Milan Nikolić

 

Sjajno

Zabavno

Zastrašujuće

Dosadno

Dokle više

Kreativno

Dno dna

Konačno

 

Ovo su ponuđene opcije kojima čitaoci na jednom portalu mogu da ocene tekstove i vesti koje čitaju pa samim tim i izveštaj o novoj ideji države da popovima dodeli penzije. Ja bih rekao – Kreativno. Tamo gde je sve što može biti tagovano pojmom politika postalo toliko besmisleno, destruktivno i tragično interesantno je posmatrati da li u užasu, jadu, ludilu, ruganju, propadanju, može da

Evo kako nas je svet nekada video, samo mi nismo videli isto.

gost autor: gavrilo1

 

 

 

 

 

Piše: Boban Stojanović  

Ne znam kako je vama, ali meni je baš frka zbog ovog pripajanja Srbije Rusiji.

Ne znam da li ste primetili, ali čak 85% Srbije je pod okupacijom Rusije.

Našu je Srbiju kupio Gasprom.

I niko ne reaguje.

Ja moram - kada neko trpi nepravdu ja ne zatvaram oči.

Pada mi nekoliko ideja na pamet.

Da odem da se urgentno krstim, idem svaki dan po šest puta u neku SPC poslovnicu i postanem extra pravoslavan.

Ili, da istetoviram Кремль. Na desnoj podlaktici, iznutra, pa da se vidi kada dižem tri prsta.

Ili da odem sa zadnje strane ruske ambasade i ljubim Rusiju u задний ...

Ku, ku, majko, najgore od svega, kada sve prodamo i kada se potpuno podamo Rusiji, moraćemo da dajemo i svoje задний za parče suvog ’leba...

Eto nam Rusija...

Pozivu Mlađana Dinkića da lideri partija koje učestvuju na izborima objave imovinske karte odazvale su se i javne ličnosti iz sveta biznisa, estrade i nevladinog sektora.

Svoje imovinske karte objavili su Miroslav Mišković, Milan Beko, Predrag Ranković Peconi, Željko Mitrović, Milka Forcan, Filip Cepter, Bogoljub Karić, Sonja Liht, Svetlana Ceca Ražnatović i Queeria.

Miroslav Mišković poseduje 250 evra na štednom računu, garsonjeru od 30 kvadrata u Borči, koju deli sa svojom porodicom i podstanarkom koju su primili kako bi poboljšali svoje loše imovinsko stanje. Vozi fiću iz 1965. godine.

Milan Beko poseduje 200 dinara na štednom računu. Nema nekretnina. Živi u kartonskoj kutiji od zamrzivača u blizini hotela „Hajat“, što mu posebno odgovara jer tu mahom odsedaju njegovi poslovni partneri. Vozi biciklo.

Svi već dobro znate da su one tikve bez korena koje nemaju ni tradiciju ni istoriju, a koji sebe nazivaju Amerikancima, hteli da nam otmu Miloša Obilića i predaju onima čije se ime ne spominje od kada je Vuk Jeremić ministar inostranih poslova. Krenuo je tu i neki protivprirodni talas priznavanja od strane zlih svetskih sila da je Miloš Obilić od onih čije se ime više ne spominje. Opet su se urotili protiv jadne i napaćene Srbije, ali smo mi taj talas prekinuli i zatražili od Međunarodnog suda pravde da Miloša Obilića jednom za svagda proglase 100% Srbinom. To se može smatrati još jednom pobedom Vuka Jeremića, jer je ovu borbu za čast Miloševu probacio na teren međunarodnog prava, gde smo stari igrači i na kojem ćemo, čak i u gostima, pobediti. Nažalost, Međunarodni sud pravde je spor, evo ja već tri godine čekam sudsku odluku da su Snežana i sedam patuljaka istorijske ličnosti, a nikako plod mašte tamo neke braće Grim.

