Autor: Rodoljub Šabić

Da li opskurni lik osuđen, optužen ili osumnjičen za više silovanja i najmanje jedno ubistvo ima veze sa smrću Dade Vujasinović?

Poznata novinarka pronađena je mrtva pre više od sedamnaest godina u porodičnom stanu u Beogradu. Bila je hrabar i beskompromisan novinar, autor brojnih tekstova sa ratišta ili iz sveta kriminala u kojima nije štedela ni poznate, ni opasne. Istraga je konstatovala da je reč o samoubistvu, što je, za mnoge, od samog početka bilo i do kraja ostalo problematično i veoma sumnjivo. Njeni roditelji,

Autor: Rodoljub Šabić

Da li je naivno verovati u ljudsku racionalnost? Na ovo „filozofsko" pitanje podsetila me nedavno ekipa jedne naše televizije koja je povodom smrti Ante Markovića zatražila od mene da nešto kažem o svojim sećanjima na poslednjeg premijera Vlade SFR Jugoslavije.
Ante Marković je postao predsednik Vlade (tačnije Saveznog izvršnog veća) u martu 1989. godine nakon što je Branko Mikulić, prethodni predsednik podneo ostavku. Od tada sam, duže od dve godine, bio u prilici da sarađujem i veoma često se srećem sa Ante Markovićem. Bio sam na funkciji podsekretara (otprilike pandan današnjem državnom sekretaru) u Saveznom sekretarijatu za zakonodavstvo, pa sam, zahvaljujući činjenici da je novi premijer pokrenuo izuzetno obimne zakonodavne promene, zajedno sa drugim rukovodećim ljudima iz Sekretarijata za zakonodavstvo, zaista veoma često kontaktirao sa njim.

bear market

Prateći u poslednih nekoliko nedelja domaće medije,

23:22 je rezultat glasanja po rezoluciji o jermenskom genocidu komiteta za inostrane poslove američkog kongresa. Neobavezujuća rezolucija, koja poziva predsednika SAD i druge zvaničnike da, od sada pa nadalje, upotrebljavaju reč "genocid" u vezi masakra i masovnih deportacija Jermena u godinama umiruće Osmanske imperije je prošla, dakle, jednim glasom. Za sada nije moguće reći da li će i kada kongres [tzv. full House] glasati o ovoj rezoluciji i time je učiniti obavezujućom.

Umetnost je uvek subverzivna i uvek univerzalna. Ugodno je zauzeti poziciju da su neka dela samo i isključivo kritika jednog sistema, režima, ideologije ili vremena u kome su nastala. Da je to istina velika većina bi imala prilično kratak rok trajanja. Na primer, [samo]zavaravanje je da je Orvel oštro pisao isključivo o totalitarizmu socijalističkog lagera [oni koji ne znaju za nikad štampani autorov predgovor prvom izdanju životinjske farme se, moguće, i dan-danas tako misle].

Film mađarskog reditelja Petera Bačoa "A Tanú", kod nas poznat kao "Krunski svedok", nije izgubio ništa od aktuelnosti četrdesetjednu godinu posle nastanka, iako opisuje sasvim konkretan istorijski period.

Paranoični režimi, baš kao srećne porodice, uvek liče jedni na druge. Za razliku od srećnih porodica nisu dosadni kao teme, kako u umetničkim tako i u dokumentarnim filmovima.

Prošli put, pre svega zbog obima, ne pomenuh nijednom rečju kulturu. Neću pokušavati to da nadoknadim, ali počinjem stihovima iz epa Mem i Zin (Mem û Zîn), prvog velikog kurdskog pisca Ahmeda Hanija. Ep je nastao nešto više od veka posle bitke kod Čaldirana, dakle 17. vek. (Izvinjavam se što ni ne pokušavam da prepevavam sa engleskog)

"If only there were harmony among us,
if we were to obey a single one of us,
he would reduce to vassalage
Turks, Arabs and Persians, all of them.
We would perfect our religion, our state,
and would educate ourselves in learning and wisdom..."

Ova poznata pesma u milion varijacija je o ženi iz Gvantanama - grada na Kubi.

Trenutno kod nas u fokusu nije baš žena iz Gvantanama, ali jesu neke druge udavače.
Jedno od pitanja je šta nam donose u miraz.

Lopta je okrugla. Osim u FSS. Ta lopta izgleda može da stoji samo u jednoj poziciji.

Održani su izbori za predsednika FSS. Sve je proteklo «mirno i demokratski», a Karadžić je jednoglasno izabran (to mu je drugi mandat) i rukovodiće srpskim fudbalom do 2016. godine. 

Od početka su ovaj izborni proces pratile, valjda u skladu sa opštim stanjem našeg fudbala, silne kontraverze, tiho ili glasno izrečena nezadovoljstva, sumnje... Karadžić je koju sedmicu ranije izjavio da je naprosto morao da se kandiduje, jer je imao podršku koja je do sada nezapamćena.

Sjecam se jos one veceri kad je Zvezda prvi, zasad i posljednji, put zasjela na evropski fudbalski tron. Sjecam se kako sam tad po prvi put u zivotu cuo rafale puskomitraljeza sa okolnih brda pakrackih. Sad jesu li to bili zaostali suveniri iz onog rata drugog svjetskog, il’ je ipak bila rijec o donacijama novijeg datuma, tema je neke druge price. 

Zvezda je bila sampion. Ime Darko Pancev ostace cvrsto urezano u sjecanju moje malenkosti,  tada 13-ogodisnjeg pubertetlije "delije".

Citajući  vest  o još jednoj sumnjivoj disertaciji srpskog funkcionera, ovog puta lokalnog i iz redova DS, pitam se šta je tu original, a šta plagijat. Ne, ne mislim na tzv naučne radove, vec na DS i SNS. Biće da je tokom vremena DS postala samo loša kopija SNS koja, sa druge strane,  nikad nije bila stranka nego je stvorena kao loš falsifikat.

Kao u  alegorijskoj pećini Platonove Republike, u srpskoj politici laž se prihvata kao realnost, odnosno imitacija politike se  predstavlja kao politika. Za razliku od "Platonove pećine",  gde je mrak posledica neznanja, u srpskoj

1. Social networks

Nedavno

Danas je 16. juni, Bloomsday, sada već širom sveta poznati praznik Džojsovih fanova. Nosi ime po Mr. Leopoldu Bloom-u čije aktivnosti su opisane u Uliksu, na dan 16.juna 1904.godine. Odani poštovaoci Džojsa širom sveta prave razne vrste komemoracija na današnji dan, koji je već crveno slovo u kalendaru u zemljama engleskog govornog područja. Oni najodaniji poklonici potežu čak do Dablina, e da bi pošli onom rutom koja je opisana u Uliksu. Svraćanje u pabove, inkludid!

Doshao je oko 9:00 i nashao nas vec nasmejane, kako kupamo bebu i spremamo je za spavanje. Redak i nama  drag gost, sunce od choveka, najbolji drug mog najboljeg muzha iz starog kraja.

Brzo smo zavrshili kupanje i odnela sam bebu u drugu sobu. Nashu jedinu sobu izuzevshi dnevni boravak gde su se muzh i gost vec uveliko smejali. Bili smo tako srecni, muzh i ja, stan je mali, ali je nash, samo nash, placamo kiriju svakog meseca sami, oboje radimo, podizhemo ovu nashu bebu, i guramo nekako. Ona je bila zlatna i zaspala je, srecna i sita, veoma brzo. Samo da je zdravlja,