Svratište za seksualne radnice je sigurno mesto na koje mogu da se obrate devojke koje se bave seksualnim radom.

„Dođem, okupam se, osušim kosu, očešljam se, doteram se, malo pričam sa devojkama... Dolazim po dva-tri puta na dan."

Na ovom mestu ih ne gledaju popreko zbog onoga čima se bave. Ne osuđuju ih niti ih ubeđuju da to prestanu da rade. Prostituciju prihvataju kao postojeće stanje u društvu, a jedini cilj im je da smanje štetu. Šteta koja može da nastane po pojedinca i po zajednicu jeste da se inficiraju polno prenosivim bolestima, one same, ali i mušterije sa kojima imaju seksualne odnose.

-„Misliš li da je to jedini način na koji možeš da zaradiš?"
-„Pa, nije jedini, ali ja nisam školovana. Da imam neki drugi posao, sigurno ovo ne bih radila."

Privatna kuća od pedesetak kvadrata - trenutno je jedino mesto tog tipa u celoj Srbiji.

Usled sve ozbiljnijeg udaljavanja Srbije od Evropske unije, omladinske i studentske organizacije pokreću akciju ”Evropa nema alternativu!“. Akcija počinje protestnim okupljanjem u minut do dvanaest, u ponedeljak 11. februara, na platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu i protestnom šetnjom od Platoa do zgrade Vlade Republike

Kolega bloger kukusigameni je došao na sjajnu i hvale vrednu ideju da ova naša blogozajednica pokrene akciju pomoći Japanu. Ima reč:

 Pozivamo sve blogere da u skladu sa svojim mogućnostima pomognu akciju pravljenja origami ždralova u Beogradu u znak solidarnosti sa narodom Japana.

Legenda o Ždralu

Tokom istorije, ptice su doživljavane kao životinje posebnih vrednosti i tovarene su značenjima često izvedenim iz legendi i priča koje su preživele tokom mnogih generacija. Ždral može biti ubedljivo najstarija ptica na Zemlji; postoji

Ne nije ovo o mojim neverovatnim sposobnostima. Ovo je nesto sasvim drugo.

SixthSense je spravica koju mozete da nosite oko vrata i koja vam omogucava interakciju sa svetom oko vas na nacin koji je mozda vidjen u nekim filmovima Toma Kukuruza. Pomocu kamere i projektora ova spravica SixthSense vidi sve sto I vi vidite I vizualno povecava bilo koju povrsinu ili objekat sa kojim ste u nekoj vrsti interakcije. SixthSense projektira informaciju na povrsinama kao sto je zid, vasa ruka, I bilo koji drugi fizicki objekat koji se nalazi u vasoj blizini I koja vam omogucava interakciju

Živimo u svetu u kome se kreacija i pristup informacijama drastično menja zbog raznovrsnog tehnološkog napretka čiji smo savremenici. Generacija koja je porasla uz internet ceni konsumaciju informacija, distribuciju i kreaciju istih na način koji je u direktnoj suprotnosti sa tradicionalnim visoko obrazovnim gledanjem na proces učenja. Po velikim univerzitetskim bibliotekama se sve više ide prema tome da se štampana izdanja

Novi izveštaj Centra za Nauku u Javnom Interesu (Center for Science in the Public Interest) me naterao da napišem ovaj blog. Tema su veštačke boje u ishrani.

Već dugo se priča da su veštačke boje sumnjive za uporebu, da izazivaju alergijske reakcije, hiperaktivnost a neke su čak i kancerogene. Ovde u Americi proizvodjači hrane godišnje upotrebe 6818181.8 kg veštačkih boja. Izveštaj Centra za Nauku u Javnom Interesu (Center for Science in the Public Interest) ukazuje na činjenicu da tri veštačke boje koje se najviše

Danima su mi Balaševićevi stihovi u glavi:

Upiru se deca da rođene očeve od laži odviknu...
Šta na kraju bidne? Putnici za Sidnej, izlaz taj i taj...

Dokle, bre, da nas voza zli čarobnjak iz Oza?
Dokle taj glupi džoker "Ćuti, dobro je"?
Ma, čitav plen da skupe, pa ne mogu da vas kupe...
Da vam mladost kao sitan kusur odbroje...

