Nakon poslednjih dogadjaja iz Kragujevca, NLO su opet u centru paznje i krajnje je vreme da se ozbiljno pozabavimo tim fenomenom.

Mene jako, ali baš jako, nervira Virtuelni Vasilije.

SNS kao hoće izbore baš u interesu naroda, DS  kao neće i baš u interesu naroda, a narod ne zna šta će jer niti je presrećan sa ovim sada niti veruje u mesijanstvo i altruizam SNS pa još i sa Veljom Ilićem. Svi dosadašnji izbori, uz obećanja kula , gradova i blagostanja, zaklinjanja u nacionalne i interese naroda, zapravo su rezultirali dogovorima stranačkih vrhuški kome će šta pripasti, ko će čime raspolagati i gde će razmestiti svoje stranačke kadrove koji drže mnopol na sve. Čemu tolika frka oko izbora?

Dok se analitičari, političari, sociolozi, lekari, psiholozi, pa i seksolozi, psihijatri, kulturolozi, mediji i stranački eksperti bave nagađanjem da li je Tomino delo herojsko ili farsa, narod je i dalje u istoj poziciji u kojoj je bio, a to je ona poznata strana. Što više se stranački lideri i političari trudili da narod razvesele bilo pričom da mu je dobro ili da će mu biti bolje, narod ih sve manje ozbiljno shvata iako je ozbiljno zabrinut.

O tome koliko se odmaklo u demokratizaciji i izgradnji savremenog društva i institucija dovoljno govori ocena jednog od osnivača i prvog predsednika Demokratske stranke, koji kaže da 

 "Političke stranke sve više liče na tržišne korporacije, kojima je najvažniji marketing i tržišni probitak, koji se meri brojem glasova. To odlučuje. Nema više ideoloških predrasuda, važan je tržišni rezultat, koliko će se skupiti glasova, odnosno, koliko će se imati poslanika”. 

 Na to se nadovezuje i drugi veteran demokratije koja kaže da je " Čitav politički život Srbije je okupirala brutalna interesna struktura, koja je raznela državu, a političke stranke imaju ogromnu svojinu u javnom sektoru, odakle, takođe, potiče njihova moć. Javni život Srbije je privatizovan u biznis sferu".” Za uspešnu tranziciju bilo neophodno najpre uspostaviti vladavinu prava i stvarnu slobodu govora i štampe.” Valjda je to i njihov osvrt i na svoj minuli rad. A kako funkcioniše pravna država i vladavinu prave objasnio je državni sekretar u ministarstvu pravde koji reče da sudski postupak protiv jedne osobe godinama nije pokretan zbog njene popularnosti,

Ja stvarno verujem da čoveka možete bolje upoznati u 15 minuta za volanom nego za 6 meseci periodičnog druženja. Tekst je posvećen svima koji prolaze kroz gužvu svakoga dana vraćajući se sa posla preko Brankovog mosta ka gradu. Kakva vrsta nekulture za videti....

Vrata se otvaraju. Desna noga ide unutra, pa onda zadnjica, blago savijanje kičme, udobno uglavljivanje, pa leva noga. Ključ, otvaranje prozora, start. Sa parkinga na ulicu. Gas dok su kola u leru, kvačilo i gas, polazak. Gas druga, gas treća. Levi žmigavac, preticanje. Ostavljanje slabijeg iza leđa. Blago smejanje

Znam da nema ništa gore ovde na blogu nego komentarisanje vesti sa B92, ali nisam mogao da izdržim, kad sam ovo video.

Za one koje mrzi da otvaraju linkove, evo motivacije:

"Turisti koji budu dolazili u Crnu Goru moraće da plate eko-turističku taksu, a moći će da unesu najviše kilogram suve hrane, litar alkoholnog i dva litra bezalkoholnih pića u originalnoj ambalaži, saopštila je portparolka Ministarstva turizma Jelena Paović."

Dakle naše južne komšije (bivše ono drugo oko u glavi) su lude k'o struja - rešili su da osim turizma stimulišu i trgovinu - do poslednjeg turiste.

