Svako ko je večeras gledao upravo okončan TV duel novinara RTS-a Zorana Stanojevića i predsednika Liberalno demokratske partije Čedomira Jovanovića, mogao je uživo da vidi šta znači priča o povratku u devedesete. S tim što je, moram primetiti, čak i u TV Bastilji bilo više obzira, morala, svesti o neophodnosti makar i minimalnog poštovanja etičkog kodeksa u novinarstvu nego što je to večeras bio slučaj s voditeljem emisije Izbori u Srbiji – Odluka 2008.

Šteta je što naspram Čedomira Jovanovića nije sedeo lično Aleksandar Tijanić, umesto što je poslao teledirigovanog pajaca s unapred spremljenim pitanjima (btw. da li ste primetili da kamera uopšte nije snimala drugo uvo ovoga što sebe naziva novinarom ─ da li je Tijanićev mali možda imao bubicu u uhu?!).

Žmu je noćas kazneno spavao na balkonu. Zato da zapamti kad mi je, udružen sa pretencioznim filmadžijom, upropastio subotnje veče. Lepo sam ga pitala je l' romantičan film. Jeste. Je l' ne moram da mislim? Ne moraš. Kad On izgibe u Ekvadoru. Celu noć spavala nisam. Romantične filmove bez hepienda bi trebalo zakonom zabraniti. Ko hoće da se igra drame nek to radi u ozbiljnijem žanru.

Naša Princeza danas puni 17 godina. Ima li boljih godina od tih i za jednu princezu...

ili Kako je dopisnim putem bolesno dete osuđeno na smrt. 

Anastasija Trajković ima devet godina i tumor koji joj je pojeo dobar deo lica, i koji brzo i neumoljivo putuje ka njenom mozgu. Ne bude li zaustavljen, ovo dete će umreti. Jedina Anastasijina prilika da preživi je da pod hitno bude poslana u inostranstvo, na fokusirano zračenje tumora, tretman koji uspeva kod 97% odsto dece koja su mu podvrgnuta. Problem je u tome što to košta, njeni roditelji naravno da nemaju tih para. Još veći problem je što više nema ni vremena da im se pomogne, svako skupljanje novca od samilosnih građana bi bilo uzaludno trošenje Anastasijinih sve manjih šansi da preživi.

Najveći problem u ovoj priči je država, u obliku organa koji se zove RFZO. Naime, Prvostepena komisija RFZO je odbila da pošalje Anastasiju na lečenje u inostranstvo. I to uprkos tome da joj njen pravilnik nalaže drugačije. I uprkos tome da su lekari sa Instituta za majku i dete u Beogradu, potpomognuti znanjem stranog stručnjaka, dali jasno i napismeno mišljenje da Anastazija ne može biti izlečena u Srbiji, jedina prilika da preživi je inostranstvo: “Mišljenja smo da devojčicu treba uputiti u nadležni centar za hordome, tj. savetuje se protonsko zračenje radi redukcije tumora i procesa koji se dalje širi”.

U četvrtak Anastasija izlazi pred Drugostepenu komisiju RFZO. Bude li je i ova komisija odbila, Anastasija, dete staro devet godina će umreti. Ako neko ovo pisanje smatra pritiskom na Drugostepenu komisiju, neka to slobodno smatra i dalje. Očito je da RFZO bez pritiska javnosti svoj posao neće raditi, niti će se mnogo potrisati zbog toga što to neku decu života košta.

Evo, dočekala sam da prođu svi dežurni praznici verskog i laičkog porekla. Nisam htela da vam ih kvarim, mada lični doživljaj miniranja života mi teško da bih mogla rečima, rukama, nogama i očima da vam dočaram. Znam ja da će prilično njih odmah reći: »Dobro došla u Srbiju«, al ja ipak i dalje mislim da Srbija nema tapiju na glupost.

Njegova svetost Pavle, voljom Božjom patrijarh srpski i voljom Sabora SPC, iskazanom prvog dana zasedanja, ostaće i dalje patrijarh. Tako bar kažu nezvanične informacije koje do nas dopiru iz većine medija.

Redovni jesenji Sabor SPC započeo je juče molitveno čak sa dve liturgije. Jutarnjom, koju je u Sabornoj crkvi služio mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i na kojoj je prisustvovalo samo 18 vladika, iako je najavljeno da će prisustvovati svih 45 vladika, koliko učestvuje na Saboru.

