Autor: Rodoljub Šabić

"Kao prvo da se predstavim : zovem se D.V. i otac sam sedamnestogodisnjeg decaka koji je zverski a bez ikakvog povoda pretucen od strane pijane starije osobe u areni 19.10.2013 a za vreme odrzavanja koncerta Aca Pejovica . Ne zelim nikakvu reklamu i jako mi je tesko dok ovo pisem i znam da je krivac najveci pijanac koji mi je izmasakrirao dete.Misljenja sam da je napravljeno i dosta drugih propusta u organizaciji do nekontrolisanog tocenja alkohola na manifestaciji u zatvorenom prostoru gde je prisutno i dosta maloletnih osoba .

Autor: Rodoljub Šabić

„Za potrebe Osnovnog javnog tužilaštva u V...ukazala se potreba za proverom određenih podataka te je potrebno da nam dostavite listing poziva za dane ... za mobilni telefon br. ... vlasništva S.I. iz ..."
Pomalo preterivanja sa potrebom, ali - „kratko i jasno".
A zapravo - nedopustivo!
Na početku posta citirani tekst je sadržina jednog od dopisa s kakvima se, nakon stupanja na snagu novog ZKP suočavaju naši provajderi fiksne i mobilne telefonije.

Autor: Rodoljub Šabić

„Šizofrenija - težak duševni poremećaj koji se karakteriše poremećajem mišljenja i pažnje i afekta koji je neadekvatan, otupljen. Svest šizofrenog pacijenta je bistra, svestan je svega što se događa s njim i oko njega i njegove intelektualne funkcije su očuvane ali...."

Jedna od udžbeničkih definicija opake psihičke bolesti. Ali, odmah da kažem, ne brinite ništa, jer bez obzira na kod nas široko rasprostranjenu spremnost da se „kompetentno" razgovara o bilo kojoj temi, ne pada mi na pamet da se upuštam u medicinske, odnosno psihijatrijske vode. Ostaću na terenu onog o čemu bar nešto zaista znam.

Novak Đoković – stvarno najbolji!

Kao što rekoh , odavno me muče dva pitanja:

Da li se istorija ponavlja i

da li ličnosti stvaraju slavnu  istoriju ili određeno vreme pravi velike istorijske ličnosti? 

         Miloš Obrenović je rođen 1780.godine u selu Dobrnji u užičkoj nahiji , u seljačkoj porodici.

Posle očeve smrti dosta je teško živeo.Kao vrlo siromašan bio je prinuđen da stupi u službu kod imućnijih seljaka kao čobanin.Kada je kasnije njegov brat po majci Milan ( čije je prezime kasnije uzeo Miloš ), baveći se se trgovinom svinjama poboljšao svoj položaj,

Као некада за хлеб, и са исто тако високим мотивом, у редовима се стајало по сат, два, некад три...  А некад и узалуд - јер би продавац изашао и, једном реченицом, или само једним гестом, обесмислио сво претходно стрпљење, па би се уз веће, или мање негодовање сви полако разишли, остављајући на том месту само папириће, испљувке,

Otvaranje vrata na zagušljivoj prostoriji. Kakav čas! Leto koje je propalo u mutljaku kišnice, vesti sa juga i zveckanje cevima svih dužina, narastanje socijalnog besa i produbljivanje opšte melanholije, bezidejnost nacije koja čeka u euro-hodniku da izađe nekoliko službenika i svako od njih joj ponaosob kaže je li predati dokument u redu, naša dvostruka ekonomska kriza... i tako dalje - teskoba, znoj... Ne sećam se da je skorije, u ovolikoj meri, bilo neophodno da se desi nešto pozitivno i živo da u stvarnost vrati makar podsećanje da je proces disanja moguć. I, onda, nailazi ... EXIT !

Školarine su ionako za ogromnu većinu srpske populacije previsoke. Na tu činjenicu se sada pridodaje i vest da nekolicina fakulteta na Beogradskom univerzitetu zahteva povećanje školarina, neki više, neki još više. Ova vest se nekako neprimetno provlači kroz gungulu predizborne vike, idiličnih spotova iz kojih cure med i mleko... I te kako je vredi apostrofirati ! Jer ona niti je u duhu vremena obeleženog velikom ekonomskom krizom, niti je u duhu onih tako čestih izjava da treba povećati procenat visokoobrazovanih građana.

Mladići romske nacionalnosti, njih četvorica, sinoć su se gradskim prevozom vraćali sa probe svoje hip-hop grupe, a onda je, prema njihovim tvrdnjama, u autobus upala grupa od dvadesetak mladića, takođe romske nacionalnosti, i napala ih. Skoro svi mladići koji su akteri tuče jesu maloletne osobe, tvdi policija koja je došla na lice mesta. Povređeni su zbrinuti u Urgentnom centru.