Da li vidite šta se promenilo u Srbiji od 2008. do danas? Šta su nam uradili od sudstva? U kakvom je stanju srpska ekonomija? Kakav je stepen korupcije u 2012 u odnosu  2008. godinu? Kakva je danas kontrola medija u odnosu na 2008? Kakva je razlika u količini nasilja u vašem okruženju danas, a kakva je bila 2008? Da li nam je Svetska ekonomska kriza kriva za dve milijarde ukradene u javnim nabavkama godišnje? U kakvom je stanju poljoprivreda? Ko se zapošljava u javnom sektoru, sposobni ili poltroni?

Prošlo je oko godinu i po dana od početka mandata ove nove vlade. Ide i Nova 2014. godina, u kojoj ćemo prema najavama morati da stežemo kaiševe i očekujemo samo najgore. Pravo je vreme da postavimo sebi neka pitanja. Da li nam je išta bolje za ovih godinu i po?

Jedna devojka koja je nosila majicu sa oznakom LGBT populacije teško je povređena kada je napao maloletnik sa nožem u Ulici carice Milice u centru Beograda, rekli su danas u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije.

Kako su naveli, napad u kojoj je povređena A. Ž. dogodio se jutros oko 4.30 u centru grada.

"To što zam zabranio održavanje Parade ponosa ne znači da je sada počela sezona linča na one koji pripadaju toj populaciji", rekao je Ivica Dačić.  

Dačić je kazao da će svi koji primenjuju nasilje nad pripadnicima bilo koje manjinske grupe, bez obzira da li su to LGBT, nacionalne i verske manjine, biti najoštrije kažnjeni. Sudije napadaču nisu odredile policijsko zadržavanje jer je maloletan. 

Draga gospodo iz SPC, Dveri i ostalih fašističkih organizacija, gospodo Ivice Dačiću, Dragane Markoviću i ostali anti-gej huškači, vi i ceo sistem ste odgovorni zato što je nož potegnut na devojku koja je nosila LGBT majicu. Vi ste ga nagovorili, nahuškali i ohrabrili. Samo toliko imam da vam kažem, a sada nastavite da delite jedni drugima ordenje i priznanja što ste zabranili gej paradu. Uživajte!

Predrag M. Azdejković

Zlatko Paković je u osnovnoj premisi svog teksta, “Povratak Đinđiću”  (“Danas”, 7.9.2012.) napravio faul. Evo tog dela: Tek posle tri nedelje i još koji dan, reagujući na njegov fašistički tekst „Vreme je za prvi srpski kulturni ustanak“, predsednik Demokratske stranke zahteva hitnu smenu pomoćnika ministra kulture Dragana Kolarevića, jer je „bio jedan od nosilaca propagandne mašinerije nedemokratskog režima Slobodana Miloševića“.

Neće biti baš tako.

Prvi pravi! Pao je. Prvi pravi sneg ove godine, ove zime. Onaj šećerni, što škripi i zatrpava. Koji pada horizontalno, pod noćnim svetlom uličnih lampi. Gust i sitan, tih. Čekala sam ga otkako je prošlo leto, čim se zanjihalo granje javora u mom prozoru. Desno granje, ono koje zaljulja istočni vetar, koji sa sobom pre ili kasnije donese sneg. A uvek najgušće, igleno pada noću. Tada ulice plišano ućute i ceo grad zatrpava tišina koja se cakli. Noću.

Brend za šljivovicu su nam oteli Nemci i Česi,  kiseli kupus  Šveđani, ojkanje Hrvati, a za naš ajvar  trenutno se bore Makedonci i Bugari.  Znači, malo nam je toga vrednog, a specifično srpskog,  ostalo.  Kako nismo naročito radan, a ni organizovan narod,  teško  da možemo u dogledno vreme proizvesti bilo šta novo što bi svet prepoznao i vrednovao kao poseban srpski brend.  Na izvikanu i u pesmama opevanu  obdarenost i potentnost  srpskih muškaraca ne vredi  trošiti reči, dovoljno je o tome pitati Srpkinje ili pogledati statističke podatke o natalitetu u poslednjih par decenija. Treba li onda odustati od borbe za srpske brendove?  Nikako.  Tu  je još uvek naša vekovna tradicija -  neiscrpno vrelo mogućnosti za brendiranje. Zato, ne budimo spori i lenji i na vreme  zaštitimo naše najveće tradicionalne vrednosti, dok nam i njih neko ne preotme.