Pošto takozvani Amerikanci sa svojim poltronom u vidu Evropske unije, ne mogu da podnesu da ih je mala i napaćena Srbija opet pobedila, oni su odlučili da nam se osvete i uhapse Žarka Lauševića, samo zato što je glumio Miloša Obilića. Sramota! Hapse nezaštićenog i nedužnog čoveka bez ikakvog povoda i razloga, još su mu natovarili da je 1993. ubio neke Crnogorce. Pa stvarno, lažljiva američka mašinerija zla ne zna za meru. Čudi me da mu nisu i pripisali neki ratni zločin i odmah ga sproveli u Haški kazamat. Ali, ono što je pozitivno u čitavoj priči jeste da su srpske vlasti, uprkos američkim provokacijama, pokazali su dostojanstvo i staloženost i nisu poklekli pred neprijateljem.

ili raskorak forme i sustine.

Jako me je iznenadio tekst "Muke po Teodori i glupost večitog savetnika", ne zato što je Jovana Gligorijević sročila paškvilu nabijenu lažima, budalaštinama i demagoškom patetikom, već zato što je taj njen uradak objavljen sa logom Vremena, lista koji je nekada, sećam se kao kroz maglu, bio uljudan i pristojan. Kada upravo na temu kojom se bavi Jovana u Kuriru izađe serijal tekstova ispunjenih debilnim izmišljotinama, a s jedinim ciljem da se izvrši dekapitacija moje malenkosti, to je donekle i razumljivo - revolveraškim tablodima u opisu je delatnosti da vrše harangu, to je jedina svrha njihovog postojanja, ali kada to isto čini Vreme, onda je to pouzdan znak da u Srbiji nešto suštinski nije u redu.

 

Na hiljadu raznih jezika, u najraznoličnijim uslovima života, iz veka u vek, od drevnih patrijarhalnih pričanja u kolibama, pored vatre, pa sve do dela modernih pripovedača koja izlaze u ovom trenutku iz izdavačkih kuća u velikim svetskim centrima, ispreda se priča o sudbini čovekovoj, koju bez kraja i prekida pričaju ljudi ljudima. Način i oblici toga pričanja menjaju se sa vremenom i prilikama, ali potreba za pričom i pričanjem ostaje, a priča teče i dalje i pričanju kraja nema. Tako nam ponekad izgleda da čovečanstvo od prvog bleska svesti, kroz vekove

Kada “prirodnjacima” pomenete ime Jean Baptiste Joseph Fourier – a, najveći broj njih pomisli na Furijeove redove i Furijeovu transformaciju - evo, kladim se da su Vučko i Novković odmah na to pomislili. I on jeste zaista slavan zbog tih otkrića koja danas svaki student tehnike ili prirodnih nauka mora da savlada.  Medju ljudima koji se prirodnim naukama ne bave, ime ovog čoveka i njegovih redova možda ne znači ništa, ali će vam skoro svako reći da

Rec ima gost autor alselone (ventriloquist)

 

Zamislite da šetate kroz muzej voštanih figura “Madame Tussauds”. U prepunom ste holu, zamrznutih ljudskih figura. Nagnuti nad jednom od njih posmatrajući neprirodnu teksturu njene kože i „prepariranu” grimasu, figura vas pogleda suvim ukočenim pogledom i polako trepne, jezivo zar ne?

 A zamislite sad da vam priđu Wall-e, R2-D2, C-3PO. Ovo je prijatnije, jel da?
A zašto je to tako? Pokušavajući

 

Danas se navršava 55  godina od smrti  Djanga Reinhardt-a.

Ceo svet današnji dan posvećuje sećanju na njega i njegovu muziku; organizuju se muzički festivali i izložbe inspirisane njegovim životom…..

Ceo svet, sem  Beograda..

 

Za  dvodevni Django muzički festival,  čije je održavanje

Tražim pomilovanje za one ljude u ovoj zemlji kojima je svega dosta:

Kojima je dosta 5. oktobra.
Kojima je dosta i 6. oktobra koji se nikad nije dogodio.
Kojima je dosta i 12. marta.
Kojima je dosta i 13. marta koji se, takođe, nikad nije dogodio.
Koji se osećaju istinski postiđeno svaki put kad upale televizor.
Koji su poniženi svaki put kada uđu u prodavnicu.

Koji su sa Zoranom Đinđićem sahranili vlastitu nadu da će ovde ikad išta da se promeni.

Koji se osećaju istinski poniženo kada vide kako je Aleksandar Tijanić i dalje direktor bilo čega - a kamoli takozvanog javnog servisa.