Moj prijatelj Milorad napisa Otvoreno pismo Đavolu a ja evo reših da se pozabavim vešticama. Nemam nameru da gušim I davim poštovano blogočitateljstvo, pokušaću u nekoliko rečenica, koncizno koliko god je moguce, da istresem iz sebe na videlo blogodana moj najintimniji stav prema vešticama. Neću se baviti mizoginim optuživanjem I tome sledujućim spaljivanjem istih u ranijim civilizacijskim dobima a bogami I do skoro. Neću se osvrtati

Kako, zašto, zbog čega…iz mog života iščezoše prijatelji, drugarice i drugovi, pa i najbliži, braća, sestre...? Ne, ne mislim, daleko bilo, na smrt koja ih nepovratno i zauvek odvodi iz mog (i njihovih) života, ne, nego na iznenadno, ničim objašnjivo, totalno prekidljivo i neopozivo kidanje svih veza i bilo kakvih kontakata. Muk! Tišina! Neodaziv! Nije to pandemija, nije ni epidemija, tek sporadični slučajevi, nekoliko, a i to je mnogo! I ne dešava se istovremeno, u istom trenutku, danu, mesecu, godini, ne, prvi takav slučaj se desio pre skoro dvadesetpet godina, drugi pre oko dvadeset, treći ima tome šest, sedam godina , četvrti najteži, najbolniji, ma svi su najteži i najbolniji, pre skoro godinu dana. Ni u jednom slučaju nisam skrstio noge i ruke, kao zabole me, ne, pitao sam, hteo da razgovaram, želeo da razjasnim, da saznam razlog…

18-og Maja nova search engine bice lansirana zvanicno. Zove se Wolfram Alpha i osnivac je Stephen Wolfram, matematicar/fizicar iz Engleske i naravno njegov tim od 250 kolega. Prosle nedelje neki su imali prilike da pogledaju Wolframovu prezentaciju koja je odrzana na Harward Law School. Inace Stephen Wolfram je creator popularnog sowtvare-a Mathematica (pitajete Marca za

Više puta sam na raznim blogovima pominjao pripadnike OMA, pa bih ovim putem želeo da malo pojasnim ko su oni. Imaju nekoliko glavnih karakteristika:

1. Konstantno zloupotrebljavaju ubistvo pokojnog premijera, što mi najviše smeta. Iskreno, to je jedino što me baš nervira kod njih. Dok je bio živ kritikovali su ga što se, kako je vreme prolazilo, sve više  okretao ka nacionalnom, što se posvetio izgradnji Hrama Svetog Save, što je od Srbije pravio državu. Kada je ubijen pokušali su, i još uvek pokušavaju, da pokažu kako su oni nastavljači njegovog puta, kako se njih

Rijetko mi se dogodi da usred bijela dana imam vremena setati gradom...sjediti u kaficu "u izlogu", promatrati ljude...ili samo buljiti u prazno. Danas je bio jedan takav dan. 

Kod Jarila sam se prisjetila godisnjice Mozartovog rodjenja i okacila link na stavak iz Requiema. Naravno...nije bas najveselije od Mozarta, ali meni je tada nekako pasalo. Kako to obicno biva, link je najvise djelovao upravo na mene. Palo mi je na pamet da ponovim gradivo vezano za posljednje trenutke ovog velikog umjetnika i procitam nekoliko njegovih pisama. Usla sam u knjizaru i pronasla Mozartova pisma....malo

     Pošto sam okupala i uspavala muža i decu, pristavih supicu za sutra i kao svaka prosečna srpska trudbenica i domaćica, reših da napišem blog, dušu da olakšam.

      Negde tu oko Nove godine upadoh u Zonu sumraka i nikako iz nje da se iščupam. Sve je počelo novogodišnjim bonusom koji smo rešili da uložimo u nekretnine: novi šporet, dvd plejer i fen. Obiđosmo silesiju prodavnica u potrazi za savršenstvom (čitaj - nešto što možemo da platimo, a čuli smo za proizvođača) i sve je izgledalo idilično. Dođosmo kući, kad u kutiji za dvd nema kabla. Eto, greške su moguće. Ne, ne možemo mi da vam donesemo novi, dođite  vi sutra. A, jeste, sutra je nedelja, vidimo se u ponedeljak! Šporet je bio sav ufalšovan u stiropor i celofan, ganc nov. Nisam pustila muža da izigrava električara, platila sam obučenog profesionalca da priključi kabl. Baš nam bilo toplo oko srca kad ga videsmo onako snežno belog, a o turbo rerni da ne pričam! Pristavih kaficu za majstora, a voda nikako da provri. Zato se druga ringla usijala. Iskusni majstor je postavio dijagnozu: pomešale se neke žičice, bolje da zovemo ovlašćenog servisera. Može, ali u ponedeljak. Do tada, kad uključiš donju desnu, radi gornja, ali to su samo finese. DVD smo im oteli već u ponedeljak, a za šporet smo malo popričekali, nedelju dana. Fen je besprekorno radio, sve neke jone skupljajući. Malo mi je sve to bilo sumnjivo, ali u duhu praznične velikodušnosti, reših da sve proglasim za nesrećan splet okolnosti.

Kod Horhea na blogu  okačio sam jednu glavolomku, prigodnu uz tamnošnju, odličnu, priču  o djevojčici i šibicama.   Tačnije, okačio sam dva problema, od kojih sam onaj drugi sam osmislio.

