Kazu iskusni stari rokeri da je Vudstok festival definitivno pomerio mnoge granice. Jednostavno, posle ovog dogadjaja nista vise nece ostati isto. Bilo je slicnih pokusaja (Isle of Wight …) ali nista se nije moglo meriti sa Vudstokom.

Dosta velikih imena je ubrzo posle ovog velikog dogadjaja fizicki nestalo sa ovog sveta. Hendza, Janis, Morison …

Mission completed sto bi rekli braca anglofonci.

Poslednjih dana sabiram utiske, onako uopšteno, i nekako mi se nameće zaključak da se u Srbiji živi isto, ma ne isto nego još bolje nego u Švedskoj. Sve jako dobro funkcioniše, problema ima vrlo malo, ljudi rade i dobro zarađuju.

Pa se tako ljudima naviknutim da sve radi kao sat zaista ne sme prirediti recimo saobraćajni čep. Jer inače ovde saobraćaj funkcioniše besprekorno. Nema gužvi i zastoja. I ako se dogodi zastoj istog momenta državni organi teleportuju građane.

Ovi ljudi ovde nikada ne bi trpeli nekoga zbog koga su prinuđeni da čekaju u redovima. Nisu prosto navikli. I ako bi se samo desilo da zbog nečega moraju da čekaju u redu istog momenta bi se organizovali i zaustavili takvo ponašanje. Procenjeno je da bi tri sata u redovima za građane Srbije bilo dovoljno za revoluciju.

Policija (i posebno saobraćajna policija) ima dugu tradiciju totalne požrtvovanosti za dobrobit građana.

Jelena Krajšić je bila najskromnija žena koju sam ikada upoznala. Jedna od onih žena koja uvek nosi sve crno: maramu, suknju, podsuknju, kecelju, blejzer, džemper, čarape... Preko svega toga kožuh, a na nogama muške, crne, gumene cipele, sa flekama od kreča i blatom iz bašte. Jedna od onih žena čije su obaveze celog života bile da kopa i da kuva, a jedino zadovoljstvo da se moli.

Jelena je uvek ćutala. I radila. Hranila stoku, kopala, sejala, brala, kuvala, spremala, odgajala... I ćutala.

Nikada nije pila kafu sa drugaricama. Nikada nije nigde išla. Nikada nije psovala. Ni vikala. Nikoga nije uznemiravala. Ništa nije pitala ni tražila.

Kada se sa 18 godina udala postala je majka suprugovoj mlađoj braći i sestrama koji su je, što je bila jedna od njenih retkih velikih i pravih radosti u životu, uvek obožavali i poštovali.

Nije sporno da je ustavno uređenje BiH  po Dejtonu više bilo u funkciji trenutnog prekida rata nego koliko ćeto biti   funkcionalno rešenje za tako stvorenu državu.Još tada su ljudi vedra duha rekli onu poznatu izreku «..beš rešenje koje ništa ne rešava”

Realnost  BiH je što je sada u svakom pogledu u gorem položaju nego pre 20 godina, realnost koja nikome nije potaman . Realnost je i Republika Srpska kao entitet u BiH koja je  nastala kao i onaj  drugi entitet.

Opravdano se postavlja pitanje ima li BiH budućnost ili je država bez budućnosti, jer da se uredi ne ide, da se rasturi ni to ne ide, a status quo ne daje nikakve rezultate.

Danas je Dodik kao novi predsednik RS formulisao svoju politiku u nekih desetak ključnih stavova:

1.- poručio da je njegov cilj jaka, stabilna, demokratska i prosperitetna RS sa nadležnostima koje su joj date Dejtonskim sporazumom i suverenitetom koji je unela u državnu zajednicu BiH.
2.- "Ja sam za moguću BiH, a ona je moguća samo sa RS i nadležnostima koje su joj potvrđene Dejtonskim sporazumom

3.- .da oni koji sanjaju unitarnu BiH, ili koji se nadaju da će pod plaštom evropskih integracija razvlastiti RS,treba da znaju da nikada i ni pod kojim uslovima nećemo odustati od svoje autonomije, ni po cenu ulaska u Evropsku uniju

4.-  da će kao predsednik RS poštovati pravo građana da se o evroatlantskim integracijama izjasne na referendumu.

5.- da je i protiv toga da RS i Federacija BiH plaćaju neefikasnu i nepotrebnu administraciju

Aleksandar Vučić je prvi ministar odbrane Srbije, uključujući i Kraljevinu Jugoslaviju, SFRJ, SRJ i SCG koji je posetio Nemačku.Ovo je istina iza to treba odati priznanje Vučiću.

