Citajuci blogove, posmatrajuci novinske i ostale medijske teze i izvestaje, muceci muke naseg drustva i globalnih briga, mislim da smo zaboravili sami na sebe. Ne kazem, ne mozemo niti trebamo ostati ravnodusni na sve ono sto nas okruzuje pa samim tim i utice na nase zivote, ali u svemu tome zaboravljamo na sopstvene potrebe i zelje.

Kada ste recimo poslednji put zadovoljili svoj hedonizam, potpuno "praznog" mozga? Da li se secate kada ste zadnji put usli u radnju i kupili sebi neku stvarcicu samo zato sto vam se neodoljivo dopala, ne razmisljajuci koliko

Više puta sam se uverio da je najpametnije kad citiram samog sebe pa ću i ovde to učiniti u skraćernoj verziji.

Dakle, još u aprilu sam  napisao post o tome zašto nemamo efikasnu državu i postavio pitanje, koji su to razlozi i uzroci, jer posledice vidimo na svakom koraku.

Da li imamo državu koja je sposobna da ne dozvoli bilo kom drugom obliku organizovanog delovanja da bude jači od nje?. Da li je sposobna i efikasna i zašto nije.?

Takođe sam  postavio pitanje preti li državi opasnost od samodestrukcije zbog preterane (namerne ili nenamerne, svejedno) tolerancije onih koji joj rade o glavi i koje sama država kvalifikuje kao zločinačka udruživanja ili samoreklamirajuće grupe sklone nasilju. Da li se Srbija već približava kategoriji  tzv.slabih država?

Da li je trebalo da se desi najava te parade da bi se pokazalo da je država slaba, a u isto vreme nas ministri ubeđuju da niko nije jači od države

Mislim da država nije kapitulirala, a da li će to zavisi od nje,

краћи састав, на тему . . . заритог има

сви мои памте у нашем  породичном претеривању како је прабаба Јаворка мојега деде Грозда причала да јо је њена чукунбаба Плачљива  Швабица казивала отом невеликом Пехару - чаши од дебелог стакла, очигледном ручном раду украшеног порукама црквеним , да је баш стар , да је одувек коднас и да из њега никада нико није пио ,него је , зарад показивања , само стајао увитрини подупртој сфотељом да се не отварају  шкрипава врата , и да се пазило на њега ко наочи углави јер вреди , коме вреди.

Poštovani čitatelji bloga B92

Zadovoljstvo mi je da najavim tribinu koja će se održati u Domu omladine u Beogradu, 3.12.2008. godine sa početkom u 19. časova. Naziv tribine biće "Preduslovi za međucrkveni dijalog" a održaće se u organizaciji Centra za otvoreni dijalog i Instituta za međucrkveni i međureligijski dijalog iz Novog Sada.

Tema tribine će biti posvećena afirmaciji međucrkvenog dijaloga, odnosno preduslova koji su potrebni za postizanje i početak ovakvog dijaloga.

Na tribini će gostovati sledeći govornici:

Sta je ovo sa pochetkom Nove, izgleda da ona nije obaveshtena da sve ruzno treba da ostane u Staroj i da sada okrece novi list chist i bolji i da ispisivanje barem na pochetku treba da daje neku nadu.

Kako stvari stoje, Velja obavio glavno ugovaranje za podrshku, te bez obzira shto ga dil za premijersko mesto obavezije da pridrzi lepog Borisa, Koshtunica se prestrojio iza lidera Nove Srbije.

Pa dobro, to barem garantuje potpunu opushtenost, jer se nishta promeniti nece, pa da sad nedaj Boze treba da se uchimo i navikavamo na neshto drugo.

 Zamishljam neki sastanak

Postoji selo, srpsko selo, do njega je selo s hrvatskom vecinom. Zivjeli su jedni do drugih, ako ne jedni sa drugima tri vijeka. Pili su vodu s istog izvora. Isto meso jeli i salate iz svojih vrtova. Radili neki na zemlji, neki u fabrikama. Radjala im se djeca, umirali bliznji. Obicaji im se razlikuju jer datume drugacije slave, i nosnje su im drugacije. Jedni kolo zaplesu i bez muzike, drugi ne. Neke pjesme pjevali i jedni i drugi.

Druzili se, isli i do kafana skupa. Voljeli neki i popiti i zapjevati. Nevezano s nacijom kojoj su pripadali

Е, мој Ниш... мој парађумиш!
Без ич ништо сам, а ете с'лнце ме па греје.
Овдек, нагости ли бе?
А и там, куде ћу идем - и там ли ћу нагости?
На овај па свет, човек ли је с'лте нагости?
Овој па нашо живење - с'лте ли је проодење?
Идем...
Ћу се одлелејем низ стамболијски друм...
Там ћу сам... ама... душа ће ми је овдек...

briga me za vasa pomirenja i vase deklaracije. ja se s vama nisam mirio a ko jeste neka mu je alal. sam je birao stranu. briga me. a vi sto ste izgmilelli ispod kamenja gde sam ja verovao da se krijete dok ste vi samo cekali svoje, obavestavam vas: idemo do kraja. do poslednjeg. vise se nikada necu sjebati i stati na pola. ko je s vama - sam je birao stranu.

Oh, the band marched on in formation, the brass was phasing tunes I couldn't place. Windows open and raining in Maroon, yellow, blue, gold and gray.

The drunks were ricocheting,the old buildings downtown, empty so, long ago, windows broken and dreaming, so happy to leave what was my home

With a sky blue sky, This rotten time. Wouldn't seem so bad to me now.
Oh, I didn't die, I should be satisfied
I survived, That's good enough for now

Autor: Rodoljub Šabić

Na mom jučerašnjem postu „Ma, toga kod nas nema", jedva da se „osušilo mastilo", a dobio sam informaciju o tome da su iz prostorija Poverenika za izbeglice u Novom Sadu ukradena dva kompjutera u čijim memorijama su se nalazili podaci za više desetina hiljada lica. Nisam imao vremena da tu vest stavim makar u P.S. Ali, svakako je vredi prokomentarisati.
U relativno kratkom roku ovo je druga robusna krađa ličnih podataka iz službenih prostorija jednog organa vlasti. Reč je, dosadno je ponavljati, o nečem što bi trebalo, zapravo moralo da navede

Moj odnos sa pop kulturom zapadnog sveta bi se najbolje mogao opisati kao love-hate relationship. U isto vreme je obožavam i mrzim, a prilično sam siguran da to isto i ona misli o meni. Među svim tim šupljim holivudskim pričama i industrijski štancovanim pop zvezdama, uvek ima ponešto za šta bi stvarno mogli reći da nosi legitimno kulturno obeležje perioda u kojem živimo. Na svakih deset bezličnih, štancovanih Shakira i Christina Aguilera ima jedna Gwen Stefani koja mi deluje autentično, na svakih deset industrijski sastavljanih Linkin Parkova i Nickelbackova ima jedan Audio Slave koji je stvaran spoj ideja izvesnih muzičara pa, tako, na svakih bezobrazno mnogo promotivnih skandala smišljenih samo da bi se limelight ponovo centrirao na jučerašnje zvezde naiđe tu i tamo poneki "skandal" koji je uistinu zanimljiv, humorističan i jednostavno sjajan fazon. Ovo je jedan od takvih.