Igra okolnosti oko Čede J.

Poštovani čitaoci,

Imamo čast da vam predstavimo dve priče iz zbirke priča za decu „Pedofilija na pravoslavni način“. Pred vama se nalaze priče „Čiča Jovina koliba“ i „Avanture Tome Palčića“. Nadamo se da ćete uživati u njima.

Čiča Jovina koliba

Nekada davno, iza sedam mora i sedam gora u tolerantnoj Vojvodini živeo je jedan čika Jova, koji je jako voleo male dečake. Voleo je njihovu nežnu kožu, zategnute guze i malene piše. Čika Jova je živeo na Fruškoj Gori u svom manastiru Hopovo, gde su ga često posećivala mali dečaci, koji su voleli da se igraju s njim, jer im je posle svakog igranja davao zlatnike. Čika Jova se posebno radovao ekskurzijama. Autobusi puni dece ispunjavala su njegovo staro srce srećom i njegove stare gaće erekcijom. Posebno je voleo školsku decu, tako da je znao često da ode do školskog dvorišta i da se igra. Nekad s decom, nekad sam sa sobom.

Нова Година је. Кажу. Шта је тачно у њој не успевам да разумем, мада ни не покушавам. И мрзовоља ми је стара. Спава ми се, гладан сам и мука ми је јер сам се прејео, уморан сам од ходања и осећам како ми је потребно више кретања, протекле сате сам провео истовремено читајући, зверајући у телефон, пратећи серију, утакмицу и замишљено

Prošlog utorka, napisao sam da Goran Marković (u ostatku teksta GM) o Đinđiću i Vučiću sme da kaže sve ono što nije smeo o Titu i Miloševiću. Zbog toga mi je napisao odgovor (Peščanik) u kom je objasnio sličnost između Adolfa Hitlera i mene. Zato revidiram svoju tvrdnju: Marković o Đinđiću, Vučiću, pa čak i o meni, sme da kaže sve ono što nije smeo ni da pomisli o Brozu i Miloševiću.

Dok redom citam vesti...

1. Najomiljeniji lik iz kuhinje Vukadinonic-Antonic, mladi srpski nacista Goran Davidovic je pobegao u Italiju (gle simbolike) i odatle kaze da nema nameru da se vraca u Srbiju. Naprotiv, covek je resio da napise jos jednu knjigu koja ce se baviti sudskim procesom protiv njega i ostalim pikanterijama. Prema navodima novosadskog radija 021, Davidović je najavio da će podneti tužbu Međunarodnom sudu za ljudska prava u Strazburu. Zanimjivo je kako je jedan covek, kome je sudski proces u toku, pa jos za tako osetljivu temu dobi vizu za Italiju. Ili, mozda i nije

Ovo je blog koji sam napisao pre tačno 5 godina, 31. marta 2017. godine, a povodom izbora tog proleća, i sada ga ponavljam. Nisam u njemu ništa menjao, sve je isto kao što smo i mi isti. Možda može da vam bude dosadan, ali možda će neko da nađe nešto zanimljivo.

 Gradić St. Pierre posle erupcije vulkana 1902. godine

Vi stalno pričate o događajima, a ne o onome što se zaista desilo – (TS

Našla sam krave. Što nije bilo ni malo lako, posebno kad se uzme u obzir da ih nisam ni izgubila. To je bio korak do sreće i potvrda kako  čoveku zapravo malo treba da mu bude srce na mestu.

Cele prošle nedelje sam bila srećna k'o prase u blatu povodom pomenutih krava. One su mi, naime, bile najteži zadatak, jer ma koliko lako izgledalo na prvi pogled, krave nije tako jednostavno naći. U stvari, možete ih naći, ako obratite pažnju ima ih svuda oko nas. Različitih. Pasu u bočnom pogledu iz automobila, na pijacama su posredno preko svojih mlečnih proizvoda, aktivno nastupaju u poređenjima...ali je problem u vlasnicima, koji nisu baš oduševljeni kada njihovim sredstvima proizvodnje nenajavljeno prilazi horda naoružana kamerama, motkastim mikrofonima maskiranim u maltezere i nemerljivim količinama žica i gajtana. A ja sam dobila zadatak da baš to organizujem.

Drage moje, ovo je vreme za nas. Da se u miru ispričamo. Većina ljudskog roda koji piški stojeći je trenutno svu svoju koncentraciju usmerio u Fudbalsko prvenstvo Nekovećkojegodlige.

Ja sam uspela da pobegnem iz kuhinje, u kojoj sam do maločas bila privezana za šporet konopcem taman dugim da dobacim do frižidera i prvog metra dnevne sobe.

Pre tačno sedam godina, skuvala sam čaj, namestila svoj veliki stomak pred televizor, osmehnula se blaženo i upalila ga. Svetski trgovinski centar bio je u plamenu, a ja sam ostala zaleđena, kao i većina ljudi na svetu, koji su u tom trenutku, udruženi u svojim geografskim, političkim, verskim  i vremenskim razlikama, gledali „breaking news" 21. veka.

U ovom napadu na Ameriku stradalo je više hiljada ljudi u četiri aviona i  zgradama,

Osama bin Laden je ubijen u nekoj pakistanskoj zabiti. Barak Obama saopstio je ovu informaciju nekada tokom  noci izmedju prvog I drugog maja.ucinivsi tako cin beatifikacije bivseg pape drugorazrednim dogadjajem. Dok se hiljade Amerikanaca okupljaju u blizini Bijele kuce u Washingtonu trijumfalno likujuci zbog smrti Bin Ladena, sve me to podsjeca na slicne scene u Benghaziju

                                                                 Po Platonu, eros ne počiva toliko u onome koji je  lep,

             već u onome ko tu lepotu opaža

Rekosmo šta rekosmo u koliko vremena imasmo. A onda nas gosn. Veran Matić povede na piće. On fasciniran činjenicom da u celoj ovoj priči od samog početka nema negativne konfrontacije, jednako ko što smo i mi iznenađeni kako se svi od početka odmah slažu da su nam zahtevi iz peticije opravdani. To nije nešto što smo navikli da viđamo ni oko sebe ni u

Odnedavni spasioci FK Crvena Zvezda, Čović i Džajić, izneli su dva različita programa za revitalizaciju kluba.

Detalje programa javnost još ne zna, ali, makar, vidi pregalaštvo. Strast kojom su i jedan i drugi branili svoje stavove pokazuje koliko je veliki motiv, kod obojice, i koliko su njih dva veliki sportski radnici. Jer, na kraju, cela stvar je prerasla u fizički obračun. Evidentno je da pomenuti funkcioneri ne štede sebe u želji da donesu boljitak voljenoj organizaciji zvanoj klub.