Koliko god sitkomi nekima možda delovali trivijalno, puni stereotipnih likova i tema, površnih prikaza svih mogućih slojeva urbanog i ruralnog stanovništva, kao i plitkih i predvidljivih poruka, mnogi su odavno uvideli da bi ih trebalo shvatiti krajnje ozbiljno. Kako zbog prilično složenih političkih, ideoloških ili društvenih poruka koje se njima prenose, tako i u smislu formiranja nekakvog globalnog kolektivnog pamćenja, možda čak i više nego bilo koji drugi medij. Jer, popularna kultura je odavno postala glavni prenosnik ideja, po nekima i više nego što su to danas formalno obrazovanje ili umetnost. A opet, televizija je kraljica popularne kulture, uz sitkome kao nesporne kraljeve televizije.

Objavljujem ovde jednu noviju prepisku s Maksom, sa G+.

* * *

Marco: Makso, ti si dobar poznavalac zena, zar ne?

Maksa: Hmmm, da, znam nešto malo. Ranije sam znao i više, al' me te stvari ne vuku kao pre, malo mi to dosadilo. Kaži, šta te muči?

Marco: Ma meni je i ovako super, sve, stvarno mi je lepo, nego, mislim, hajde da se potrudim da budem i bolji, pa sam mislio ... to, oko zena ... kako do ... hmmm, kako bih rekao ... do ispunjenja ...

Nema ništa teže na ovom svetu od pravljenja rang listi! Verovatno ni bezumnije. Naravno da tu ne mislim na svakodnevno zasipanje raznoraznim rang listama u dijapazonu od najsisatije pevaljke, kraljice splavova, velikobratskih farmi, prvog glasa Srbije, elitnih spisateljica, mrsomudljivih osoba koje se ne skidaju s TeVeja, razvoda i udadbi/ženidbi tz slavnih ličnosti, prodavačica/prodavaca magle, sve do ozvaničenih i zakonom zaštićenih krimosa i njihovih patrona političara a sve objavljivano u tz žuto-smeđe-prolivastoj štampi i na malom ekranu.

 gost: dara-landara

     Halo, ljudi, neka mi neko objasni osnovne stvari !? Dokle ide ljudsko licemerje i gde je moja granica izdržljivosti? Zna li neko ili će biti jasnije kada se tanka nit zdravog razuma prekida? Skoro pola  životnog veka živela sam u braku zasnovanom na prelepoj mladalačkoj ljubavi. Kako je to romantično i patetično! Onda, kad već imaš odraslu decu, muž se seti da

Nezahvalan je i težak pokušaj da se rečima opiše tragedija sa kojom se suočava više od 11 miliona Sirijaca koji su prinuđeni da pred brutalnošću ISIS-a i Asadovog režima napuste svoje domove.

Tokom proteklih 15 dana sam

Pomoćnik ministra za Kosovo i Metohiju (ili bolje rečeno pomoćnik ministra bez portfelja) Ljubomir Kljakić se danaske malko iščuđavao. Evo šta je rekao, daklen citiram:

"Za mene je neočekivan nizak procenat (19,01%) ispitanika koji su smatrali da Kosovo treba da se brani svim sredstvima uključući i vojno."

Kljakić se također zabrinuo jer je procenat onih koji su za to da Srbija ostane potpuno mirna (15.86%) ili da ne treba da preuzme ništa osim oštrog protesta i bez prekidanja odnosa sa zemljama koje priznaju nezavisnost Kosova (32,73%) "dosta visok".

Šta se to desilo? Ministarstvo je naručilo istraživanje "Kosovo i strateške spoljno političke integracije", istraživanje je sprovedeno od 1. do 16. februara 2008. godine, rezultati su obrađeni i ministarstvo je palo u nesves'.