Umesto da se to naglasi ovih dana možemo pročitati u novinama udvorničke naslove kako je Vučić dočekan u Berlinu kao niko do sada, te da je „posle bivšeg  predsednika SFRJ Josipa Broza Tita i bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića, treći srpski političar za koga je Nemačka priredila takav doček i koji je u Berlinu primljen uz počasti Bundeswehr-a“. Tačno, evo pogledajte svečani doček. (kliknite na doček)

Lepo je što se odaje priznanje i Titu kao srpskom političaru, ali nije dobro da se ne kaže da je to nešto što protokolom sleduje Vučića kao minsitra odbrane prilikom posete Ministarstvu odbrane Nemačke. Dakle uobičajena praksa kao što bi i kod nas bilo kada dolazi strani ministar odbrane.

Meni bejahu najlepše one koje su se najslađe smejale.

A uvek sam se pitao gde rastu bre ove cure.... Nekako smo se uvek zezali kako mora da ne postoje

Onda saznah da ih stvarno i ima koje ne postoje ...

Stvarno, nije ni čudo što nam je osećaj lepote poremećen.

Negde u aprilu dvehiljadite, otišao sam poslom u London. Prvi put u životu u Londonu. Kapetan Lufthanzinog aviona na relaciji Beograd-London je najavio let kao prvi u sezoni - to je ustvari bio prvi Lufthanzin let posle embarga na aviosaobraćaj. Jedan od najjačih utisaka iz te prve posete Londonu mi je jedna nalepnica na nekom od automobila koje sam video u prolazu dok sam išao u firmu. Na njoj je pisalo (na engleskom, naravno):

Ljudskost i intelektualno dostojanstvo jednog (svakog) društva dokazuje se i brani ISKLJUČIVO gestovima kojima se neslobodi gleda u lice i kaže joj se: "Ja se ne plašim"!

Stoga apelujem na sve koji rade u medijima da ovih dana od političkih zvaničnika u Srbiji zatraže odgovor na pitanje: šta misle o ovoj presudi i Putinovom totalitarizmu. 

Čik da vidimo odgovore!

Završna riječ Nadežde Tolokonikove na suđenju Pussy Riot

Na moju veliku žalost, ovo lažno suđenje je blizu standardima staljinističkih trojki. Dakle, mi imamo svog istražitelja, advokata i sudiju. I onda, šta više, ono što svo troje rade i kažu određeno je političkim zahtevom za represijom. Koga okriviti za performans u hramu Hrista spasitelja i za to što je protiv nas pokrenut politički proces nakon koncerta? Kriv je autoritarni politčki sistem. Ono što Pussy Riot radi je opozicijska umetnost ili politika koja se naslanja na forme koje je umetnost ustanovila. U svakom slučaju, to je oblik građanske akcije u okolnostima kada su osnovna ljudska prava, građanske i političke slobode ugušene od strane korporativnog državnog sistema.

Dobro bre, braćo, sestre i zemljaci, da l ste pri sebi? Ruši se autoput od Batočine do Kragujevca? Za bagerima ostaje samo oranje. Zato što nije imao građevinsku dozvolu i zato što je, prema oceni inspekcije, opasan. Shodno tome je inspekcija zapovedila da se autoput zatvori i vrati u pređašnje stanje. Ovo zatvaranje razumem, tako i treba, al što da se preore put?

Uloga cipele u svetskoj ekonomiji dobro je poznata. Većina udžebinika poltičke ekonomije je koristila primer proizvodnje cipela kako bi se đacima pojasnilo stvaranje viška vredosti, bogaćenje kapitalista i izrabljivanje radnika.

Ja sam se na ovim prostorima uvek borila za pravo da imamo poštenu zimu: sa snegom, belim jelkama,sankama, klizanjem, zaleđenim rukavcima za one koji klizanje preferijaju na otvorenom, lovljenjem ribe korz rupu u ledu. Valjda smo samo Jelica i ja, kao švabatralala, opevale zimu kao najveći poklon čoveku, kojem ovaj duguje i poslednji osmeh. Ali, ovo, ovo je sačuvajmebožeisakloni, što bi se ovde reklo.

Za zimske radosti je suviše hladno,

Kada vas 'zarobe' načini na koje interakcija (izmedju učenika i nastavnika, kao i medju samim učenicima) služi ne samo kao kičma čitavog procesa podučavanja, već figurira izvan okvira stubova i potpornih greda, i postaje iskra, početna tačka za stvaranje nečeg većeg i od vas samih, ne mogu a da ne razmišljam o limitima koje sami postavljamo, onako kako nalazimo za shodno da treba, a da prethodno nismo ni pokušali da ih makar preispitamo.

Čin I

Aleksandr Petrovič Izvolski * sedeo je, u svečanoj diplomatskoj uniformi, za velikim radnim stolom u  kabinetu ruske ambasade u Parizu.