Sjajna Šrederova ideja!

Poenta ovog pisma - predloga za razmišljanje - vezana je za rešenje

Kako bi bilo lepo zabraniti sindikalno organizovanje u prosveti (zdravstvu?!) i linkovati, pa mnoziti idealnu platu prosvetnih radnika sa skalom od 0 do 1 gde je 0 najgora zemlja na PISA testu, a 1 najbolja.

Pa kad deca postignu 0,4 na PISA-i nas prosvetni radnik dobije 40% od idealne plate - koja se btw odmah postavi na prosek najbolje evropske zemlje na PISA testu (trenutno Finska - cca 2000 evra) - Pa kad se poprave deca, popravi se i prosvetna plata. I svi zadovoljni.

Jednostavno, ko hoce vecu platu morao bi da za uzvrat ponudi i bolje rezultate. Ovako, prosvetni radnici

Od januara 3% poreza na u glavnom sve što ispušta zvuk, može da skladišti zvuk ili ga... uh... štampa? Pa da. Valjda isto tako udruženja pisaca jure ljude koji na glas čitaju knjige. U svakom slučaju, SOKOJ se isprsio i pokazao nam svima šta je sve moguće u ovom Apsurdistanu. Ako vam to ne izaziva teži napad gorušice možete i pročitati veselu vest da organizatori novogodišnjih žurki moraju SOKOJ-u da plate nepoznatu svotu novca, opet na ime naknade autorskih prava. Imate i 10% popusta ako žurku prijavite do 23. decembra.

... A. Mihnjik nam ne objašnjava koje to "napredovanje" ne bi smelo biti zamenjeno "povlačenjem", osim ako centralnu operativnu ulogu Desnog sektora i ideološku dominaciju Svobode u ključnim trenucima Euromajdan puča ne vidi kao "izbor ka Evropskoj uniji, demokratiji i pravima čoveka, ka poštenoj tržišnoj privredi u poštenoj pravnoj državi..."

Nema povlačenja

Gazeta Wyborcza | 21/04/2014

Oči celog sveta su uprte u Ukrajinu i Rusiju. Te zemlje se kreću u suprotnom pravcu - Ukrajina je izabrala put ka Evropskoj uniji, demokratiji i pravima čoveka, ka poštenoj tržišnoj privredi u poštenoj pravnoj državi.

ili ne pominji okupaciju

"Stop gradnji jevrejskih naselja" kaže naslov agencijske (Beta) vesti na b92 portalu, a u vezi obraćanja genseka UN-a Ban Ki Muna odboru za palestinsko pitanje te respektabilne organizacije.

Nedavno mi je, slučajno, posle krečenja u kući i svega što posle toga sledi, dopala ruku stara i ofucana od mnogog čitanja, knjiga "Games people play", Dr. Eric Berne-a. To je knjiga koju je napisao ovaj psihijatar '70-tih prošlog veka, za današnje vreme, pomalo arhaična stvar, ali koja dobro oslikava odnose među ljudima.

U toj mojoj višednevnoj nameri i nakani, da je najbolje i najsvrsishodnije radom odagnati neke misli, tj. popravljati stanje duše, odlučili smo se za krečenje i farbanje po kući. Kad su moleri otišli, nama je ostala

Ne sećam se da li je prošle godine neko na blogu spominjao  40-tu godišnjicu od realizovanja albuma Abbey Road od Beatles-a. Ja ne bih da pišem  biografski post o njima i toj fešti.  Ali danas je 9.oktobar i bio bi to 70-ti rođendan J.Lennon-a. Sumnjam da ima nekog ko voli  njegovu i njihovu muziku,  a da ne zna te podatke i diskografiju. Šaljem vam samo malu razglednicu i link do wikipedia-e za podsećanje, i one mlađe da saznaju.

 Igra je moj današnji izbor reči na slovo "i",  u ovom, ne znam već kom po redu nastavku mojih postova sa ovim nazivom "na slovo...".  Pošto je leto,  dozvoljene su i poželjne letnje, lake teme (cr by Vladimir Petrović) za nas koji smo još ovde, i nismo se uputili ( a možda mnogi i neće) na topla mora. Razmišljala sam šta bismo se mogli igrati? Nismo baš ni tako mali, znači da bismo mogli započeti neku konstruktivnu, recimo neku literarnu igricu. I onda sam se setila da je prošlo dugo vremena kako je Gospođa Klara jednom u svom gostovanju kod mirelerado započela jednu takvu igru, u kojoj je mnogo nas uživalo.

