Kao da je konac juna doneo i biti ili ne biti višegodišnje grčke agonije. Iscrpljujući pregovori sa međunarodnim poveriocima došli su do momenta u kome su grčki premijer i vlada primorani da donesu odluku: pristati na uslove "partnera" u daljem sečenju prihoda stanovništva, nov talas nezaposlenosti i siromašenje ili odbiti ultimatum po potencijalno veoma visokoj ceni koja podrazumeva izlazak iz evro zone i čak iz EU.

Njegova odluka glasi NE, ali čekajte da još jednom pitamo građane!

Demagogija? Populizam? Ne bih rekao. 

Poštovani čitatelji bloga B92,

Epilog događaja o kojim sam pisao pre nekoliko dana, ukratko je prenela "Politika".

U članku je ispravljen naziv verske zajednice "Pentakostalska crkva" u "Pentakostalna crkva".

Braneći svoje ministre od moguće odgovornosti za odluku da  aerodrom Beograd, uprkos vremenskim uslovima, bude   jedina destinacija za sletanje helikoptera tog kobnog petka 13, Vučić je pokazao da se jedna neodgovornost može braniti samo još većom neodgovornošću.

Proglašavajući  sa druge  strane deo javnosti koji  traži odgovore na sasvim legitimna i konkretna pitanja za  mrzitelje njegovog veličanstva, te posledično i njegovih ministara, srpski  je premijer   demonstrirao istinitost tvrdnje da se jedna sramota može braniti samo još većom sramotom.

Dragi čitalaci i čitateljke,

Znam da ste od mene, kao od svakog fensi blogera, očekivali da napišem blog na temu izbora, što ja ovom prilikom i činim. Činjenica je da će moj blog na temu izbora biti ubedljivo najbolji blog na temu izbora. Razlog je jednostavan – mene zaista…ali zaista…potpuno boli… za koga ćete da glasate. Elem,

Pripadnici većine retko kad razmišljaju kako žive i kako se osećaju manjinske grupe u društvu u kome pravila diktira većina. A kada i razmišljaju retko kad obraćaju pažnju na negativna osećanja i odbacuju ih kao preterana. Nije redak slučaj kad većina trenira strogoću prema manjini, toga smo se u Srbiji makar nagledali. Najveći problem svakako jeste kada većina počinje da guši manjine i od homoseksualaca pravi heteroseksualce, od Hrvata, Bošnjaka, Mađara... pravi Srbe, od katolika, muslimana, ateista... pravi pravoslavce. Trenutno u Srbiji imamo suptilno pokrštavanje i nametanje pravoslavne vere.

U poslednje vreme smo svedoci kako je korišćenje datuma izašlo iz mode, te se umesto njih koriste veliki i mali pravoslavni praznici. Tako možemo da čujemo od raznih političara kako je, na primer, južnokorejska kompanija za proizvodnju auto-delova „Jura" do Preobraženja zaposlila nekoliko stotina radnika, da će se određeni zakoni doneti do ko zna već kog pravoslavnog praznika. Političari očigledno misle da svi građani Republike Srbije, bez obzira na verski identitet, znaju kada su ti pravoslavni praznici. To mišljenje dele i mediji, jer ne prevode te informacije za nas sa jeftinijim kartama. Mada to i ne čudi jer na tim istim medijima često možemo da čujemo da se lepo vreme očekuje sve do Đurđevdana. Da li je došlo vreme da uskoro, bez obzira da li smo katolici, muslimani, ateisti, jogi letači, nećemo moći da pratimo vesti i vremensku prognozu ako u kući nemamo pravoslavni kalendar?

Danas sam otišao do Vojvođanske banke u kojoj držim milione koje dobijam kao donacije za uništavanje Srbije, tradicionalne porodice, širenje homoseksualizma i dočekalo me je iznenađenje.

Sve šalterske službenice (jer u toj banci na šalteru rade samo žene, kao u većini slučajeva) i sve su imale žute majice sa dugim rukavima na kojima su bili ispisani slogani o kamatama, novcu i šta ti ja znam preko grudi.

Dok je ona radila svoj posao, ja sam gledao ženi u sise. Imala je velike sise koje ja ne bih primetio da banka u kojoj radi nije odlučila da njoj na sisama zakači slogan. Sise su skakutale dok je ona kuckala po tastaturi. Slogan nisam uspeo da pročitam jer je bio naboran, ali sam zato uspeo da vidim njene sise.

Na ovom je mestu proteklih nedelja, u nekoliko navrata, moja malenkost iznosila svoje skromno (ali neobično tačno) mišljenje o problemima koje imaju aktuelna opozicija i tzv. druga Srbija, te o razlozima njihovog nesnalaženja u aktuelnoj situaciji. U međuvremenu sam revidirao mišljenje. U stvari, avanzovao sam i sad mislim da problem nije u opoziciji, već u Vučiću.

Za čitanje ovog bloga trebaju vam lupa, lula i čaj. A nije zgoreg ni da uvežbate usklikivanje fraze: "Elementary, my dear Watson!" Dobro bi bilo da uz sebe imate i kakav kalendar, jer nas očekuje - putovanje kroz vreme. I to ne bilo kakvo putovanje. Dr Zagorka Radović-Krstić i dr Lidija Manić osmislile su za sve nas jedinstvenu, do sada u lekarskim krugovima neviđenu - vremensku

- A, zavisnik.

Cela grupa: - Zdravo, A.

- Juče je bilo pet godina kako sam čist. Noćas sam sanjao kako uzimam heroin. Sve ono i lepo i užasno mi je prolazilo kroz glavu. Kad sam se probudio, pogledam oko sebe i vidim da je to bio samo san. Kakvo olakšanje. Zaspim opet, i opet sanjam heroin. I tada razmišljam: ako je ono bio san, sada je ovo zasigurno java. Srećom, probudim se opet.

- Hvala, A.

Zvonjava one gotovo zaboravljene sprave prekida vam popodnevnu dremku. Baba, banka ili anketari?
Ni jedna od opcija. Direktor škole koju vam dete pohađa. Žao mu je ako vas je uznemirio ali bi jako cenio da se u što kraćem roku vidite. U njegovoj kancelariji, podrazumeva se.

Da, dete je dobro. Sada je dobro. Ne, ipak bi o temi trebalo razgovarati u direktnom kontaktu, hvala vam na raumevanju i ljubaznosti.

Na novinama je datum 12. mart, ali to o čemu one pišu dogodilo se zapravo jedanaestog, a moglo je (no o tome u novinama nije pisalo) da se završi i 10. marta ... no ti datumi ustvari nisu ni bitni (osim kao povod ovog bloga), jer sve što je dovelo SSSR do 11. marta 1985. počelo se dešavati mnogo, mnogo prije, a ovo je bio samo početak završnog čina.

Da, priznajem:

- lenja sam

- sve radim u pet do dvanaest

- subjektivna sam

- gledala sam 'PINK' opet.

Ovim moja lista nije iscrpljena, ali dovoljno za večeras!

Kao i svaka lenja osoba, ostavim obaveze za kraj, za poslednji trenutak. Naučila sam da torte jedem drugačije - i da

hoće li kraj koji izgleda ovako