Tone i tone mastila, TV emisija, rasprava sledi u narednim mesecima. Tema Srbija i NATO.

DA ili NE.

Obe strane su saglasne samo u jednom-referendum. A mozda i nisu.
200 intelektualaca (ma sta to znacilo danas u Srbiji biti intelektualac) potpisalo je peticiju trazeci referendum.

емоција је увек погрешан покретач у преговорима јер спречава да се у потпуности разуме позиција супротне стране. а ако се нешто жели променити, као што се преговорима жели променити оно што друга страна прихвата, онда је неопходно знати садашње стање. то је уопштени коментар на тренутну ситуацију у преговорима око грчког дуга (отплате, отписа,пролонгирања) а који у себи на неки начин укључује и судбину пројекта европске уније, европске монетарне уније, европске идеје... већина навијача је заслепљена димом бакљи и уопште не види супротну трибину нити је свесна да и друга трибина има неки (бар себи) легитиман приступ.

Od Stefana Nemanje pa do danas, Srbi se nalaze u raljama života. A možda i od ranije. Život sam po sebi nema nikakve ralje/čeljusti, serbski puk ih sam stvara. Od pamtiveka je, ako ne voleo, podrazumevao je da bude podjarmljen, da neko njime vlada. I sem raritetnih izuzetaka, Srbima su vladali tirani, nikogovići, lopovi, uništavači svega što je bilo iole dobro i pošteno. Nikada mi neće biti jasno zašto su Srbi skoro uvek birali ništarije da ih vode u tz svetlu budućnost! Ruku na srce, pored izvanrednih osobina i potencijala srpskog naroda, Srbi su širom otvorenog srca, pristajali

Seriozni propozal for Di Lengvič Reform

Van ting iz obvijus. Srbs hed inaf of filti, pezent, primitivli komplikejted end ekstrimli agli Srbian lengvič. Lajk evidens za ovu tvrdnju, Aj vil mejk šr tu provajd ju sam bjutiful ekzempls from evridej lajf, nešnal kalčr end medijas, vič mejd mi da tinkujem o jedna veri seriozna reforma na jezik. Det kajnd

... u doba Covida

 

Igrom slučaja ja nešto pažljivije pratim samo Covid19 u UK sada. Za vreme prvog talasa sam čitao skoro sve na šta sam nailazio.

U UK nema drugog talasa - npr u Londonu ga baš nema, dok u ostacima zemlje imamo "tail-ends". Virus je, po svemu sudeći, ulgavnom jedno-sezonski.

... ili cisto da se i ja malo nalupetam na izandjalu temu...

Nije uopste vazno kako ce se zavrsiti ovo zezanje oko Ukrajine. Nije ni prvi ni poslednji put da se "narod" digne protiv vlasti (spontano ili ne), da se "vlast" sklanja u Rusiju (principijelno ili ne) i da se Rusija ponasa kao uvredjeni bully u skolskom dvoristu.

Uopste me ne interesuje da ulazim u analizu ukrajinske (bivse?) opozicije i ko je sta tamo, sta ko hoce, ko koga kontrolise (spolja ili izvana), ko, kako, i zasto je organizovao demonstracije, da li su se one spontano ili ne pretvorile u revoluciju, i da li ce na kraju ta revolucija pojesti svoju decu ili ne.

Profesor Žarko Trebješanin je u razgovoru za jedan internet portal ocenio da je nostalgično vraćanje u devedesete sve samo ne bezazleno i da zapravo označava "neku vrstu provokacije, povampirenja one pseudokulture koja predstavlja najgore izdanje Srbije". Da li je reč o povampirenju ili samo jasnijem izražavanju nečega što je sve vreme bilo vitalno i prisutno, pitanje je koje može da pomogne u razumevanju te, nove nostalgije. Jer, ma koliko se trudili, ostaje čudno nejasno i na poseban način jezivo kako se može žaliti za tim vremenom mraka (eto zgodnog naslova koji je, od juče preaktuelni Dobrica Ćosić u svom opusu propustio, verovatno zbog drugačije "vizure" te iste decenije).

Finale Indijan Velsa : Đoković – Nadal 2:1 ..!!

 

Briljantna partija. Sudar divova. Ovaj meč sa Nadalom je bio posebno  težak, jer je, psihološki, bio maltene nastavak onog polufinalnog, koji je igran sa čovekom koji je već sada teniska legenda. Utoliko je ova pobeda nad Nadalom teža, jer je bojazan, ne samo moja, već i mnogih mojih sagovornika bila

Jun je sedeo sa oblogom na glavi, drhteći u mokrom džemperu: "Ko je oborio pritisak?! Sto puta sam molio April da se ne ušunjava, u moj sektor, sa ovom odvratnom kišetinom, hoću da se to stavi u zaključke, ako već ta klinka..."

