10:32am -- Ana, Novak i ostali teniseri na Twitteru

Ulazak u novinarski centar svake godine ima neku novinu kojom novinarima skrenu paznju na nove tehnologije ili dogadjaje iz sveta tenisa. Neke stvari su svake godine iste, kao na primer cetri velika casovnika koji nam daju vreme u cetri Grand Slam grada -- Njujorku, Melburnu, Parizu i Londonu. Pre nekoliko godina su imali i veliki broj zastava ali je izbor tih zastava uvek bio zbunjujuci i zastave su ubrzo posle toga sklonili.

Za dlaku je izbegao da mi se pridruži i drago mi je zbog toga. Mnogo stvari je ostalo koje će morati da obavi a vidim da mu je krenulo. Kako vidim? Vama koji ste živi ne bih mogla ni delić da objasnim pa da vam pričam sve do kraja sveta i Vasione. Ovde to nije najvažnije, govorim o njemu. Ne sećam ga se s Akademije iako je na trećoj godini bio u klasi do moje, ali se on mene sećao. Govorio mi je da sam bila prelepa devojka veselih očiju ali uzdržana, pocrvenela bi na svaku reč, na svaki pokušaj komunikacije. Manje, više, ostala sam takva do kraja života. Osetljivost

Koliko god da je OLPC bio dobra ideja, ovo je još bolja. Ne vozi Sugar, ali i ne košta više od 100$. Zauzvrat košta samo 25$ i vozi Ubuntu.

PC za 25$ ma neće moći...

Ali kako moj prijatelj, @opetnaistom mestu tvrdi na svom blogu  istina je. Radi se, naime, o projektu FLOSS entuzijasta da spreme Ubuntu da radi na minimalnom hardveru, a  potrebno je imati miš, tastaturu i monitor, kao i pristup internetu (poželnjo nikako neophodno) i svako može da seb priušti

SFRJ je 1971. godine usvojila Zakon o ratifikaciji Međunarodnog pakta o građanskim pravima.

Član 6 ovog pakta ograničava slučajeve kada se u državama koje je još nisu ukinule može izreći smrta kazna. 

Savezna Republika Jugoslavije je 2001. godine usvojila Zakon o potvrđivanju Drugog fakultativnog protokola uz Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, koji ima za cilj ukidanje smrtne kazne.

Član 1 ovog protokola kaže da “Niko u nadležnosti države ugovornice ovog Protokola ne može biti pogubljen”.

№ 003-JS DOO-2009
NOTIFIKACIJA

Za otvaranje medjunarodnog tendera za nabavku OPOZICIJE u Skupstini Srbije

Kompanija JS DOO Beograd otvara proceduru za otvaranje Tendera za nabavku kvalitetne opozicije u Skupstini Srbije.

Tenderska organizacija: Kompanija JS DOO

Datum otvaranja -Novembar 26-momentom objavljivanja na Blogu B2
Datum zatvaranja - zatvaranje Bloga B92

Adresa za ponude:

Pristalica sam zajedničkih liga na prostoru bivše Jugoslavije, ili barem u većem broju novonastalih država. Čini se da bi 'štokavske zemlje', koje su i okviru bivše SFRJ, zbog svima razumljivog jezika, bile više povezane, mogle intenzivirati te procese (npr. Makedonci bi se verovatno rado pridružili). Međutim, proces formiranja zajedničkih liga nije daleko odmakao. Najuspešniji primer je košarka, i taj projekat već traje duže od deceniju. Loš primer je rukomet: formirana je zajednička liga, ali o tome malo ko i zna (najjači klub Srbije: Partizan ne igra u njoj).

 „Pa ni antifašisti se u drugom svetskom ratu nisu protiv fašizma borili perjanim jastucima.“ 

Gledateljka sinoćnjeg Utiska nedelje  

„Ekstremnu desnicu je lako prepoznati ali ju je teško definisati.“

Oton Anastasakis   LSE

 Da, bila sam protiv poziva da se na strojevce ide letvama. Ne toliko  što sam znala da će to biti iskorišteno big time, već što sam se pribojavala ishoda. Na obe strane, da ne bude zabune.  Nadam se da je moj dragi kolega   Pavel Domonji sasvim OK. Imala sam osuđujući javni

‘O, veruj mi, prostitucija jeste najstarija profesija na svetu. Vrlo brzo su žene shvatile kako će manipulisati muškarce.' To je bio Paul. Ja ga volim na svoj način -pevala je nešto slično Gabi Novak ženama jedne generacije

Verujem da smo svi još u osnovnoj školi učili o životnom ciklusu i putu od kolevke do groba. Odnosno da ciklus počinje ekstrakcijom resursa (kolevka), a nakon faze korišćenja sledi faza odlaganja (grob). Nemački hemičar Michael Braungart i američki arhitekta William McDonough izdali su 2002. knjigu pod nazivom "Cradle

Srećna i Nova i Stara godina :-)

„Ja sam rođen da bih pravio greške, a ne da bih folirao savršenstvo" - Drake (valjda?!)