Već vidim kako Grčka, Bugarska i Turska spremno odgovaraju na ovaj izazov, spuštajući svoje kvote za turističke gepeke na 500, 400 i 250 grama, a tečnost do 100ml, k'i u avionu :)

Neko vreme me nema na blogu ali imam najlepše  opravdanje,  vest koju želim da podelim sa vama:

 POSTALA SAM BAKA. 

Ona prava baka, ne babatetka kao što sam već odavno bila. 

 Moja ćerka je rodila prelepog dečaka i  sav svet je počeo da se vrti oko te male srećice. 

 Kada dođem k sebi više ću biti sa vama i biće još priča, sad samo gledam u male ručice, trepavice, obraščiće,  lovim prve osmehe, ni za šta drugo nisam. Mašemo vam iz Atine. 

Gosti autori: Sara i Ognjen Avlijaš

Mama i tata su opet riješili da mene i seku vode na Jahorinu. Trebalo je da krenemo rano ujutro ali smo kasnili jer smo bili kod kuma na slavi veče prije i tata se sapleo niz stepenice. Mama je rekla da i treba da se saplete jer je govedo čitavu noć saplitalo jezikom i nikom drugom nije dalo da progovori.

Svet je ostao bez Ane.

Prošle noći je umrla naša drugarica, novinarka, pisac, blogerka, Ana Radmilović.

Već neko vreme je bila bolesna, i borila se junački, uostalom isto onako kao što se borila za život, sreću i ljubav. Onako kao što je tražila sebe u vremenu i prostoru, uz nikad prežaljena sećanja na oca. Uvek je bio tu negde oko nje, za većinu zato da se najkraće objasni koja je ona to Ana – „Ćerka Zorana Radmilovića“. Za nju kao neodvojivi deo njenog postojanja, svega što je radila.

Kada sam, svojevremeno, pisao tekst o neurozama sumornih nedelja. nisam mogao ni pretpostaviti da će doći vreme kada će  nam i svi ostali dani u sedmici biti prilično neurotični. Naravno, to nisu mogli znati ni čuveni psihijatar dr Lajoš Ferenci, a ni štovani slobodni umetnik Reže Šereš. A, evo, prokleti virus je učinio svoje. Radimo od kuće, radimo on line, ne izlazimo, ne družimo se... i što je najgore ne dodirujemo se, ne kontaktiramo... na distanci smo. Sećate li se, npr, kada ste poslednji put zagrlili one koje volite i koji su vam bliski - majku, oca, dedove, bake, braću, sestre, unuke, prijatelje, ljubavnice....? Čini se da umesto neuroze sumornih nedelja, gotovo čitavu prošlu godinu možemo govoriti o neurozi svih sedam dana u sedmici.

Davno napisan test o neurozama sumornih nedelja prenosim u celini, tek toliko da se podsetimo koliko je nekada život bio jednostavniji - ljudi su samo nedeljom bili pomalo neurotični.

Napeta je Srbija ovih dana ko struna na sremačkoj tamburi. Nezgodno je pisati ili pričati nešto što nije vezano za Kosovo. Ne toliko zbog straha da ljude ništa drugo ne zanima osim politike i mučnih grcaja Srbije, koliko zbog činjenice da će to što kažete ili napišete, ipak ostati u senci. Ljude i treba da zanima zemlja u kojoj žive, a koja ima čudnu naviku da menja oblik, mučno, napeto i krvavo, treba da znaju šta im i kada rade, kuda su pošli i kuda će stići. Ne znam šta donosi sutrašnji dan, nadam se ništa zlo, ali sam sigurna da svako od nas ipak ima ponekad

Pored  prica koje su radjene dan na dan  uspevali smo da uradimo i po neki kraci dokumentarac za Preduzece.(kako bi Sky zvao snimatelj Veljko Djurovic). Pokazali da je Sarajevo bio centar sverca ljudi iz Irana i Turske,da je postojala mudzahedinska brigada u Bosni,da je medju njima bilo i Engleza islamske veroispovesti,da je njih oko 300 ostalo u Bosni,cak smo i imali spisak njihovih staro-novih imena(spisak je volsebno nestao is naseg biroa-ali necu da budem paranoican). Pokazali kako je JA uspesno  zavaravala Nato za vreme bombardovanja,a da ne govorim i o Timovoj knjizi gde smo mu sva