April je popareno poskočila i odgurnuvši Novembar, laktom, vrisnula ispod raščupane, lisnate kose :"Ko klinka!? Jesam ja kriva što ova babetina

Prošle nedelje sam, zajedno sa ambasadorkom Danske i drugim kolegama iz naše ambasade bio u Somboru, da bismo sa učenicima Gimnazije razmenili stavove u vezi klimatskih promena. Obzirom da je to bilo samo nekoliko dana pre Samita u Kopenhagenu, mislili smo da će biti zanimljivo čuti misljenje generacije, koja će biti odgovorna kada se suočimo sa najvećim izazovima koje globalno zagrevanje donosi.

Niko ne može shvatiti Gogolja. Sve u vezi s njim je nepojmljivo, od početka do kraja. Ništa se ne može sklopiti iz njegovih pojedinačnih karakternih crta. Čak je i Ljermontova lakše zamisliti: agresivan, kurčevit husar... A Gogolj je nemoguć. I on nikada neće biti shvaćen (Ana Ahmatova) 

 

1. Ana Ahmatova je u pravu; i sa današnje vremenske distance (dvestogodišnjica od Gogoljevog rodjenja obeležena je širom sveta prošle, 2009. godine) umnogome je teško potpunije shvatiti tog velikog ruskog književnika. Medjutim, moja namera nije da

Građanke i građani, aktivisti mnogih pokreta, sindikata, udruženja građana i antifašističkih organizacija, okupljeni u Antifašističku kampanju, pozivaju vas na protest protiv fašizma kojim ćemo sprečiti nacistički marš najavljen za subotu 11. oktobra 2008. godine. Okupićemo se na Platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu, početkom u 16h. Protest će imati nestranački i opštenarodni karakter.

Tog dana neonacističke organizacije "Krv i čast" i "Nacionalni stroj" planiraju da izvedu svoj marš u Beogradu, slično kao i 7. oktobra prošle godine u Novom Sadu.

Ova lica koja već godinama u Srbiji organizuju memorijalne koncerte u čast rođendana Adolfa Hitlera i drugih nacistističkih zločinaca, pokušaće da paradiraju ulicama našeg grada, sakriveni iza naziva "Srpski marš 2008". Najavili su da će se 11. oktobra (na rođendan Vojislava Šešelja) u 17h okupiti na Platou ispred Filozofskog fakulteta.

 

Ako mene pitate, tako bi trebalo da se zove ono što gospodin/drug ministar Vulin naziva socijalnom pomoći.

Nego, da vidimo, kolika je ta "ogromna" cifra koju oni najuporniji (koje je glad naterala da sakupe dvadesetak traženih dokiumenata) mogu da primaju devet meseci godišnje. (Bog zna kako preživljavaju i tih devet, o ona tri ne smem ni da mislim)

Ova BoM tema stvarno zeznuta stvar za "riješiti", sem ako ne nađeš odgovarajući ključ (kriterijum) po kojem ćeš složiti kompilaciju. Pa čak i tad nije baš najednostavnije.
Ja sam, na primjer, već složio 3 liste, upravo mjenjajući sam ključ . Ali koji ključ izabrati da bi se odlučilo između te tri? Pa nema druge sem eci-peci-pec razbrajanja :)

Možda u nekim budujuŠČim vremenima objavim i te ostale listinge, ali sad sam se odlučio za ovaj fundamentalistički pristup. A kud' ćete fundamentalnije od Bubnja i Basa.

   Kiša zna da natera čovek da se uvuče u sebe. Dok nemilosrdno pada, pokazujući svoje moći i potrebu za padanjem, sa njom pada i čovek ili se rastapa iznutra ne dozvoljavajući da negde probije, prokapa. Pad može da znači i podizanje. Kiša zna da izazove setnost, ali i radost, zna da pomeša  jedno sa drugim, što bi moglo da se razume kao rastočenost trenutka. Da li je neophodno da se shvati zašto kiša pada baš onda kada nama ne odgovara, kada nam je stalo do sunca ili to priroda čini u dogovoru zaobilazeći čoveka. Kiša je uglavnom dobročiniteljska, nadoknađuje rezerve vode, pomaže rastinju da izdžiklja, da se održi ta namera, da se čovek održi, da ne bude usamljen. Apsurd!?