Kažu da se ovih dana na ulicama i trgovima Beograda ponovo piše istorija Srbije, kao onomad 27. marta 1941.g. ili 5. oktobra 2.000.g. Pa da vidimo da li je tako... samo toliko i ništa više.

Beše to 20. aprila 2004. godine.

Polu-luda od brige, od straha, plačući, ridajući i jecajući, s krastama po licu i telu od ovčijih boginja koje su polako prolazile, pojavila sam se u Domu zdravlja "Novi Beograd" u bloku 44 s Tata-Kengurom, podjednako isprepadanim i paralizovanim od straha, noseći naše 25 dana stare Oči Plave, našeg sina kome je upravo izašao prvi plik. Više nije bilo sumnje. Prenela

biće sutra finale devojaka,
serena i muguruza:)
kao

i prekosutra finlale, ozbiljno finale
novak i fed, kao što smo i želeli

Goran(che) Nikolić

NIKAD NAM NIJE BILO BOLJE! 

Odgovorno tvrdim da u apsolutnom smislu Srbima, odnosno građanima ove zemlje nikada nije bilo bolje. Za čoveka je najvažnija stvar u životu ostvarenje sreće, ali pošto je to teško merljivo onda moramo naći neke druge kriterijume da sumarno ocenimo stanje u komeo se nalazi srpsko društvo. Da bi simplifikovao analizu poći od premise da su dve najbitnije stvari građanske (i ostale, kao npr. umetničke) slobode i ekonomsko blagostanje (ponderi pola–pola).   

Ja sam ekonomista, ne sociolog, ali mislim da ne bi trebalo da ima spora da srpsko društvo nikada nije bilo slobodno kao posle 5. oktobra 2000. g. Podsećam da Srbija do 2000. g. praktično nije imala demokratski sistem vlasti, možda izuzimajući tzv. zlatno doba srpske demokratije (1903-14.), čiji je demokratski domet upitan.

Danas niko nije ’’okovan’’ zato što iznosi svoje mišljenje, koje je disonantno ili suprotno većini i (mnogobrojni) mediji nikada nisu bili slobodniji. Prema recentnoj (11. jul 2007) studiji Svetske banke naša zemlja je među najbolje kotiranim državama po zabeleženom ‘’značajnom’’ napretku u poboljšanju građanskih sloboda’’ kao i u kontroli korupcije, tokom protekle decenije. Prema izveštaju Freedom Haus 2006 Srbija spada u društva sa ’’zapaženim demokratskim dostignućima’’. U izveštaju se pokazuje da je Srbija od 2000 značajno popravila zbirni pokazatelj demokratizacije, zbirni pokazatelj zakonske regulative kao i zbirni pokazatelj ekonomske liberalizacije. Ipak, istina je da u poređenju sa većinom evropskih tranzicionih zemalja Srbija još uvek još uvek znatno zaostaje po vrednosti ovih indikatora.

BUS PLUS KAMPANJA

Autorski tekst profesora Šoškića u dnevnom listu "Politika" je stručan, relevantan presek ekonomske situacije u Srbiji nakon dve decenije besomučne pljačke i otimačine.

Posle užasne pauze i užazne gužve na poslu, evo me nazad na blogu. Ostao sam dužan ovaj tekst kolegi Kosti, i izvinjavam se što nije stigao na veme, uverevam i njega i sve vas da je opravdano.

Gost autor: Kosta Babić

Kakve veze imaju Otomanska Turska i savremena Amerika? Naizgled nikakve. 
Jedina veza i najmanji zajednički sadržalac im je Srbija.
U osnovnoj školi su nas učili da su Osmanlije u Srbiji uvele strašan porez koji se zvao desetak.To je podrazumevalo da deset posto svih proizvoda

Recite Srbiji da je to samo posao. Uvek mi je bila draga. *

Nisu retki oni koji su bar u jednom trenutku pomislili da bi Vučić mogao da izvuče Srbiju iz blata. A imao je svoju šansu. Prvi su ga podržali pošteni policajci. Da su pošteni, pokazali su time što su ga prvi i napustili, kada su shvatili sa kim imaju posla. Nisu hteli prljave pare. 

