ЕУ? Да ли ће нам ЕУ донети "бољи живот" (нешто чему интензивно тежимо од краја 80их судећи по серији РТВ Београда)? Сама по себи не и ту стоји аргумент да ћемо "морати сами да се мењамо" (јер нам спаса другачије нема). Аргумент на страни ЕУ је да постоји јако мала шанса да ће се Србија "променити" без подстицаја са стране*.

Nezvanični naslov : Apel moderaciji!

Odgovor Justine Mccarthy, novinarke lista Sunday Tribune

Kada jedan blog rezultira sa 502 komentara, kao što je to bio slučaj s blogom Zasto smo za svet i dalje parija?, onda to zaslužuje nastavak. Medjutim, kako je prethodna diskusija trajala predugo izgleda da smo svi svesni sopstvenih i rivalskih pozicija, pa bi sam nastavak diskusije bio deplasiran kao takav.

Kao neko ko voli izazove, nije me mrzelo da potražim gospodju Justine McCarthy i zamolim je da napiše

- Није ти било овако сигурно. - рекао је. - То знам.

Нисам имао срца да му кажем. Спустио сам његову главу на своје раме и пратио његово дисање. Да сам знао да ће до овога доћи, прескочио бих помињање секса од пре три сата. Требало је само да се упознамо и необавезно оговарамо блогере.

Ako među vama ima onih koji su uspeli da čuju šta su gosti rekli o našem nekadašnjem doživotnom predsedniku i Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, volela bih da to podele s ostalima, osuđenima na krčanje.

U zamenu nudim tekst iz hrvatskog Novog lista od 26. aprila 2009, kada je hrvatski predsednik Mesić govorio u Jasenovcu:

Mesić: Tito nije bio zločinac

Zasluge za slobodu mogu se pripisati i komunistima koje je vodio Tito, čovjek kojeg pamte kao legendarnog antifašističkog borca i državnika, rekao je Stjepan Mesić i dodao da, mada ima ozbiljnih stvari koje se Titu mogu staviti na teret, »komunistički pokret zbog toga nije bio zločinački, niti je Tito bio zločinac«. Suočeni smo s dva desetljeća dugom pogrešnom interpretacijom povijesti u školama, s posljedicama otvorenog koketiranja s ustaštvom, rekao je Mesić

Šta je bre ovo?! Kakvo je ovo neodgovorno, nezrelo i nepatriotsko ponašanje, na blogu?! Šef o Zoksteru, Srđan o šljivama, Kusovac o ministru i javnoj ku...servisu, Dejan o izvinjenjima, a sve vitez do viteza. Sve muškarci i vojno sposobni. Katastrofa! Pa, je l' vi, bre ne znate da je u toku boj?! Šta radite ovde? Je l' se tako poštuje funkcija i značaj reči premijera? Je l' rek'o lepo čovek da smo u boju i to sa Amerikom. Pa, je l' treba, bre da se objavi rat celoj planeti, da bi shvatili ozbiljno premijera?

Ja se od sinoć spremam. Prvo mi je pao internet, što mi je omogućilo

»Veštice su ti skroz druga stvar«, odsečno će Baka Vedervaks.

»To je magija od zemlje, ne od neba i muškarci je nikada ne bi savladali.«

(Terry Pratchett)

Drage moje, ovo je za sve vas, koje ste ičemu vešte, nazvane – vešticama.

Meni su prvo govorili da sam baksuz. Zato što sam gledala nakrivljene glave i malo pritvorenih očiju. I nisam se pustila namamiti ili prevariti šakom bombona.

Onda sam napredovala.

Žmua još nisam informisala, čekam da zaspi. Onda ću mu tiho, kao sivi miš, saopštiti da se naš život menja iz korenja i usmerava ka komunikaciji sa morskim kornjačama. Možda i običnim. Svejedno. I kitovima. Isto morskim. Kitovi su inteligentna bića, znaće da cene. Ponekad zaista poželim da se sita ispričam sa drvećem, snegom, kamenjem. Obaška sa životinjama. I obožavam pustolije.

Svi, manje više, mislimo da smo pametni. Glupi su oni drugi, a ne mi. Ne sporim. I sam sam takav.

Sa uspehom u profesiji i životu, već je druga stvar. Uspešni su, najčešće oni drugi, a ne mi.

