Sedim ja tako danas i razmišljam šta li radi Predrag Brajović. Krenem da napišem mejl, pa se predomislim. Ali malopre stiže do mene najsvežija vest koja ima neke veze sa njim. Ostala sam spičles. Sigurna sam da se sećate njegovog teksta Srbija, nož i pravda. Tvrđava je opet opljačkana. Srećom niko nije povređen ovom prilikom. Postoji video zapis. I šta sad? Da li je ovaj video nekome od pomoći?

Nedavno sam bio na večeri sa prijateljima, od kojih je jedan lovac. Ispričao je neke neverovatne stvari vezane za lovni turizam, a ja sam na osnovu razgovora sa njim i malo guglanja napisao tekst koji sledi.

Osamdesetih godina prošlog veka Srbija je od lovnog turizma ostvarivala prihode od oko petnaest miliona dolara, dok danas oni ne prelaze milion, uz tendenciju daljeg opadanja. Od 9000 lovaca godišnje, došli smo do brojke od 1500, uz napomenu da su Srbiju napustili oni bogatiji.

Uzaludnost mog boravka na ovoj planeti bila je očigledna. Slaveći trideset i neki rođendan spoznao sam da svako moje dotadašnje viđenje sveta predstavlja samo puku maštu. Pokušavajući da shvatim pravi smisao mog postojanja, ostajao sam bez odgovora. Sve je moglo bez mene i sve je moglo sa mnom. Svemu i svakome je bilo svejedno da li ja postojim. Onda sam krenuo auto-putem. Krenuo sam i rešio da ne stanem. Obučen krajnje obično, svakodnevno, zaputio sam se, pitaj boga kuda.

Iako zvuči baš onako spejsi i do jj kul, (ovaj) Sound System je ustvari autentična sirotinjska zabava. Pokretni disko klub koji je patentiran na Jamajci sredinom prošlog stoljeća, kako bi u muzici uživali i oni koji nisu imali para da sebi priušte radio ili gramofon.

Kada sam kao petnaestogodišnjak dobio svoj prvi poziv za omladinsku vaterpolo reprezentaciju SFRJ bio sam šokiran taman kao da mi je uručen poziv za vojsku. Radilo se o selekciji igrača do 18 god. 

Odmah da pojasnim, nisam ja bio nikakav vaterpolo vunderkind, već je (kako se to kasnije ispostavilo) u pitanju bio jedan mješoviti, eksperimentalni sastav, oformljen više da bi se uz nekolicinu standardnih omladinskih reprezetativaca probali i neki novi mlađi igrači, nego da se ganja sam rezultat na turniru 6 nacija povodom kojeg je i bilo to okupljanje.

Obično ne komentarišem pesme za predsotjeću Evroviziju dok se ista ne približi, ali ovogodišnje ruske takmičarke bukvalno su me oborile s nogu! Ne samo što već drugi dan pevušim po kući Partji for evribadji dens, nego što skoro nisam videla nastup sa toliko životne radosti koliko pokazuju ove bakice.

Pa rekoh, ajde malo i vama da razvedrim popodne:

Znam da sam obećao nešto sasvim drugo, blog o knedlama, ali sve je više zabuna oko „novog" srpskog grba, pa sam smatrao da bi trebalo nešto da kažem o tome.

Oko spa-kompleksa tlo je ravno, a trava uredno pokošena. Idealno je za kampovanje. Nisam primetila kapije na prilazima, ali verovatno postoje. I kompleks se verovatno zaključava tokom noći. A meni se baš tu ostaje. Izbanjala sam se i sad mi se ne preznojava ponovo, vozeći do nekog drugog mesta. I mrak je već pao, a ja izbegavam da podižem kamp noću. Ovo mesto koje sam odabrala primetila sam još za dana, prilikom dolaska u onsen. Nalazi se iza poslednjih parkinga, u uvalici iznad koje prolazi put. Ali pogled odozgo je odvojen visokom živicom, pa su male šanse da me neko primeti.

Više od 11 posto radne snage primalo je pomoć za nezaposlene. Svi su mislili da se nezaposlenost ne može otkloniti. A onda je jedan hrabar političar uveo reforme koje su potpuno reformisale tržište rada.

Možete pomisliti da pričam o Srbiji danas. Ne, to je Nemačka u 2003. godini. Zemlja koja i deset godina kasnije žanje koristi od hrabrih političkih reformi Gerharda Šredera: Nemačka danas ima rekordnu zaposlenosti i najmanju nezaposlenost mladih u Evropi. Uprkos ekonomskoj krizi koja trese ostali deo Evrope.

Šta su Nemci uradili?

Četrdeset i četiri nevladine organizacije oštro osuđuju poslednju u nizu izjava ministra za infrastrukturu Velimira Ilića koja prevazilazi sve do sada date izjave, zato što predstavlja direktno i otvoreno podsticanje i pozivanje na nasilje prema političkim neistomišljenicima, pre svega prema parlamentarnoj stranci Liberalno demokratskoj partiji. U svojoj izjavi od 27. februara 2008. godine, ministar Ilić je naveo da vlast ne može da brani ljude „koji idu i vode akciju da Kosovo nije naše da ih ne pretuče neko ko je došao sa Kosova“, čime je pozvao na obračun sa pojedincima