Autor: Rodoljub Šabić

Ministarstvo finansija saopštilo je  prekjuče da je Vladi Srbije uputilo na usvajanje Uredbu o izradi jedinstvenog Registra zaposlenih u javnom sektoru, koji treba da bude uspostavljen do kraja septembra.

U saopštenju pored ostalog stoji:

"Uvođenje Registra zaposlenih u javnim službama je bitan segment strukturnih reformi javnog sektora, koje je u junu predložio ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić, kroz izmene Zakona o budžetskom sistemu", da je  „uvođenje

Evo, prošlo je neko vreme pa mene ugovor o tajnosti podataka u Sony-ju više ne obavezuje da ćutim, tj. sad mogu da razvežem jezik šta sam to tamo radio. Nisam radio u NASA-i ali to je ipak neki razvoj nečega. Sada ću u kratkim crtama da opišem o kakvim se svemirskim tehnologijama radi. Razlog je prost. Ja ne vidim njihovu svrhu ali Sony to veoma gura jer je to jedan od njegovih ključnih proizvoda u toj oblasti.

Deo Sony-ja u kome

Piše: Boban Stojanović  

Kada sam danas na reveru Dragoljuba Ackovića video bedž sa likom Šešelja, shvatio sam da je najveća žrtva aktuelne vlasti - vidovita Zorka!

Ona je svoj posao obavljala maksimalno korektno: ikone, beli luk, kaže šta kaže, sve to po određenoj tarifi, tvoja je volja ’oćeš ili nećeš da veruješ.  Nit’ je Zorku plaćala država, nit’ je Zorka uzimala pare iz državne kase, nit’se Zorka bavila politkom.

Kada ste čuli da se Zorka petljala sa Evropskom unijom, nezavisnim Kosovom ili izručivanjem Mladića i Karadžića Hagu. I onda, jednu tako poštenu građanku, koja ti za tvoje rođene pare da ono što može da da – nade na kašičicu – uhapse. Skinu je sa tržišta. Izbace iz igre...

I, šta se popravilo u državi?
Ništa!

Sve je postalo mnogo, mnogo, ali baš mnogo gore!

Često se Google prevodilac učini kao velika štetočina, jer kada on preko jezika pregazi, za njim malo koji smisao reči preživi. Ali ponekad, toliko slučajno da se namernim čini, Google prevodilac za sobom ostavi apsurd svojstven samo živim bićima i to onim sklonim drugačnosti koji svet čitaju dirljivošću avangarde. Tako sam, onomad, natrčala na korejsku firmu džakaste odeće koja mi se stalno podmetala, i shvatila da to nije slučajno. Tamo je pomenuti prevodilac sa korejskog, preko engleskog, prevodio na srpski koji mu se učinio vrlo sličan ruskom. Rezultat je bio slomljeni jezik besmisla koji se pleo u osetljivu pesmu apsurda:

                                    DO KRAJA CLOSEOYM

Tamno Plava Žena Jesen

Jesen Tanak Štrika Džemper

Boja: Vojska zelena

Grašak Protežu Pamuka Sa Dugim Rukavima

ovo gore moze biti tesko, ali ja cu se potruditi. par primera, isrgnutih iz konteksta, osvetljenih sa lepse strane i gledajuci ih kroz ruzicaste naocare:

Ministar odbrane je rekao da će na leto ove godine da se uklanjaju ruševine sa zgrade Generalštaba uz saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture i to radi bezbednosti građana i zaposlenih (?) a posle će da se vidi šta će sa ostatkom zdanja koje je zaštićeno kao spomenik kulture ... ponavljam tekst o Generalštabu iz 2009, objavljen i 2011 godine tek da podesetim ...

1952 bila je godina u kojoj  ce bivsi general I heroj II svjetskog rata Eisenhower biti izabran za predsjednika.  U komsiluku odnosno u zemljama latinske Amerike vladat ce neki drugaciji generali I vecinom nizerazredni officiri  kojima ce brutalnost  I diktatura  biti zajednicke osobine.    Ulice Bogote 1948 bit ce popriste   demonstracija koje ce gurnuti Kolumbiju u  period poznat kao "la vilencia" period zestokih okrsaja izmedju razlicitih vojnih frakcija koje ce trajati dve pune decenije.  Posebno brutalan bit ce dictator Dominikanske republike Rafael Trujillo Molina 

"The notion that I am me, feels like a pebble in my shoe" - Nobodyhere

Opet blog o umrežavanju ,  lepljivoj paučini iz koje se nija lako iskobeljati.

