roman je i knjiga o pisanju i čitanju. Umnožavanjem identiteta, junaci iz knjiga koje čita nastanjuju svakodnevicu Milenkovićevog glavnog junaka koji upravo kroz igre zamena identiteta traži izlaz iz sve teskobnije svakodnevice jugoslovenskih građanskih ratova devedesetih. Iz drugog plana, sve vreme trajanja priče - nazire se Grad, zajedno sa svojom najlepšom građevinom. Neke nedorečene ljubavi i jednako misteriozne smrti...

..je, naravno, “He who has the gold”.

Šta je čije zlato je, još jednom naravno, teško reći. Nekome je to novac, nekome vlast, lepota, pamet, sila, racionalni ili iracionalni princip, srećne okolnosti, vika, dreka i ostalo, i sve ovo u ovakvoj formi ili onakvoj, pojedinačno ili u mešavini.

Juče je Ministarstvo finansija objavilo podatke o realizaciji budžeta za 2012.godinu. Rebalans smo usvojili 25.septembra. Koliko smo dobro planirali? Prihodi su za gotovo 400 miliona evra manji od planiranih. Rashodi su za skoro 500 miliona evra manji.

nadahnut Brajovićevim sjajnim blogom riješih da izbacim u virtuelni etar nešto od mojih davnih poetskih uradaka ... pa kud puklo

Pročitah nešto sad skoro, pa me zaintrigiralo...

Elem, usred kuknjave oko ekonomske krize i poziva vladama (raznim) da uliju u ekonomiju para, smanje poreze, podstaknu potrošnju kako bi nam ekonomija rasla itd. nađoše se i oni koji kažu da ovo što nam se dešava nije anomalija već teaser/preview onoga što će nam se desiti u dogledno vreme. Ukratko, postoje ljudi koji veruju da ekonomija zasnovana na rastu mora jednog dana izazvati nestašicu svega i svačega, jer ćemo bukvalno pojesti-popiti-potrošiti sve što Zemlja može da da i onda će biti kuku i lele... itd.

Jedan

U Velikoj Plani u Domu zdravlja kasne plate... Eh pa ništa čudno, kome nije kasnila plata u našoj Srbiji nije čovek, ali...

Ionako svima koji rade u DZ, a i uopšte u državnim jaslama ostatak građanstva zavidi na sigurnosti, malim zahtevima poslodavca, redovnim a odavno ne i skromnim zaradama. Sve u svemu kasni plata kod najpoželjnijeg poslodavca u srba.

Kad sam čuo razlog zašto se taj neobični događaj u Plani velikoj dogodio stvar je postala zanimljiva i to zanimljiva dovoljno da poželim da je podelim. Naime direktor

 srcu Anadolije

Dom(aćini) u Kajseriju

 1-3. april

Istuširala sam se, spremila klopu i udobno se zavalila u fotelju ispred prozora četvoro-sobnog stana u centru Kajserija, s kojeg se pruža panoramski pogled na ceo grad i u pozadini planinu Ercijan koja se visoko izdiže iza poslednjih krovova. Na stočiću ispred mene pun tanjir makarona, do njega Efes od pola litre, a kroz sobu se lomi glas Ele Ficdžerald sa ce-de plejera.

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST POVODOM NAIMENOVANJA GENERALA MLADENA ĆIRKOVIĆA NA MESTO ZAMENIKA NAČELNIKA GENERALŠTABA

Centar za evroatlantske studije i Roditelji u crnom ižražavaju dilemu i čuđenje  povodom naimenovanja generala Mladena Ćirkovića, dosadašnjeg komandanta Kopnene vojske, na mesto zamenika načelnika generlaštaba.

U zvaničnom obrazloženju ovog naimenovanja kaže se da general Ćirković važi za profesionalca sa velikim vojničkim i ratnim iskustvom, koji je  tokom rata 1999.

Danas i sutra se u Beogradu obeležava 50 godina od nastanka Pokreta nesvrstanih. Predstavnici 106 zemalja su došli da obeleže jedan događaj iz prošlosti, ali nisu došli da upoznaju "ogromne potencijale srpske privrede", niti da slušaju istoriju Kosova.

Bliže se izbori, valja narodu nečim mazati oči. A šta je bolje od iluzije da se prošlost može vratiti?  Tako nas mediji zamlaćuju naslovima "Nesvrstani šansa za spas srpske ekonomije" i sličnim budalaštinama. A čitaoci u transu, pa komentarišu kako treba da se okrenemo nesvrstanima, jer naši proizvodi nisu konkurentni

...zato što je smrt u pravom smislu reči sveopšti i nepobitni događaj: jedino u što smo odista sigurni - iako ne znamo dan i čas, zašto i kako - jeste da moramo umreti. U tom pogledu, smrt izgleda radikalnija od života.

Nije li značajno to što u Francuskoj postoji Institut za život ali još ne Institut za smrt? Treba se setiti upozorenja koje je dala Gospođa de Sevinje u svom pismu od 23. Februara 1698: Kakvo

upadajte, kafa je gotova!

hole like a head

jednoj ženi, povodom Osmog marta

Od nesreće se nit' živi, nit' ne živi. Ljudi ne pamte svoje nesreće već ne mogu da ih zaborave. Drage ljude što ih smrt odnese čuvamo negde unutra, obmotane posebnom ljubavlju kao nekom urnom.

Od Prištine do Kosovske Mitrovice ima oko 35 kilometara. Toliko su ova dva kosovska grada bila udaljena i pre proglašenja nezavisnosti. Na samom ulazu u K. Mitrovicu nalazi se groblje, a među stotinama grobnih mesta nad kojima su porušeni spomenici, jedna mlada breza nadvija se nad zarasle humke. Tu

U svom poslednjem tekstu, pre mesec dana, pisao sam o sumanutoj odluci poreske uprave (tačnije neke gospođe iz DS) da  preduzetnice porodilje moraju retroaktivno da plate doprinose za socijalno osiguranje, koje su već jednom platile i koji su im refundirani.

Danas ću napisati dve kratke istinite priče koje su posledica te odluke:

Jelena je preduzetnica koja sa mužem drži malu prodavnicu. Ništa specijalno, ali dovoljno da imaju za osnovne potrebe. Oboje plaćaju jednak iznos na ime doprinosa.

Godinama unazad mlade ove zemlje svakodnevno zaskaču razni smutljivci skriveni u dubokoj, toploj pozadini nekad političkih, drugi put ratnih frontova, te prosto i neometano produžuju tragediju odrastanja i sazrijevanja jedne, to već slobodno možemo reći, zauvijek izgubljene generacije. Razni Bobani, Radovani, Alije, te njihovi sadašnji nasljednici nisu im ponudli ništa do praznih priča i punih cijevi za neke nove obračune u kojima bi oni opet uživali onanišući tuđim životima