Na sajt B92 sam počeo da dolazim devedesetih . Bio još jedan sajt ali se ne sećam imena koji sam pratio ali taj je imao samo vesti.

B92 je bio iz Doma omladine, gde sam kao student provodio mnogo vremena a da ne govorimo o kulturnim sedištima oko njega, Mornar, Bohinj , Bled.

Tako da mi je dok sam se logovao po aerodromima i hotelima ove nase lepe planete sve više bio prvi izbor da odem na B92.

E sad kako sam prvi put zalutao na Blog B92 ne sećam se , ali sam počeo da čitam i tekstove i komentare. I onda 2007. godine dok sam ziveo u UK u gradiću Gerrads

Ako nam nekad bude potreban, reference radi, uži trenutak u vremenu kada je svet postao multipolaran, dobre šanse ima SCO Summit top državnika - Heads of State Council - u Samarkandu, Uzbekistan, 15-16 Septembra 2022.

Može to da bude i današnji dan, sutra ... pa sve do samita ako Putin, Xi, Petrušev, Li Keqiang, Lavrov, Wang Yi, ... objave bitne "stavke" unapred.

Može da bude i kasnije, kako ruske i/ili kineske državne novine počnu da ispravljaju zapadni narativ na ovu temu, uglavnom besmislen.

Ne samo od početka intervencije u Ukrajini, nego i sad mnogo pre toga (recimo nekoliko godina, za sada), ono što se danas dešava je poprilično izanalizirano i izprogramirano iz perspective rusko-kineskog rada na ovu temu - ne možda svaki sitan potez kolektivnog zapada, pa svaka kvantitativna mera, ulog, gubitak ..., ali za sada nema iznenađenja.

Građansko društva u Srbiji, onaj njegov elitni sloj koji neki zovu Drugom, a neki Metastabilnom Srbijom, insistira na sukobu crnog i belog. Odnosno, insistira na sukobu, a da bi sukob bio kvalitetan i trajan, strane u sukobu treba da budu crna i bela. Bela je uvek dobra, kao što su dobri bili kauboji sa belim šeširima na početku filmske ere. Bela strana su metastabilne perjanice, šta god mislile, govorile i pisale. Crna je vlast, bez obzira da li je oličena u Miloševiću, Đinđiću, Tadiću ili Vučiću. Ovako stvoreni, crno-beli svet ne trpi sive nijanse. Ali zato u njemu postoji više od 50 nijansi crne.

Gost autor Omega68

Може Србенда да се презива Милосављевић и да буде поносан на то, али не може сину да надене име Милосав.Не сме од жене! А та која је симбол узорне мајке и примерне домаћице мисли да ако се девојачки презивала Љубинковић, њена ћерка не може да буде Љубинка већ нека Ела, Ена, Елеонора...

Уз

Vest da će Jelena Trivan preuzeti kormilo "Službenog glasnika" dobra je iz nekoliko razloga. Pre svega, znam je lično, sarađivali smo. Pratio sam izbliza njen rad u vreme kad je bila potpredsednica stranke. Znam da je inteligentna, otresita, tvrdoglava, da je fajter...i znam da ima herca. Bio sam svedok mnogobrojih situacija kad je neko od prvaka DS trebalo da izađe na TV megdan tada opozicionom Vučiću i kada su mnoge "žute" perjanice morale hitno da idu tetki po lek. Ne i Jelena. Ona je išla gde god je bilo potrebno. I fajtala se. Primala udarce, ali ih i zadavala. Nije kalkulisala. Nije se trudila da se dopadne ovom i ne zameri onom. To u politici, kada se svedu računi, ispada ovako: nepopularan si jer si svađalica. Za to vreme, ne vole te oni sa kojima si ulazio u politički sukob. Ne vole te oni u čije si se ime i za čiji interes sukobljavao (dok su oni kupovali tetki lek). Ne voli te onaj koji te je u sukob slao "jer si ga svađala sa opozicijom".

Ja se baš radujem što joj je Fejsbuk dosadio, pa je opet svratila u goste.

Gošća autorka: jelena_radovanovi(iiiiiiii)c!!!

Budući da je u trendu biti hejter (tj. h8er), rešila sam da se oprobam u toj plemenitoj mizantropskoj disciplini. Antropološke opservacije o ponašanju homo ludensa na društvenim mrežama su rađene na osnovu slučajnog uzorka  na mom profilu, pa je svaka sličnost sa stvarnim ljudima i događajima namerna.

