Čitam, tj upravo sam pročitala nekakva  tri valjda pasusa knjige Žarka Lauševića. u Novostima i snažan neki (mučan i snažan) utisak je na mene ostavilo to čudo od teksta i čoveka. Ono je "šakom u glavu" što bi rek'o Rambo, ali i više, jer ne samo u glavu nego u stomak. Ko je talentovan za jedno, taj ima dara za sve, to je jedan utisak ali najmanje bitan. Jebeš talenat, s oproštenjem, kad on nije nikakva ulaznica a posebno ne ugovor i nema garancije i sva ostala opšta mesta koja bih sad rado nabrajala, kada to ne bi bilo besmisleno.

Kad moj Prestolonaslednik hoće da objasni mlađima koliko im je mama matora, on kaže: „Ma, ona se igrala na kompu još dok se priključivao na TV!"

Jesam, a komp se zvao Sinkler Spectrum, naravno.

Volim da krenem, što bi rekli na engleskom, „Down the memory lane"

Da se prisetim nekih sretnijih i mirnijih vremena kad mi je glavna glavobolja u životu bila - KAKO naterati Torina da siđe s onog prokletog bureta i da prestane da peva???

Ups!

Sve što mogu da Vam, dragi moji maturanti kažem, u ovom danu, kada završavate sa detinjstvom i počinjete da koračate životom je napisao Gabijela Garsija Markes. Budite bolji od nas i smognite hrabrosti kad ostarite, da svojoj deci ostavite bolji svet.

Piše moj drugar na FejZbuku:

 21. vek je. 2016. godina a ovi klinci su me vratili u 80-te. U vreme kad su rokeri bili rokeri a ne pozeri. Sve su sami odradili. I iskomponovali i snimili i uradili i montirali spot, i sve to bez i jednog potrošenog dinara. Čak su se i u autobusu švercovali kada su išli po gradu da snimaju kadrove za spot. ;) Neko će možda svemu ovome tražiti neku manu ali ja hoću da gledam samo pozitivne stvari. Klinci, kapa dole. Svaka čast. Ponosan sam na vas. 

"Како то мислите не треба вам превод овлашћеног судског тумача за српски?"

Време је да се нешто уради око климе на западном Балкану

Уз привредни раст земље западног Балкана бележе и раст ризика од климатских промена и природних катастрофа.

У последњих двадесет година

Zašto je propao socijalizam,kako nestaje demokratija ?

Nešto po završetku drugog svetskog rata u kome su pobedili partizani i oni koji su se njima priklonili bili su svi prilično jednaki.

Da li.

Za Titove generale i njhove supruge u tim poratnim godinama postojali su diplomatski magacini u koje je su stizali štofovi ,konzerve i ostale namirnice iz američkih ratnih rezervi.

Partizanke nastanjene na dedinju nisu marile da im šiju predratna šnajderke.

Ostali su se snabdevali na tačkice.

Kilo leba,nešto brašna malo masti ...

Svi

Bubica je došla u naše dvorište pre jedno tri nedelje, uselila nam se u šupu (iskreno, zidan objekat pod krovom od jedno 60 kvadrata pun svakoraznog građevinskog alata i ostalih dasaka i potrepština), bez hrabrosti da izađe napolje, bez želje da napusti svoju novu kuću.

Bubicu smo primetili na ulici pre malo jače od mesec dana. Sakrivala se iza velikih točkova kamiona komšije Belog, koji isti parkira preko puta kuće mojih roditelja. Velika oko kilo mesa, klasično avlijanerski duga crno-smeđa dlaka, podignutih ušiju, špicaste njuške, preplašena, tužnih očiju, preslatka...ipak

Pre svega želim da kažem da mi je jako žao zbog svega sto se dešavalo na blogu u toku mog kratkog odsustva (12 - 18. jun). Ovim ne impliciram da se to ne bi desilo da sam bio ovde već da mi je krivo što se to desilo u tom trenutku što je silom prilika dovelo do uvlačenja u priču ljudi iz mog tima koji inače nisu zaduženi za rešavanje problema koji su nastali.

Posebno teško su mi pale optužbe za konspiraciju i sumnje u povezanost sa osobama koje su vršile verbalnu agresiju nad pojedinim blogerima.

Čvrsto stojim iza toga da niko iz web tima nema nikakve veze sa

I dok je tako jednoga dana ležao u svojoj malenoj rupi i plakao nad svojom sudbinom, niotkuda se pojavila Dobra vila.

- Ne plači maleni Miško, - reče Dobra vila. Stigla sam tačno na vreme da ti pomognem. Stvoriću ti lepu haljinu i još lepše staklene cipelice i divnu kočiju od bundeve. Ići ćeš na bal i plesati sa zgodnim princem.

- Kakav bal? O čemu vi pričate?

- Ups, oprosti. Pogrešna bajka. A koji je tvoj problem? Zašto plačeš?

- Siromašan sam, jadan i bedan. Creva mi krče od gladi. Ne znam šta da radim!

- Prekini da cmizdriš u ovoj rupi, već kreni u svet da zaradiš za život. Svet je put mogućnosti da se obogatiš preko noći i postaneš najbogatiji Miško. Važno je samo da zaradiš prvi milion, posle sve ide glatko – reče Dobra vila i nestade.

Ilustracija: Nikola Grulović

Često možemo čuti da se žene generalno opisuju kao lepši pol. Muškarci, da se ne bi uvredili što su ružniji, dobili su utešnu titulu jačeg pola. Naravno, oni muškarci koji su umislili da su lepi, srde se na ovakvu nepravednu podelu epiteta. Mada, patrijarhalni sistem može ponekad biti oštrije prema ženama te ih nazvati i slabijim polom. U svakom slučaju napravljena je podela da su žene krhki ukras sveta, dok su muškarci njegovi snažni vladari. U toj raspodeli patrijarhalni sistem je odredio pojedine obaveze i uloge koje nudi muškarcima i ženama.

Jedna od ponuda ženama, kada je u pitanju profesionalna afirmacija jeste brak, sa mogućnošću napredovanja u majčinstvo. Neke žene nisu uspele u tom poslu, neke su dobile ili dale otkaz, neke nisu čak ni uspele da se zaposle u toj branši, dok su pojedine uspele da ostvare neverovatne rezultate. Mnoge žene iskoristile su svoju lepotu i ženske atribute da se dobro udaju. Naročito dobar primer su one koje su našle muževe multi-milionere s jednom nogom u grobu. To su one prebogate dekice koje šetaju svoje dvadeset i nešto godina stare supruge, mahom plavuše, koje se smeše pred kamerama i trude da reporterima objasne kako su do ušiju zaljubljene u svoje mužiće i da to nema nikakve veze sa veličinom bankovnog računa. Kada bolje pogledate te devojke videćete im sreću u očima i iskrene osmehe motivisane idejom da izdrže još malo, jer će uskoro postati bogate udovice.