Shvatili su to i drugi, ali svašta se proguta dok se džepovi pune. Ne može taj novac da pomogne kod mučnine, ali teško je propustiti dobijenu šansu. 

               E, ja bih prvo da se predstavim. Zovem se Hana. U stvari, ne zovem se tako. Znate, baš kao u onom crtaću... Al' da me ubijete, ne sećam se te replike dovoljno dobro da bih mogla da je citiram kako dolikuje. Opet, računam, znaćete o čemu govorim.

Na izborima za nove blogere 2008. godine u kojima je učestvovalo 553 registrovanih korisnika bloga a u čijoj je izbornoj komisiji bilo preko 20 000 spoljnih posmatrača izabrani su poludemokratskom i kopirajtom zaštićenom metodom sledeći kandidati: 

(lista je po azbučnom redu)

Ovakve budalaštine odavno nisam čuo. To je takva uvreda za inteligenciju glasača da je zaista teško shvatljivo ko je u DS-u smislio da ovako treba. I da je predsednik svega u Srbiji prihvatio da ovo izgovori.

Postoji, zamislite, osoba koja misli, ne libeći se da to svoje mišljenje i javno izgovori, da je «desnica ako nije prosvećena talog, dok je levica talog uvek - i kada je prosvećena i kada je neprosvećena». Osoba, inače, za sebe tvrdi da je prosvećena. Kakva je to prosvećenost koja čoveku toliko proširi vidike da on čitavu kategoriju svojih političkih, odnosno, ideoloških neistomišljenika vidi inferiornom? Kakva je to prosvećenost koja legitimizuje govor mržnje, nadmenu glupost i paušalno degradiranje drugačije politički orijentisanih građana? Po čemu

 Nizom manifestacija u Crnoj Gori je  dostojanstveno proslavljen Dan državnosti u znak sjećanja na 13. jul 1878. godine kada je Crna Gora na Berlinskom kongresu priznata kao samostalna država i na 13. jul 1941. godine, kada je narod Crne Gore počeo ustanak protiv fašizma.

Za razliku od nekih drugih država nastalih raspadom SFRJ, u kojima je na delu potpuna revizuija istorije, ideološko nadgornjavanje, obračun sa prošlošću i samim sobom, raspirivanje novih svađa i podela uz “neutralno” posmatranje od strane države, u;enje nove istorije i vere kojom se unuci vaspitavaju da pljuju po svojim dedovima i pradedovima,  Crna Gora je primer kako se dostojanstveno odnosi prema istoriji i kako se poštuju tradicije svog a i drugih naroda.

Imali su i Crnogorci dinastije, imali su i bjelaše i zelenaše, imali su četnike i partizane, imaju i sada “Velike Crnogorce” i “Velike Srbe”, ali sve to ih ne sprečava da se prema svojoj istoriji odnose sa dužnim poštovanjem.

Povodom Dana državnosti, Vujanović je sinoć na Cetinju priredio prijem

Danas se navršava 69 godina od oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, na današnji dan, 20. oktobra 1944.godine, jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije pod komandom generala Peke Dapčevića i sovjetske Crvene armije na čelu sa generalom Vladimirom Ždanovom oslobodile su Beograd. Za oslobođenje Beograda dali su svoje živote 2.944 borca Narodno-oslobodilačke vojske Jugoslavije i 961 borac Crvene armije. Nemačke snage su imale 16.799 mrtvih i 8.739 zarobljenih, a japanske i četničke snage nisu učestvovale u borbama, valjda Japancima bilo daleko , a četnici bili zauzeti obezbeđenjem komunikacija za povlačenje nemačkih snaga iz Grčke. Sa partizanima nisu hteli a protiv svojih saveznika Nemaca nisu smeli.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je položio venac na grob oslobodiocima Beograda.

Venac je kasnije položio i premijer Ivica Dačić.

Seoske lole 

Krenu moji baka i deka po prvi put u bioskop. Iza njih je bio Drugi svetski rat, koji ostavi za sobom pustoš, ali i želju za svemirskim putovanjima, čitanjem knjiga, pesmom, igrom.  Seksa im, pričala mi baka, nije nedostajalo.