Пре неки дан је директор најмлађег ЕПС-овог чеда, „ЕПС снабдевања", саопштио резултате истраживања(?) потрошачког мњења ‒ гле чуда, сазнали смо од њега да потрошачи најчешће траже услугу достављања рачуна електронском поштом и плаћања картицама у просторијама дистрибуција (како ли ће се то убудуће звати?!).

Zasedanje Generalna skupstina Un je tu, iza coska, samo sto nije pocelo. Sve su glasnije spekulacije da se ovo troje mogu naci za istim stolom. (odvojeni susreti  sa Baronesom garantovano)
No Srbija, kad je vec prihvatila pregovore, i kad  kao i EU, porucuje:”Pregovore sto pre”  treba da povuce najtezi, najkomplikovaniji potez odmah. Da preuzme inicijativu, zbuni protivnika, i zabije gol.
Susret  Tadic-Taci. I to u zgradi Ujedinenih nacija. Pred citavim svetom.
Bez obzira bilo to sad u Njujorku, Briselu, Pristini, Beogradu, bice to kraj jedne ere na Balkanu.
Bice

Rodio se kao plod desetogodisnje zudnje. Jos dok je presrecna majka brisala suze, babice se posvadjale.
Svaka vukla na svoju stranu a zna se: Puno babica, kilavo dete.
Svako je tu imao svoj racun; dok su se racundzije obracunavale, dete nije imao ko da nahrani; uskoro su poceli da se utrkuju ko ce da ga sahrani, kad je sklonjen onaj sto je hteo da ga brani.

Oni koji su u to dete polagali velike nade sad moraju da se nadaju da majka jos moze da rodi.

A i majka mora da bude svesna da ce biti samohrana i, pre svega, mora da dobije odgovor na pitanje:

Ko

                                                     састав на тему . .  пљачкашку

усних коње лисипове ваљда прозван свакодневним сусретима са малтешким двоколицама које ајче овдашњи по саобраћајем пренапученим друмовима са којих ни ја, то ми

гост аутор, г. Jeremija (исциклусаму . . . priče za isprazna nedeljna popodneva)

  Tog dana smo Marko, Petar i ja diplomirali. Kao što red i običaji nalažu, sa koleginicama i kolegama iz naše nevelike grupe, najkraćim putem i što smo brže mogli, uputili smo se u Postskriptum kafe. Stari barmen, kome niko nije znao ime i koga su generacije studenata, zbog njegovog kitnjastog izražavanja zvali Ciceron, stavlja čaše na šank, a zatim ništa ne pitajući otvora ogromnu bocu dobro rashlađenog šampanjca. U svečanoj tišini

састав на тему . . . ајд живили

досад вам нисам  овину писо.

ја, (нетипичан) сремац.

брука.

но,закорачимо ондак, системацки . .  .

Uvek sam govorila i još uvek odgovorno tvrdim da je za opstanak u Egiptu potrebno imati živce jake kao sajla, lososovsku istrajnost u plivanju uzvodno i dobro razvijeni smisao za humor (pogotovu na svoj račun).

Oko Nove godine, kada se uobičajeno čita više nego u drugim zimskim danima, do ruku su mi došle dve dobre knjige (jedna američka, druga naša) koje su sadržale, kao okosnicu, po jednu - kletvu; mada su za obe kletve upotrebljene skoro iste reči, izgovorene su u različitim kontekstima. A posledice su, na izgled, bile fatalne.

Verovanje u kletve je izvikano. Mnogi će požuriti da kažu kako ne veruju u kletve u klasičnom smislu (često sa elementima vradžbina), mada su svesni da kletve postoje od kada je veka i sveta (da pomenem da se samo u Bibliji pominju preko šest stotina puta; poznata je i Faraonska kletva; pominju se neretko i u našim narodnim pesmama, te ima i mnogo knjiga na tu temu, na svim jezicima sveta).