Fejs citati, meni fascinantan kolektivni trud oko citata, ceo „posao", jeste fenomen.

Taman kad nam se učini da je sve teže dokopati se površine u moru citata, „good reads" fragmenata pa misli u virtuelnom svetu koji neumorno tikće pojavi se poneka čudna „kombinacija reči" koja u našim glavama udari u dobro skriveno asocijativno mesto, u veliku raskrsnicu, u šumu, u prašumu, u ćošak iza paučine koji ne želimo da očistimo.

Foto: Mira Zdjelar

Ulice u Siboneyu, kao i u većem delu Havane, bile su obeležene brojevima. Juan Berasategui sećao se mape Havane koju je video u Miamiju, na kojoj su mnoge ulice, čak i na periferiji, imale imena. Mapa je sasvim različito izgledala od turističke mape koju je dobio ovde, u Havani, da se lakše snađe. Isto mesto izgledalo je toliko različito na te dve mape da se pitao ono što ga je mučilo od početka, od ideje da dođe ovamo, ali i dublje u prošlost, od rođenja: mogu li se dva nivoa kubanske stvarnosti, koja se bave istim mestom, preklopiti i postojati zajedno, u istom kontinuumu?

   Posle nevremena (prošli četvrtak) bio sam skoro tri dana bez Interneta. Nije mi toliko smetalo što je mreža pukla, nego što ne mogu na Blog. Po inerciji krenem da pogledam šta ima novoga i lupim se po čelu budalo, gde si navro, s’ druge strane sine izgubiću nit, kako ću se uklopiti, biće postavljeno mnoštvo postova, a ja ću biti uskraćen da ih pročitam, sveže, praktično još ni autori ne znaju šta su hteli da kažu dok se ne pojave komentari. Svraćanjem nakratko do posla koristio sam priliku da otvorim Blog, ali se nisam usuđivao da ostavljam komentare. Osećao sam se nelagodno, kao strano telo, diskusije se uveliko vode i šta ja sad svojom jednom rečenicom, upadicom da kvarim tok, dobru atmosferu, uspostavljenu komunikaciju...ali sam ponajviše bio zatečen osećajem da  nemam šta da kažem, ustvari imam, al’ sve je glupo, nasilno...pomisliće neko evo ga, udvorička pi..a.

Naći partnera ili partnerku za seks je ponekad veoma komplikovana, teška, opasna, katkad i nemoguća misija. U taj proces treba uložiti puno energije, truda, vremena, istraživanja, ubeđivanja i na kraju se može desiti da cela akcija rezultira fijaskom i monologom: „Dragi, svakome se to može desiti". Ali, zamislite da vam, nakon što ste prevalili čitav taj put udvaranja i spremni ste da konzumirate njegove plodove, život počnu da vam zagorčavaju zakoni, koji kao i vaše komšije vole da zabadaju nos u vaš krevet i da kontrolišu ono što vi u njemu radite. Pojedini od tih zakona, koji su na snazi u nekim zemljama su apsolutno apsurdni i njih je prikupio američki pisac Robert Pelton u svojoj knjizi „Glupi seks zakoni koje niste ni znali da kršite".

Za mnoge muškarce proces muvanja je apsolutni pakao, jer moraju da se predstave u najboljem svetlu, da budu zabavni, šarmantni, zanimljivi, najbolji na svetu, sve kako bi stigli do cilja, odnosno seksa. Naravno u tom procesu muvanja ceni se originalnost te neki muškarci u Americi vole da koriste laso kako bi ulovili izabranicu svog srca. Ali, ako bi to učini u državi Džordžija u gradu Hogansvilu postojala bi opasnost da odgovaraju pred zakonom, jer je to izričito zabranjeno.

Da vam ispričam vic. Seli tako na klupu: jedan Srbin, jedan Crnogorac, i jedan Slovenac. I sad ja ne znam kako je to baš sve bilo, ali uglavnom ovaj naš je ispao najpametniji (svi usmeh). Mislim da sam ga već pričao. No vic je to nad kojim već vidim oblake nadvijene u vidu mnogobrojnih pitanja i konstatacija. 

To su ti druže sve Srbi na slici. 

Još je Njegoš…

Njegov otac je išao dva puta na Hilandar...(false news ali odlično