U ovom trenutku nema podataka o tome šta je uzrok agresije. Da li je možda nastavak nekakvog sukoba koji je postojao od ranije? Ili je grupa napadača imala neki poseban razlog da napadne hip-hopere u autobusu, a da za to nije postojao nikakav direktan razlog koji su im dali ovi koji su napadnuti? Ako je ovo drugo, onda je zanimljivo potražiti motivaciju.

Sve kažu nema tu ništa dok Nemac to ne napravi. Možda jeste tako ali kad je u pitanju suvo meso, čvarci, rakija, ma nemaju ne samo Nemci nego ni ostali tu šta da traže. Naše je najbolje. Deset nas radimo zajedno u maloj grupi a samo jedan Nemac. Naslušali se svega i svačega ali niko od njih ništa naše nije probao. Pao je dogovor čim se dođe iz Srbije da se donese kontigent na degustaciju a posle možemo da otvaramo radnju i da primamo narudžbine.

            Da li ste primetili nešto čudno u vezi sa cenom salate od krastavaca u najvećem broju kafana u Beogradu i okolini? Cena se kreće izmedju sto i stopedeset dinara bez obzira što je pre šest meseci kilogram krastavca koštalo oko dve stotine dinara a danas manje od pedeset dinara. Iz ovoga lako možemo da zaključimo da neka jela imaju svoju cenu bez obzira na cenu sastojaka. Voleo bih kada bi me neki ekonomski stručnjak prosvetlio oko ove stvari.

            No, krenimo na nešto malo razumljivije - o vrstama i kvalitetu salata od krastavaca

Kod nas u kući postignuta je neka vrsta konsenzusa o tome da 2009. g. nije bila ono što smo svi očekivali da u njoj postignemo. Dalje, u  njoj su se  desili neki veseli i tužni događaji, vezani za našu porodicu, već po onom  čaša žuči ište čašu meda...itd. Datumi koji našu kuću od 21. novembra  pa dalje do kraja januara pune dragim ljudima, radošću i veseljem, provedeni su po redu, i onako kako spada. Ali nekako svedeno, skromnije i tiše. Jedan dan je bio pomalo izuzetak.

Drugog dana božića ove godine, tihu, popodnevnu atmosferu, prekinuo je  telefonski poziv. 

 Iako je praznik Preobraženja Gospodnjeg jedan od najvećih hrišćanskih praznika,  meni više predstavlja i označava neku specifičnu poziciju u vremenu i prostoru,  nešto kao  glasnik koji mi  nosi lošu vest, da je letu sasvim sigurno blizu kraj, saznanje koje bi Olivia N. John opisala pevajući, summerdays drifting away tra la la la...nagoveštava mi da se posle nedavno dostignutog letnjeg pika nezaustavljivo survavam u zagrljaj jeseni (ovo je baš bitchy) koja čeka i vreba tu negde iza ćoška da likuje s prvim nadolazećim kišama. To može u startu izazvati blagi osećaj teskobe i mrzovolje kod mene, a kad sam mrzovoljna  prilično sam nespretna, i znam da upropastim neke lepe  susrete, prilike, i dr. Nedajbože da upropastim ovaj sa vama, posle dva meseca umerene letnje ćutnje i retkog pojavljivanja na blogu.

Kad izgovorim: Moji prijatelji a žena mi uvek dobaci: Tvoje prijateljice. I ne greši, bar ne često. Spremio se ja da izađem i čujem je kako Ljilji preko telefona, verovatno na pitanje: Šta radi Mikele, odgovara: Ide da se nađe sa svojim devojčicama.

Još kao mali a bio sam mangupče i sa drugarima sam pored uobičajenih krpenjačkoloptaških aktivnosti, preduzimao i mnoge riskantne i od roditelja strogo zabranjene

Izostavljajući amebe i ine bičare i paramecijume, pardon, papučice, zadržaću se na kičmenjacima, pre svega na sisarima ili još bliže na ljudima. Žena i muškarac su biološki i fiziološki, kompatibilni. Psihički, psihološki...e o tome se da razgovarati! Pođimo recimo od najprostijeg primera. Za žene se kaže/govori da su alapače, ogovaruše, širiteljke abrova...dok ja sa svim svojim (velikim) životnim iskustvom, tvrdim da većih džaftara od muškaraca nema! Malo je žena koje im mogu prići na puškomet! A i to što ogovaruckaju, samo je posledica vekovnog ignorisanja i getoiziranja od strane muškaraca, pa šta drugo da rade?