omnibus

 

Beograd nastanjuju moji sugrađani i ne propuštaju da naglase da su Beograđani i da uz to obavezno bliže odrede gradsku lokaciju sa koje su, pa onda ide Čuburac, Dorćolac, Savamalac, ali uz to dodaju još detaljnije objašnjenje i naglašava se i Šumadinac, Ličanin, Cincarin, Piroćanac, Rus (zna se od kada), ili u poslednje vreme Kitajac i to im dođe kao neki podnaslov. Pored toga posebno naglašavaju da su rođeni u Beogradu ili ako to nisu kažu koje godine su došli ili doneti ovde i pritom koriste odrednice kao: već treća generacija,  pre više decenija, odmah posle rata bilo kog, uvek je težnja da to bude što dalje u istoriji. Reči o poreklu su uvek posebno naglašene i imaju težinu nadilazeći sva druga obeležija što svedoči o tome da cene plemensko uređenje i da iz njega još mnogi nisu nos pomolili.  

Ali svi, oni što su došli sa raznih strana, bilo nedavno, bilo da imaju u gradu već koju generaciju iza sebe, tokom dana se nose i osećaju kao pravi Beograđani. 

 

 

 

 

A onda smo se vratili mom rezultatu holtera. I trenutnoj temi: 10000 preskakanja za 24h i njenim predlozima za razne opcije kako to prevazići.

Tokom prošle, 2010. godine u satiričnoj emisiji "MUĆNI GLAVOM" mogli su se čuti i optimistički citati, preuzeti iz internet magazina "ETNA" (http://www.etna.cencic.com/). Imajući u vidu činjenicu da je ova, 2011. predizborna godina, evo predloga za glasanje:

Sednice Vlade Srbije održavaju

Nakon poučne građanske lekcije iz Ukrajine i nedovršenog posla u Bosni i Hercegovini, kao i u čitavom regionu, zapanjuju ovdašnje ćutanje, ignorisanje ili manipulativna tumačenja nesumnjivo važnih istorijskih procesa.

Dva bosansko-hercegovačka intelektualca, Esad Bajtal i Mile Stojić, kao i jedan hrvatski,  Boris Dežulović, svojim najnovijim kritičkim istupima pokušali su da raskrinkaju ovo jalovo i "prodane duše" ponašanje većine balkanske inteligencije.

Gost bloga: Mayo1

Ovo pišem iz pozicije čovjeka koji je malo više od pola života živio u SFRJ, a ostatak u današnjoj  Republici Hrvatskoj. Grad je isti: Osijek. Odmah da kažem da, kao Hrvat, nisam bio niti progonjen niti ugrožen i da mi je Titova Jugoslavija bila sasvim OK mjesto za život.  Nisam nikada sanjao tisućgodišnji san, kao ni moji prijatelji, poznanici, školski drugovi i kasnije poslovni kolege i poslovni partneri. Bio sam zauzet -  [dobrim] životom.

M I P M G Ž M N S B S S V K I S M P M M Š M I T Č T I M V I O C S R N LJ R I O A M I K A A M I K A A M I K A. Tačno 54 slova koja su početna slova 54 reči koje čine mantru koju 18 godina pre uronjavanja u san, govorim, izgovaram, ponavljam u sebi. Moj um nije ispražnjen kako bi se dalo očekivati. Mantru mehanički (nemam bolji izraz) ponavljam najmanje devet puta ( 54 = 5 + 4 = 9) ali je za to vreme u mom umu Borhesov ALEF.
Brzinom

Smrt je Lajku zatekla u kosmičkom brodu Vostok 2, šestog dana posle dramatičnog lansiranja sa kosmodroma Bajkonur. Bila je prvo živo biće lansirano u Zemljinu orbitu. Danas je 59 godina od njene žrtve za nauku. Pomogla je ljudima da prošire saznanja o Kosmosu. Sećamo je se i o njoj pevamo.

Ruksak sam spakovala i odoh za Istru, treking, planinarenje i tako to, ujutro sam u Rijeci, pa onda Učka, Čičarija, Cres, Lošinj, Motovun, Grožnjan, tirlidutirlida:)

Srećan Prvi maj svima!

Smrt fašizmu, sloboda narodu.

U to ime, Adi Smolar:

Zagrljaj svima:)

 Ah, da, pre  neki dan, pokaže mi prijatelj u Sloveniji jedan odličan tekst o planinarskoj opremi i planinarenju uopšte, ono boliglava od uputstava, pa još pametno i duhovito, stiglo mu ko zna odakle, mailom. I čitam ja tekst, kad ono, naš Srđan Pajić pisao:)

Ih, kako sam

... koje daje Evropska Komisija za istraživanje i razvoj na teme: Information and Communication Technologies.

Srbija je, ako se ne varam, ravnopravan partner. 

Po mom optimističkom mišljenju svaka firma koja ima bar jednu pametnu i obrazovanu osobu u IT-ju ima i značajne šanse.

Ovo konkretno izvlačenje je najviše pitanje sistematskog rada, iako nije potrebno puno radno vreme, ali je pomalo i stvar sreće. I pored potrebne sreće ovakvih izvlačenja ima nekoliko godišnje, iako ukupna količina sredstava nije uvek ovoliko velika, pa se uporan rad na kraju skoro sigurno isplati.

To je moje iskustvo stečeno kroz rad moje firme i raznih drugih firmi sa kojima se udružujemo u partnerstva. 

Rok za slanje ponuda je 17. Jan 2012, a challenges i objectives ovoga puta su:

Gost: amika - Milivoj Anđelković, književnik 

Кафић “Вол стрит”, сав у црвеном плишу и бордо кожи, ушушкан у меку атмосферу и снабдевен свим врстама оштрих пића, био је омиљено место бизнисменима различитих профила. Они мали, чија је фирма била ташна-машна-мобилни знали су да је бити у “Вол стриту” ствар престижа – имиџ, бре, ортак, то ти је пола бизниса! Они моћнији, које су пратиле дугоноге секретарице изабране међу запосленима, ту су заказивали састанке, уговарали проценте, рабате и проналазили извршиоце за ситније послове којима нису желели да “прљају” своје пословање. “Видимо се у “Вол стриту”! – била је реченица коју су сви радо изговарали јер је тако пословно и светски звучала.

Harms je kriv za sve.

Tako ja to vidim. Greške nema.

Ne kažem da je sve sam smislio. Vreme mu jeste išlo na ruku.

Društveno – istorijski trenutak, itajrad.

I drugi su se setili, kasnije, al' nezavisno,

ne znajući za njega, to jest.

Znam da mu nije bilo lako ali, zar je morao

da isproba zabavu do kraja????

(Što je najzanimljivije, imam utisak da ga ishod nije

zanimao. Naša stvar. Prosto.)

Vidite ovo:

SVAÐA
Drama u jednom činu

 

Pre neki dan je naš predsednik - Boris Tadić, u Pekingu izjavio da je Tibet unutrašnje pitanje Republike Kine. Shodno tome - i Kosovo je unutrašnje pitanje Srbije, i Južna Osetija je unutrašnje pitanje Gruzije. Imam puno razumevanje za razne oblike unutrašnjih pitanja. I odnos prema ljudskim pravima, manjinama, ženama, deci, smrtnoj kazni, ludnicama, obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti svakako je prvenstveno unutrašnje pitanje svake države. Mijanmar je to najbolje pokazao prilikom katastrofalne poplave koja je bila isključivo unutrašnja stvar te države.

Kad