Pošto kod Horhea uglavnom svraća uzan krug ljubitelja kvalitetno neobične literature, pomislih da možda ovom problemu  posvetim zasebni post, jer  smatram da je  baš dobar. A klikeraša na blogu, fala bogu, ne fali.

Dakle, da ne dužim, evo postavke problema:

Prikazan je niz brojeva napravljenih od šibica. Potrebno je odrediti koji broj dolazi umjesto upitnika.

Гостујући у Кажипрсту министaр Срђан Вербић објаснио је свим просветним радницима у Србији следеће:

1. Да постоје транспаренти!

2. Да је штрајк од 30 минута катастрофа!

3. Да ће лично инсистирати да се промени одредба Закона о штрајку (јер постоје транспаренти)!

4. Да наставници раде на штету ученика! 

5. Да се сви захтеви своде на један (повећење плата) који није могуће испунити! 

Dolazim na kratko u Beograd, s vremena na vreme, zbog obaveza. Svaki put kad udjem kod mog oca koji zivi sa svojom necakom u centru Beograda, jos pre no sto krene da mi se jada o bolestima i cenama, pokaze mi stos isecaka iz novina, s recima, da vidis sta nam Ceda radi! Covek cita Politiku i nesto oko Politike, nikad Press ili Kurir; gleda RTS ne Pink i ostale novokomponave televizije. Cak najvise provodi vremena na sportskom satelitskom kanalu i crnogorskoj televiziji.

- Ima samo jedna gora osoba za tvoju buducnost, posto ja i nemam vise buducnosti , kaze, jer sam 85 godina

Trideset NVO najoštrije osuđuje privođenje šefa dopisništva Bete Dinka Gruhonjića tokom akcije novosadskog Otpora u centru Novog Sada, 11. aprila 2008. godine. Privođenje Dinka Gruhonjića koji je predsednik Nezavisnog udružena novinara Vojvodine i istaknuti borac za slobodu medija jasan su znak da su vlasti u Srbiji nervozne i zbog toga koriste represivni aparat i krše osnovna ljudska prava.

Podsećamo, da je Dinko Gruhonjić od marta 2007. godine žrtva ozbiljnih pretnji upućenih preko internacionalnog neonacističkog sajta „Storm Front“ i od strane drugih klerofašističkih

Verovatno neke tekstove treba u startu prekociti, ali ponekad zaintrigiraju naslovom, tematikom, ... Tako ja procitah tekst izvesnog D. Pavkova koji postavlja pitanje o sigurnim zenskim kucama tekst

Mozda je rezon i ok, da problemima nasilja u porodici treba da se bavi drzava, ali nacin na koji autor prilazi problemu, i kako pritom opisuje zene je, u najmanju ruku, sramotan.

Pocinje prozivanjem Vesne Stanojevic:

"Ono jes', postoje "sigurne kuće" i na

Uvek se iznova začudim nad snagom uverenja velikog broja naših građana da postoji besplatan ručak. I da uvek ima neko ko će baš njima da plati taj besplatan ručak. Pa kad im stigne račun, ili im neko ukazuje na to da račun stiže, onda se silno razljute. I uvek traže nekog drugog koji bi po njihovoj kosmičkoj (ili samoupravnoj) pravdi, trebalo da taj ručak plati. Samo ne oni.

Tako je izgleda i sa porezom na imovinu. Nikako da konačno prihvatimo da, ono što ne platiš na mostu, platićeš na ćupriji. 

Malo, malo, pa nam se gospodin Emir pojavi u medijima sa svojim umetnicko-prosvetiteljskim poduhvatima, kako na filmskom, tako i na muzickom planu, a u poslednje vreme, bogami, i plajvaza se hvata, pa imamo i pisanu rec sto nam gromada dariva. Sad, reci cete, evo ga jos jedan koji mora da je izasao iz sinjela Pescanika (ili neceg mnogo goreg, ako ima ista gore), anonimus koji se namerio na naseg Nemanju. A nema takvog kao Nemanja na svetu celom, samo kojekakve bubasvabe, propalice, i strani placenici se usudjuju da ga uzmu u usta i opanjkavaju, tj. pljuju na pravdi boga, danas sigurno najveceg sina nasih naroda i narodnosti.

Eh da... Kanada, Australija, Novi Zeland, Sjedinjene Americke Drzave, i ostale sile osovine (razumes ti mene) napunise se nasih ljudi, u sirem smislu te reci, negde tamo u prvoj polovini devedesetih. A i kasnije...

I sam sam se nasao u Englesku negde u to vreme. Nisam vise mogao da izdrzim to hoce-padne-nece-padne, gotov-je-nije-gotov, devize-devize, i sva ostala ogranicenja slobode i prateca sranja, koja su tada verovatno teze nego sto bi trebalo padala jednom 20 something hodacu ulicama Beograda...

E sad, u to vreme, polovinom devedesetih, nekako i internet pocinje da uveliko promalja svoju glavu i slavu, pa se doslo do toga da je svakojaka susa i musa (gde ukljucujem i sopstvenu malenkost) uzela sebi za pravo da maltretira druge u cyber prostoru svojim (ne)vidjenjem sveta (i veka), a narocito u slucaju navijanja i politike.