Da je Adolf Hitler bio masovni ubica i zlotvor kome je teško pronaći sličnog u dugoj istoriji ljudskog roda ne treba posebno dokazivati. Sida je, također, masovni ubica i bolest kojoj je teško pronaći sličnu.  Od te proste analogije pošla je i  nemačka marketinška agencija  Comitee u komercijalnom filmu AIDS je masovno ubistvo,  koji bi trebao biti prikazan 1.decembra ove godine u sklopu Svetskog dana protiv AIDS-a. Da zaključivanje analogijom ne mora uvek biti tačno pokazuje, čini se, i reklamni spot za navedeni film.U njemu počivši kancelar Trećeg rajha  žestoko kara, pretpostavljamo bez kondoma, veoma seksipilnu damu i to na  različite načine uključujući i odpozadi.

A Candid professor confesses

That half-secret of his success

Is not in his science, as such

Not in its marvellous so much

But in his bright and irresponsible guess

Od kad je Bojan poceo da radi na Human Genome Projectu, fantazirao je naglas: "Znas, jednog dana ce ljudi dolaziti kod tebe sa svojim genotipom i ti ces unapred znati verovatnocu da oni obole od bilo koje bolesti..." Nikada nisam verovala da masina moze da da odgovore na pitanje ljudskog zivota. Narocito kad su u pitanju karakterne osobine

  Na Dan demokratije Srbiji su nametnuta dva nesporazuma. I bizarne li  simbolike, oba dolaze iz iste zemlje-Holandije. Njihov ministar inostranih dela ostao je dosledan (prikovan odlukom parlamenta) “Aut Mladic-Aut nihil”. Nista nije vredelo sto se (kako polako “curi” iz Brisela)  Serz Bramerc svojski trudio da objasni da je ne samo “pazljiv” optimista,vec i nesto malo vise.
Cinicno  zvuci opravdanje  holandskog ministra koji je iza zatvorenih vrata rekao:”Ali mi trazimo Mladica,za Karadizca nismo ni pitali, a ni trazili”.
Mala je vajda sto holandski ambasadori

Gledam nesto TV ovih dana, pa nikako da vidim ovaj lep film.

PS: Mene je ucilo u Klasicnoj gimnaziji - "Cuvaj se Danajaca kad i poklone donose".

PPS: E Druze Stari, sve sto Ti ucini da ih drzis podalje od sebe, pade u vodu.

састав на тему . . . исећања

увремена бивша, она, исповраћаласе, када љуљасмо дестинацијама Еуропе дешавало се да . . .

 Sedimo juče Dragan Papić i ja, i pričamo o tenisu - plesanju Federera po terenu i gde je tu Nole... Ok, mlad je još, ako u godinama koje sada ima Federer bude imao i njegovu pamet - biće neprikosnoven. Naravno, sa sporta prešli na politiku. O njoj ne pričamo mnogo, samo zaključimo da su tipovi kao Zoran Ćirjaković retka pojava zdravog razuma kod analitičara stvarnosti Srbije...

I onda mi sa PLJUS-a stigne pismo Nebojše, neznanog kolege sa Papićeve mejling liste, o Mark Tvenu. a ja odavno čuvam pismo Šon Pena...

From: "nebojsa" <nebojsa@..........

>Date:

Moguće je da neki blogeri na ovaj moj post olako reaguju: "Pih! Šta je bitno da li je čovek levak ili dešnjak. O tome danas retko ko razmišlja". Ja bih voleo da je u životu tako, da činjenica što je neko levak nema nikakvog značaja, ni za njega ni za njegovo okruženje.

Medjutim, od kako je veka i sveta, postoje

Jaoooo, što me iznervira ovaj dr(?) Slavik odjutros!

Kud i uzeh da čitam vesti pre prve jutarnje... kafu mi je moju ogadio!

O, zemljo, otvori se, progutaj ga!

Pa, kakav horoskop neko mora da ima da izjavi ovakve stvari u svoju odbranu?

Pa, kakvi su mu to advokati kad ga ne savetovaše da se brani ćutanjem?

Pa, koja je to količina arogancije?

Pa, ljudi moji... da li je ovo moguće???

Ne mogu da dočekam sutrašnje izricanje presude.

Slavik:

Krajem prošle godine Ministarstvo kulture, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, kao i Republičko javno tužilaštvo proglasili su se nenadležnima u slučaju