Ponukan prethodnim blogom, nisam mogao da ovo ne napišem

 

 

Od kada se bakćem po Evropama, imam problem sa "pravom" kafom. Ovoliko godina konzumiranja crnog gustog napitka koji zovemo "turska kafa" (nije tačno da ga turci zovu "srpska kafa"), dovelo me je do toga da su mi druge kafe (sa izuzetkom espresa) prilično bljutave. Što bi se reklo: kao da je crnac oprao noge! Kada počnem da pijem uobičajenu mi u kancelariji filterušu, stomak mi traži nešto jače i počinjem da se nalivam, tako da u toku dana popijem i po litar i onda sam sebe podsećam

Savez izviđača Srbije ušao je u godinu jubileja. Ove godine, slavimo 100 godina od formiranja prvih skautskih jedinica u Srbiji, koja je kao jedna od prvih zemalja u svetu i osnivač Svetske organizacije skautskog pokreta.

„Ričard Rorti tvrdi: "Demokratija je važnija od filozofije". Sa ovim političkim principom Rorti faktički priprema teren za gubljenje filozofije u kulturnom relativizmu. Platon na početku filozofije kaže upravo suprotno: filozofija je mnogo važnija od demokratije. I ako je pravednost filozofsko ime za politiku kao kolektivnu istinu, onda je pravednost važnija od slobode. Velika kritika demokratske politike kod Platona je svakako ambivalentna. S jedne strane predstavlja lično mišljenje jednog aristokrate. Ali s druge pokazuje stvarni problem, naime osnovnu protivrečnost između slobode i pravednosti. To je na kraju krajeva naša današnja situacija: cena za našu slobodu, ovde u zapadnom svetu, jeste monstruozna nepravednost, unutar naših zemalja, a još više izvan njih. Filozofski rečeno, ne postoji nikakva pravednost u savremenom svetu."

Jedino gore od toga da vas ogovaraju je da vas NE OGOVARAJU.

*** 

Kada pomislimo na sada proslavljenog, koliko i svojevremeno ozloglašenog pisca, čije prezime baštini divljinu irskog folklora (Come away oh human child / To the waters and the wild... - do tačke prelepe grozote ovo „izvorište" emaniraju čuveni Jejtsovi stihovi), a ime široku savremenu publiku pre asocira na nagradu Američke filmske akademije, može nam pasti na um nekoliko mentalnih slika. Prvo, to je književnost, pre svega njegove komedije reske ironije, satire stavova i životnog stila britanske aristokratije, ali i Slika Dorijana Greja, odavno postajući metaforičkim motivom popularne kulture. Drugo, Oskar Vajld slovi se za velikog dendija, zabavljača visokog društva, dekadentnog i ekstravagantnog životnog stila, onoga ko je „sav svoj talenat investirao u život, a ono malo što je preostalo - u umetnost". Treća slika nosi davnašnji skandal, a sada prepoznatljiv pečat koji je izgubio „boju srama", a odnosi se na homoerotsku aferu sa lordom Alfredom Daglasom, zbog koje je Vajld osuđen na dvogodišnju robiju, oduzeta su mu deca i sva prava raspolaganja sopstvenim  delima. Danas je, zasluženo, jedan od simbola gej pokreta, večito upozorenje na strogosti viktorijanskog morala, koliko i inspiracija-putokaz kada treba do kraja istrajati u svojim političkim uverenjima, odbivši da, po savetu prijatelja, pobegne u Francusku i izbegne kaznu, već je hrabro, gotovo sokratovski, prihvatio da nosi težinu presude i javnu sramotu kojoj je kao „sodomita" neminovno bio izložen. Iako ga je to postavilo u prokaženu poziciju unutar istorije, kako je i sam zapisao u De Profundisu, negde između Žila de Rica i Markiza de Sada.

Izgleda još nismo svesni da imamo svoju državu pa se neki još uvek prema njoj ponašaju kao tuđoj. Logika «uzmi dok možeš i što god više možeš, jer će doći kad nećeš moći» kod mnogih je još uvek glavni moto uspešnog poslovanja.

Dok se država bartga sa deficitom, rebalansom, nebalansom, disbalansom, strahom od prelivanja svetske finansijske krize, socijalnim mirom i potencijalnim nemirom,istovremeno pokazuje nedopustivu inertnost u suzbijanju rasipništva.Nije li rasipništvo i to što Srbija ima brojniju administraciju

 

BUS PLUS možda nje savršen sistem ali je zaista konforan i jednostavan za korišćenje, naravno za one građane koji kupuju karte za prevoz po gradu. Možda je ugovor sa turskom kompanijopm koja je u vozilima instalirala opremu i uradila odgovarajući softver zaista nepovoljan za grad ali takav kakav je i dok se ne promeni ostaje kao opcija sposobna za izazov prevoženja građana i da gradsko preduzeće zaduženo za prevoz građana opstane u prihvatljivoj formi.