Nije redak slučaj, da je neko od naših poznanika, sa kojim smo sedeli u školskoj klupi i za kojeg sigurno znamo da ga pamet nije krasila, postigao daleko više od nas.

Možda se desilo i vama, ali ja sam na godišnjicama mature uvek padao na teme od iznenađenja - moji najgluplji prijatelji su najdalje dogurali.

Ne bih da dramatizujem, ali od kada su počeli nemiri u Libiji brinem za g. Čera. Oni koji su duže na blogu vrlo dobro znaju da g. Čer nije redov, kao  izvesni Ryan.  G. Čer je građevinac koji godinama gradi puteve na Malti, a od prošle godine u Libiji. Iako je godinama fizički na Malti, a sada u Libiji,  g. Čer je uvek svim srcem sa svojom porodicom u Novom Sadu, a ponekad i sa nama na blogu pišući sa Malte i iz Libije setne i duhovite tekstove o svom rodnom Čereviću, malom mestu u Sremu.

U poslednje četiri godine, koliko život delim s čovekom danskog porekla (koga iz milošte zovem: moja emotivna skandinavska devojčica), više puta sam bila na ivici da doživim infarkt, a sve zbog kulturoloških razlika.

Još na samom početku naše veze, poklonio mi je knjigu "Xenophobe's Guide to the Danes". Nešto poput bleferskih vodiča: kratak šaljivi prikaz danske kulture na 50-tak stranica. Sećam se da me hladan znoj oblivao dok sam čitala. Sve što se u Srbiji smatra potpuno normalnim, u Danskoj je ekstra nenormalno. I obrnuto. Iznad svega, tamo se smatra potpuno nepristojnim bilo kakvo isticanje pojedinca, grupe, institucije, preduzeća, bilo čega, kao najboljeg. Dok se kod nas lokalno pivo reklamira kao "svetsko, a naše", u centru Kopenhagena stoji velika reklama za njihov Carlsberg koja glasi: "Probably the best beer in town". Na svetskom tržištu, isto pivo se reklamira kao "Probably the best beer in the world". Ali ne u Danskoj. U Danskoj bi to bilo nepristojno. Kao što bi bilo nepristojno i reklamirati se bez ograde "probably".

Vlast je slast i strast. Vlast je droga. I sobom nosi ostvarnje mnogih snova. 

Primer Tomislava Nikolića i Prve dame zajedno sa dvorskom svitom krasna su ilustracija za to. Sa vlašću problem počinje onog trena kad dođe do momenata za teške odluke i odgovornosti koju one povlače. O tome može da svedoči Aleksandar Vučić kome je, izgleda, trogodišnji medeni mesec sa glasačima i EU upravo istekao. 

Da li je Predsednik Srbije Tomislav Nikolić pred samu novu godinu sa svojim istrčavanjem o Konačnom rešenju odnosa Srbije i njenog eksternog kancera, Kosova uleteo u čist ofsajd ili se iza tog poteza krije nekakva razigrana kombinacija I plan videćemo uskoro. Kao I to da li je u pitanju štipanje Vučića ili “dobar I loš policajac” varijanta.

Sa približavanjem dana nastavka briselskih pregovora o Kosovu nervoza raste  na svim stranama sem na samom Kosovu. Što nije ni čudno obzirom na to da se zna ko na Kosovu I o Kosovu odlučuje I čiji je posao da njegove (I svoje) interese zastupa. Zato odavde gledano tamošnja situacija izgleda smireno I spokojno. 

Ima tome nekoliko meseci a ne bih mogao da odredim tačan datum – ali moglo je jasno da se oseti da Vučić vise ne može da računa na miljenički položaj kod funkcionera EU. Lakmus, ili jedan od lakmusa je program Radija Slobodna Evropa, odakle sad već redovno i na dnevnoj bazi na račun predednika Vlade Srbije stižu sve oštrije packe i čvegeri.

Zaista, zašto to i čemu to? Ništa se u Srbiji ne dešava van onoga što se dešavalo i do sada: put ka EU sa stanovišta diktata nije ni na koji način ugrožen niti se sa njega skeće. Zadaci se prilježno izvršavaju a "bolne reforme" su u toku i po jasnim instrukcijama MMF i drugih nadležnih institucija.  Gnječenje medija i opozicija funkcioniše kao i do sada, bez većih oscilacija i ekscesa. Dakle, o čemu je reč? Čemu povišeni tonovi, nervozne reakcije i sad već otvorene pretnjne?