 Ona je izabrala, izmaštala, izmislila, tu priču s nekim imaginarnim likovima,  (evo četiri reči na "i", u nizu... 'vata me), a mi smo se nadovezivali. Najlepše je što se ne zna kuda će  priča otići. Zar to nije najbolji fazon u blogovanju?

Pre nekih mesec i po dana bio sam na otvaranju samostalne izložbe jedne moje koleginice u Blok Gallery u Bloku 45, palo čestitanje, fotkanje, otvaranje... izađem ispred Galerije da zapalim, Vlada mi donese stolicu. Sedim, pušim, ispred mene Đole, Dorđe Arnaut, vajar,

E, jes malo pretenciozan naslov za jednu priču iz istorije bodi bildinga od tamo neke davne 1972. ali pokušaću da isti opravdam - upravo pričom.

Ovo je samo  jedan od onih epskih duela kakve svaki sport ima u svojoj istoriji ...

Od samog početka 2009: Neko Kosovo. Mnogo ljudi... svakakvih...  dobri su koliko su i važni, znači - ne mnogo...  neki, u jadu značajni... iskusni...  i žalosni,  bivši...  budući.  Pa onda neki što tužakaju, ulizuju se... neki uplašeni koje je strah još dodatno pokvario. Ne, naravno da nisu užani svi. Užasni su skoro svi. Divni su, predivni, srdačni... i jezivi.

Ja pišem tekstove i upoznajem ljude. Ne zna im se broj, ni tim tekstovima ni tim ljudima.

Onda me zovu iz Prestonice; jedni  kažu - previše te hvale, čuvaj se ... drugi kažu

Tadic vishe ne slusha Dobricu Cosica

DANI: Ti ljudi žele da čuju da nisu poraženi, iako znaju da je to laž?

POPOVIĆ: Naravno! Mislim da je isti slučaj sa zločinima : da nisu bili tako masovni, tako strašni, možda bismo nešto i priznali. Ali, bili su suviše gadni, suviše odvratni da bi neko mogao da kaže - evo, jeste, radili smo te grozne stvari, stidimo se...

DANI: Ne mislite da je i za to potrebno vrijeme? Njemcima je trebalo...

POPOVIĆ:

*Bont ton correcrt  nastavak bloga Jebe mi se s kim će Vučić i isti

   Rukoljub gospođi mami, …..a pustite jadnicu, te godine znate već 43 i kusur, raspuštenica,  mmmm, što su fini ovo sitni kolaci, uopšte šećer ne rska, ma odavno je i bila zrela, ne znam tačno šta se navrzla baš na radikale, ma ne zna ni ona, al taj rečnik, skandal, skandal, a mmmm vanilice su odlične, ne znam, nešto oko nekih muslimana u Srebrnici pre  pitaj boga kad, par

Želim ovaj blog da posvetim mladim i progresivnim mladićima i devojkama koji su odvojili svoje vreme, energiju i novac, da nas grafitima, koji se mogu videti na skoro svakoj zgradi u Beogradu, opomenu da se 1389. godina ne sme zaboraviti.

Moram priznati da sam protivnik slanja poruka širokim narodnim masama putem grafita, ali u ovom slučaju poruka je tako jaka i bitna, da ću zažmuriti na jedno oko i podržati te postupke.

Danas sam dobio informaciju da će u nedelju, 2. novembra u 19 časova, u Kulturnom centru „Rex" biti premijera dokumentarnog filma „Vrela krv", koji se bavi pitanjem zbog čega su ekstremne desničarske organizacije ojačale u Srbiji nakon promene vlasti 2000. godine. U dokumentarnom filmu „Vrela krv" prate se događaji čiji su učesnici pripadnici „Nacionalnog stroja", „Obraza" i „Pokreta 1389". Pored njihovih lidera, u filmu govore i sveštenik Žarko Gavrilović, reditelj Goran Marković, književnik Filip David, psiholog Žarko Korać i drugi.

Nakon filma organizuje se razgovor koji vodi Antonela Riha, a učesnici su: Miloš Teodorović (novinar), Milan St. Protić (istoričar), Simon Simonović (Evropa nema alternativu), Mladen Obradović (Obraz) i Miša Vacić (1389).

Mene je ova informacija dovela do ludila, ceo dan sam nervozan i boli me glava. A zašto?