Los dan dolazi kao glasnik zla koje orgija na nekom drugom mestu. Odjeci sto dopiru do mene donose teskobu i bes, frustraciju i opstu mizeriju. Od loseg dana se ne moze pobeci - njega treba preziveti.

Čovek se uči dok je živ, pa tako i ja ovih dana učim značenje jednog potpuno novog termina koji je počeo da se provlači kroz medije: defanzivna medicina.

Prvi put na taj termin natrčah 9. januara, slušajući intervju novinarke Aleksandre Gazivode sa direktorkom Lekarske komore Srbije, prim. dr Tatjanom Radosavljević. Evo transkripta tog dela razgovora:

Gazivoda: Tatjana, evo počelo je suđenje lekarima, počele su i licence da se oduzimaju, koliko bi zapravo srpskom zdravstvu značilo uvođenje protokola, kada je u pitanju pre svega sigurnost pacijenta, a samim tim i sigurnost lekara? Ovaj nedostatak protokola koji postoji u srpskom zdravstvu, vodi li on na neki način lekare ka jednoj defanzivnoj medicini, a to znači da mi se sutra ne bi sudilo, ako je u pitanju rizičan slučaj, ja ću odustati?

Radosavljević: Ja ću početi od kraja vašeg pitanja. Apsolutno se nalazimo u situaciji da jedan broj kolega ulazi u priču o defanzivnoj medicini, ne zato što oni to žele ili smatraju da je to dobro, nego sudeći po onoj narodnoj: "Ko ne radi, taj ne može ni da pogreši".

- Neka Gospod sa nebesa kupi tebi MERCEDESA, a po želji dobrog Hrista neka bude DIZEL 300,jer mečka je uvek u modi, mir Boziji Hristos se rodi!

- Večeras je badnje veče, fina atmosfera uz piće i sveće, mirno je veče ne dolaze gosti, traži od žene ribu, večeras se posti.

Pretpostavljam da mnogi ljudi nemaju celu sliku šta se dešava kada neko mazne podatke sa kartice kao što su skoro objavile mnoge banke u Srbiji pa je masa kreditnih i debitnih kartica bila blokirano. Evo kakav je scenario pljačke korak po korak.

Ako nema pomagača tipa insajder onda mangupi uđu u radnju koja ima čitač kreditnih i drugih kartica koji nije pričvršćen za nešto, to jest prenosiv je (manje više). Obično uđe par momaka koji su veseli i šarmentni i nikako ne izgledaju kao alkaide ili serbian terorist. Radi utiska sa njima često bude i par atraktivnih devojaka. Čak i kupe neke skupe stvari. Tempira se vreme ulaska u ranju na kraju smene pred zatvaranje. Veštim pokretima, proisteklim iz duge šanerske karijere, akreditovani čitač kartica zamenjuju sopstvenim, nefunkcionalnim. To niko ne može primetiti do jutra. Skinuti čitač se nosi na "sigurnu lokaciju" gde se otvara i u njega se ugrađuje "dodatna" elektronika koja u sebi sadrži memorijski čip i blutut.

Ima tome sedam, osam godina, kad me pozva prijatelj da me pita da li bih htela da odem u Zrenjanin i da gostujem u jednoj radijskoj emisiji. Voditelj sjajan, emisija 'Ima li problema?', primarno formirana da priča o ljudima sa različitim hendikepima i posebnim potrebama, ali se polako proširila na razne vidove obrazovanja.

Tako upoznam Slavoljuba.

Tada je već osam godina bio slep, ali se kretao i ponašao kao čovek koji vidi. Njegova sloboda kretanja, druženja, preuzimanja obaveza, učestvovanja u raznim sportovima, akcijama, za mene je čudesna.

Završen je 24.Beogradski Jazz festival.

Bilo bi mi zanimljivo da se blogeri koji su bili  na koncertima oglase svojim utiscima.

Hvala.