Ni ne pokušavam da se iskobeljam, naravno, nego mi od ne-tako-davnog talasanja  na rubu mreže, preko sadašnjeg Wikileaks talasanja, pa još nekoliko sitnica, sve više jedno drugo umrežavanje privlači pažnju.

Mnogi su čuli - u elektronici umeju da se kreću ne samo elektroni (teče struja), nego i šupljine. To je prividno, naravno, iluzija, pošto u šupljinu ulete neki od susednih elektrona pa je tad šupljina tamo gde je bio taj nekad susedni  elektron i nama se čini da se šupljina kreće.

Prostiji primer -zamislimo livadu i na njoj urednu 100x100 matricu, tj 10,000 ćelija u kojima mogu da stoje ljudi, pa onda samo 9,999 ljudi tako da nam je jedna ćelija uvek prazna. Ako se u praznu ćeliju uvek i brzo pomeri neka osoba iz susedne ćelije ima se utisak da se praznina kreće, ne ljudi.

Tako, čini nam se da je šupljina opipljiva. U elektronici šupljine rade posao, rade u društvu, rade ko zna gde.

Nemam danas vremena da duze pisem (bukvalno zurim na avion), pa sam odlucio da postavim jedan kraci blog. Letnja tema, delimicno aktuelna posle gledanja Roland Garosa.

Zanima me, naime, vase misljenje o sledecem: da li treba eliminisati kao zvanicne sportove one u kojima se koriste zivotinje?

 Moje misljenje je da je konjicki sport, na primer, anahronizam i da ga treba izbaciti iz Olimpijskih takmicenja. Ljudi mogu da upraznjavaju ovaj "sport" u slobodnom vremenu, i prema svojoj zelji, ali njemu nije mesto na Olimpijadi. Konjske trke ne postoje kao olimpijski sport, na primer.

 Nekoliko saveta za ku(.)vanje.

(Znak (.) ovde sluzi mesto slova "r", da bi se zbunila moderacija i da oku bude drago.)

Sada pazljivo zamenjuj tacke odgovarajucim slovima da bi iskaz bio istinit. Naprimer: b ili d?
Ako previse je.es, ugojices se.
Ne mozes PREVISE da je.es.

Kad biras sta ces da je.es biraj svim culima, ako biras samo ocima, moze da se desi da je.es samo lepo ofarbanu plastiku.

 Kad je.es, ne budi alav, da se ne zasitis vec kod predjela.

Kad je.es, koristi odgovarajuci pribor. Predjelo mozes i prstima, za supu i ostalo ces samo

Jes istina da je Knez Miškin jedan od mojih najomiljenijih likova u literaturi i da mi i dok ovo pišem, srce krvari zbog njega. Istina je i to da sam pre nekoliko godina ovde na blogu napisao da nikad više neću čitati Dostojevskog, jer ne mogu više ni psihički ni fizički da svakotrenutno bivam Ponižen i uvređen! Čitao sam ga šezdeset godina, znam skoro par cœur Braću Karamazove, Zločin i kaznu, Zapise iz mrtvog doma i gore pomenute knjige, pa me malo, malo stisnu k'o cvikcangle, tako da čitao ja ili ne, štovanog Dostojevskog, sve što je napisao, svaki lik, svaka situacija,

Probudio se kasno, pred podne. Uzeo sam kašičicu meda i komadić jučerašnje pite sa višnjama. Nije skuvao kafu, morao je dugo da putuje autobusom. Popio sam lekove od kojih su većina diuretici i nisam želeo da sebe izlažem riziku da me potera... Dugo nije bio u tom kraju, možda godinama, nije imao predstavu šta se sve u međuvremenu izgradilo, da li postoje šumarci gde bih mogao da se olakšam.

!7 je broj, tako mu je rekla. Ipak sam proverio na internetu, broj je 117. Sišao je kod opštine. Polako, pomažući se štapom odgegao sam se do stajališta i saćekao prvi autobus

Microsoft je predstavio svoj kompjuter u obliku stola za kafu. Tekst mozete procitati na Tehnopolisu, a sve cete shvatiti i kada pogledate video. Deluje jako slicno Apple konceptu, ali svakako cestitke Microsoftu za ovu inovaciju.