Budući da sam u nekoliko navrata o tome pisao, a da je juče, ipak, Vlada Srbije sa ovog dokumenta skinula oznaku tajnosti, mislim da je bitno da se ovaj dokument pojavi i na Blogu, u integralnom obliku.

Da kažem samo da meni kao laiku Platforma liči na pokušaj da se Kosovu "ugradi" malo Kosovo u ustavno pravni sistem, i da je teško poverovati da će ovo proći kod onoga što se kolokvijalno zvoe Međunarodnom zajednicom. Na pravnicima je da tumače koliki je manevarski prostor dat pregovaračima, a na političarima da definišu šta su krajnji dometi a šta crvene linije.

Dakle, tekst Platforme za Kosovo:

Muljavo vreme napolju ... Lebdi neka trula kišica. Nit zima, nit znaci proleća. Kao da se sve zaglavilo u sivilu... Šta vele vesti? Zaustaviti građanske proteste zbog toga što „nije trenutak“, jer navodno slabe pregovaračku poziciju Srbije pred finalizaciju „dijaloga“ s Prištinom? Ne znam. Tako reče Jelena Milić jutros, u utorak, 12.02.2019. godine. Aman. Nije li tokom poslednjih 30-ak godina dovoljno opstruiran svaki pokušaj demokratizacije ovog društva, i to najčešće pod izgovorom da ti razmaženi zahtevi ne bi trebalo da se plasiraju „baš sad“, kad se oko Kosova bije odsudna bitka. 

Химен није нешто о чему размишљам ових дана, а о хименопластици још мање, међутим јуче сам, као услугу пријатељици која је отишла на пут, извела из болнице младу жену након реконструктивне операције химена и отпратила је кући.

Десет година раније, пре као девојчица него девојка, она се нашла насамо са младим човеком из исте

 Гост аутор: nikvet pn

Нешто размишљам –  други светски рат, окупација у Србији… Како је то изгледало? Знамо сви како су текле битке далеке али појма немамо како је то изгледало у реалности, у свакодневном животу. О томе се нигде није учило, нигде ништа озбиљно записано, тек окрајци. Размишљам са становишта просечног човека који има породицу, посао, приход и расход. Није да немамо искуства од те феле, прошло се овде тога подоста; инфлација, санкције, бомбардовање, 5.октобар, експлозија магацина муниције, поплава… Просечан човек гледа да спасе породицу, имовину, да избегне беду; природно и нормално.

Dva su teksta, danas, potakla zanimljivo i važno pitanje: kako je to ispalo da je Aušvic nacistički, Jasenovac ustaški, a Srebrenica srpski zločin?

Zato prenosim oba, Dežulovićev iz sarajevskog Oslobođenja i Ćirjakovićev iz Politike.

Pročitajte, zanimljivi su.

Da pojednostavimo stvari, danas je zabranjena Parada Ponosa i ja tu zabranu smatram ograničavanjem i moje slobode. Sloboda jednog čoveka seže samo do slobode drugog čoveka, a sloboda onih koji vole ljude istog pola ne ugrožava slobode drugih ljudi. Može da ugrozi, naizgled ili zaista, samo neke od njihovih moralnih normi i shvatanja koje su takođe vrsta slobode, ali opet – slobode koja seže samo do slobode drugog i drugačijeg čoveka, slobode koju mu garantuju Ustav i zakoni.

 Bio Istambul, pa Nica, sada Minhen. Po svemu sudeći, niz će se nastavljati.

Raskalašna haotičnost sa jakim mirisom agresivnosti uz blagu raspalost svega je prva stvar koju osetiš kad ulaziš u Srbiju. I nedostatak istog kad predješ njene granice. Čim je napustiš osetiš da se okolina promenila, da su sitnice drugačije i to strašno krene da bode oči, pa izazove neku potmulu tugu, setu, šta li je, o kojoj sa saputnicima ne pričaš jer je svima vidljivo, jasni i neprijatno. Jasno je da živiš u društvu koje nije stanju sebe da organizuje, da se pribere i privede minimumu životne pristojnosti, da je sve što vidiš samo imitacija civilizovanog društva, od pretankog autoputa ulegnutog od kamionskih guma do pogrešno shvaćenih sloboda i demokratije.

Novi grafici koji se pojavljuju pokazuju koliko je zapravo virus smrtonosan. Za sada imamo podatke samo za Italiju i to za najugroženiji grad i biće zanimljivo videti ih za druge gradove i druge države.