Taj će dan leta gospodnjeg 1975. ostati zapamcen po dva važna dogadaja: u Domu kulture od 4, 6 i 8 davana je "Ajkula", koju su u zagrebačkom "Nedeljnom popodnevu" najavljivali i kao "Ralje"; naziv po sebi i nije bitan ali film jeste, itekako: prvi susret sa Stivenom Spilbergom (čega tada nismo bili svesni) i prvi samostalni odlazak na matine, čega smo bili itekako svesni. Drugi dogadaj indirektno povezan sa ovim prvim bila je smrt Miladina Popovića, čuvenog pančevačkog sportiste i vlasnika poslasticarnice "Popović", lokalnog hrama sledbenika kulta Slatkog. Po čaršijskoj legendi - nikad proverenoj - iz "Popovića" su sladoled i kolači nošeni i na sofru drugu Titu i njegovim gostima. A ako ih je drug Tito guštao - o čemu bismo mi smrtni mogli da raspravljamo i na šta zamerke da stavljamo?

 

Elem, standardna procedura kod odlaska u bioskop - do toga dana sa roditeljima ili školom - nalagala je da se posle bioskopske predstave obavezno u Popovićevoj sali sa ogromnim ogledalima i nikad dovoljno mesta za sve koji bi hteli da sednu, obavezno omlati žito sa šlagom ili kesten pire. To su, naime, u to vreme bili in dezerti vasspostavljeni od aktuelnih trendsetera. Ali, zašto je bitna Popovićeva smrt? Pa zato što su u poslastičarnici, za njegovu dušu, baš tog dana sve služili besplatno.

Tako da smo pre filma jeli žito, posle filma kesten-pire, a onda još sa netaknutim džeparcem na taj način sačuvanim trčali kod "Pelivana" ne bi li se doradili - sad već po slobodnom izboru - turskom ili grčkom baklavom, krempitom, šampitom ili šam rolnom. i onda sve zalili limunadom.

Autor: Rodoljub Šabić

Jučerašnje pojavljivanje na You Tube-u snimka sa bezbednosne kamere postavljene u tramvaju na kome se vidi grupa mladića koja se ponaša vandalski i kida „famozni“ validator privuklo je dosta pažnje i komentara.

Većina komentara odnosila se na sadržinu snimka i, sasvim očekivano, svodila na osudu, kao što rekoh, nesumnjivo vandalskog ponašanja aktera snimka. Manji broj komentara se odnosio na sam fakt pojavljivanja snimka na internetu, podsetio je na to da se neka „pitanja“ u vezi sa video nadzorom (pre)dugo i neodgovorno „guraju pod tepih“.

S tim u vezi, moramo se podsetiti da nemamo baš nikakav zakon koji uređuje oblast video nadzora.

Pitam se koliko još javnih prostora u Beogradu može da se upropasti renoviranjem uz blagoslov gradske vlasti, i da li je uopšte išta ostalo što se može spasiti? U septembru 2017. investitor "Gradsko zelenilo" je otpočeo rekonstrukciju Pionirskog parka, znanog kao Pionirac. Svečano otvaranje parka je bilo u roku, 29. decembra, što su idilično predstavili gradonačelnik Mali i gradski menadžer Vesić na TV Pinku i Studiu B, izuzetno ponosni na realizaciju ovog projekta. To što su izvodili radove usred zime nije čudno, s obzirom da su najavljeni lokalni izbori pa su morali sve da otaljaju na vreme. Ne shvatam zašto i dokle će građani ćutnjom tolerisati počinioce ovog (još jednog) urbanog zločina i finansijskog debakla, uz toliko kardinalnih grešaka i propusta koji mi bodu oči već dva meseca.

     Баш као и готово сваки дан овога пролећа и лета (?) утрчала сам у кућу како бих се склонила од наступајућег невремена. И сетила сам се једне хумористичко-сатиричне приче написане пре петнаестак година. Стефано Бени се, тада, као и сваки добар писац шаљивих прича, обилато служио хиперболом, која данас и не делује као преувеличавање.

 

 

 

 

 

 

Znate svi za onaj vic kad je došla ekipa BBC da snimi radni dan seljaka u Srbiji i on počne kako čim ustane ''trgne'' jednu rakiju, pa doručkuje i onda ''trgne'' još jednu da bolje svari hranu, pa pred ručak...

Ovi naši mu kažu da nije primereno da ljudi, stranci, pomisle da se ovde samo pije.

-Pa šta da kažem kad je tako?

Kaži, bre, da nekad nešto pročitaš , a ne samo da piješ !