I onda, kaže gradonačelnik mali da je u ovom trenutku naplata karata u gradskom saobraćaju na najnižem istoriskom nivou i da će se to od sledećeg meseca promeniti jer će biti uveden u igru povećn broj kontrolora i uopšte zaoštriće se odnos sa građanima koji ne plaćaju prevoz a voze se tj. švercuju sebe same uprkos validatorima BUS PLUSa i malobrojnim kontrolorima koji su spremni i batine po nekad da prime na sebe sve u cilju poboljšanja konfora korisnika JGP.

Ovo je blog o klasičnoj muzici.

Ko ne voli Betovenovu petu, zavoleće:)

Autor teksta: doc. dr Davor Džalto

 

Kao što je poznato stručnoj ali i široj javnosti, dva ključna umetnička muzeja u glavnom gradu Srbije su uspešno zatvorena dugi niz godina. Reč je naravno o Narodnom muzeju i Muzeju savremene umetnosti („Muzej na Ušću“), čije su zgrade zatvorene za javnost od 2003., odnosno 2007. godine.

Primer zatvaranja muzeja na tako dugo vreme pokazuje izrazito problematičan odnos društva i države prema kulturi i njenim institucijama. Ono što uvećava ovaj problem je odsustvo jasnog plana o tome kada će radovi biti završeni

"Dok god ima mraka biće i svanuća" (Ivo Andrić)

Ako se pogleda vrednost investicionih jedinica u srpskim investicionim fondovima može se videti da su prošle nedelje bukvalno svi bili u minusu. Prošli mesec takođe, a identično je ako se poredi sa njihovom vrednošću od pre pola godine (u minisu nisu samo oni fondovi koji nisu tada ni postojali). Znači poslednjih šest meseci naši investicioni fondovi, od kojih se očekivalo dosta, tavore. Indeksi Beogradske berze, Belexline i Belex15, su od novembra prošle godine do sada izgubili oko 40 odsto svoje vrednosti.

Samo jednom sam imao priliku da čujem uživo muziku sa kojom počinju utakmice u Ligi Šampiona, kao i da uživo vidim zastave koje se iznose na teren. Bio je veoma hladan dan, decembra 2003. godine, a Partizan je igrao poslednji meč u tom takmičenju. Dočekali smo Olimpik iz Marseja‚ ekipu koju je predvodio Drogba, strelac 3 gola na utakmici u Francuskoj. Sećam se da su poveli, da smo izjednačili i da je Saša Ilić promašio zicer koji nas je vodio u KUP Uefa. JBG.. Sale je u Ligi Šampiona od najvećih 5 promašaja te sezone, verovatno zauzeo prva 3 mesta:) Završava se ovogodišnja

Blog, naravno, nije samo o poznatom beogradskom fantomu, koji je obeležio deset za mnoge nezaboravnih beogradskih dana sa kraja sedamdesetih (dobro, za neke su svi beogradski dani sa kraja sedamdesetih nezaboravni) vozeći ukradeni Porše po gradu do tada neviđenim brzinama. I to u trenutku u kome se sve naizgled bilo složilo - egzotični auto, lepo vreme, neuobičajene trke po centralnim ulicama, a kao šlag na torti i činjenica da baš tih dana drug Tito nije bio u gradu (poseta 1979. Kastru i Kubi). Što je sve verovatno dodatno i doprinelo osećaju novootkrivene slobode mnogih kibicera okupljenih na Slaviji, Autokomandi i Terazijama.

Ako građani Srbije nisu motivisani da u većem broju izađu na izbore, šta bi ih motivisalo da izađu na ulice?

Na izbore većina ljudi ne izlazi, iako se tom prilikom potroše čitavi milioni na PR i medijske kampanje sa jednim jedinim ciljem - da nas motivišu da tog dana glasamo. Stranke tada podižu nekomercijalne kredite kod komercijalnih banaka u državnom vlasništvu, ministri i opštinari agresivnije zajašu "svoja" javna preduzeća i državne medije, privatni korisnici državnih subvencija subvencionišu troškove stranačkih kampanja, a redovni dobitnici javnih tendera džentlmenski doniraju po koju šušku u kešu (već prema ostvarenim prihodima). U toj sivoj zoni, stranke prikupe pravo bogatstvo na načine koje ni Agencija protiv korupcije ne stiže da mapira. Naravno, povrh toga, naše stranke ogromna sredstva dobijaju sasvim legalno i transparentno - direktnom dotacijom iz državnog budžeta.

Svi ovi, kako "kreativni" tako i legalni, prihodi naših stranaka i njihovih funkcionera vode do jednog jedinog nepresušnog izvora, a to je - naš novčanik.

Posle nešto više od 5 godina blogovanja na mom „privatnom" blogu zvanom "Dragan on Security", kao i nešto komentara na blogovima na B92 portalu, dobih priliku da se pridružim ostalim B92 blogerima u statusu autora. Zahvaljujem se mom kolegi i prijatelju Vučku na preporuci, kao i urednici bloga Vesni Dozet na pruženoj prilici.

Ako koristite Facebook u Internet kafeu ili na drugoj sličnoj "otvorenoj" bežičnoj mreži, od juče možda niste jedini koji gleda u vašu stranicu - zahvaljujući novoj Firefox ekstenziji Firesheep i rupama u bezbednosti Facebook-a (a i mnogih drugih web sajtova). Pročitajte u ovom blogu zašto.