- A to, što ne kažeš.E, pa prijatelju ja čim ustanem pročitam nekoliko strana moje omiljene knjige tih dana,  pa doručkujem, pa pred njivu opet pročitam neku stranu jer je zanimljiva u... pa da ne zaboravim,

pa ponesem i na njivu da i tamo bacim oko na knjigu, pre ručka ooobavezno( da lakše ručam ), pred večeru takođe, posle večere odem do komšije Milutina - on ima porodičnu biblioteku, pa se tamo bacimo na prelistavanje starih knjiga koje imaju korice stare najmanje  dvadesetak godina .

-Pa dobro , bre, pobratime ima li kraja vašem čitanju ( naš će na kvarno da priupita )

-E onda odemo kod komšije Radoja , on u podrumu ima ŠTAMPARIJU

 

Biblioteka sa dušom..

Ovo je priča o jednoj o tri svetinje mog grada.Kada se kaže Kragujevac, prvo se pomisli na Šumarice.

Neko pomisli na SMAK

Kada sam počinjao da sviram gitaru, da bih impresionirao devojčice, prvo što mi je moj nastavnik Bata Herman rekao bilo je:

-Kragujevačku Rock scenu je upropastio , šta misliš ko?

-Ne znam.

-Pa Točak.

Ne razumem.

-Svaki klinac u Kragujevcu, koji svira gitaru, prvo pokuša da skine ''Ulazak u harem''.Posle toga, naravno, i izlazak iz harema(unazad ).Na kraju, baci gitaru na tavan. Ti ćeš da sviraš po notama i kako ti ja kažem.

-Hm, razumem.

 

 

-Valjda evrofanatika?, pita me kad je čuo koji naslov ću da stavim.

Da li vam se čini prepoznatljivim makar nešto u ovom pismu mladog hrvatskog preduzetnika, koji je otprhnuo da živi i radi u inostranstvu, pisma koje je poslao redakciji hrvatskog portala Index.hr i koje je za nekoliko dana postalo hit na društvenim mrežama..? Ko nije video, sada ima priliku. Može se povući jasna paralela između "tamo kod njih" i "ovde kod nas". Ta paralela, kako mi se čini, pokreće jednu opservaciju koja je mnogo bremenitija i komplikovanija od uobičajenih, svakodnevnih konstatacija o birokratizovanom aparatu, parazitizmu i latentnoj destrukciji. Cela stvar je još potresnija nego što se inače čini.

"Pišem vam iz jedne velike europske zemlje u koju sam se sklonio od neučinkovite i tragično loše Domovine Hrvatske. Želio sam nekome prikazati stvarne probleme zbog kojih mladi bježe iz Hrvatske i koji su doista problemi zašto oni koji mogu biti uspješni biraju alternativu.

-Na svom sopstvenom venčanju poznaješ samo trećinu gostiju.
-Na venčanju imaš minimum 350 zvanica.
-Više pića ima u tvom bifeu nego u kafiću na ćošku.
-Imaš bar jednog rođaka s kojim tvoja porodica ne razgovara.
-Mama te je još kao malog naučila da "promaja ubija".
-Kod vas u kući rakija se koristi za lečenje svih bolesti, za proslave u svim prilikama i kao losion za masažu.
-Tvoja baba nikada ne prihvata činjenicu da nisi gladan.
-Kada si mali za rođendan uz poklon obavezno dobiješ i čokoladu!
-Mamu konstantno moraš da uveravaš

Koliko puta je neko od vas čuo ovu rečenicu? Možda i jeste ali i ako su je uopšte čuli verovatno su u velikoj većini muškarci. Ovo me je zamolila jedna kolegica na prethodnom blogu da napišem, a i imam materijala s obzirom da i moja devojka ima te probleme, tj. ne depiliram se redovno. Ovde mislim na bradu ostale delove ćemo da ostavimo po strani bar za sad.

Ima više potrebnih (opet ne i dovoljnih) razloga za siguran

Da bi čovek upao u ovakva lepa raspoloženja uopšte ne treba mnogo. Dovoljno je da otvori bilo koje novine, da popriča sa bilo kim iz drage nam otadžbine, malo da pogleda TV i to je sasvim dovoljno. U zadnje vreme sve to manje-više izbegavam osim kontakta sa ljudima i to pre svega jer je jeftinije, staje manje živaca i nerviranja.

Ne borim se protiv vetrenjača, pre svega jer nemam Sanča Pansu da mi čuva strah i sluša moja naklapanja. Zato radim ono što mogu. Zadnjih nekoliko godina radim dva posla. Na tom drugom poslu sam u tih nešto