Gotovo je, Obama je opet The President!

Sto je najvaznije, Obamino zdravstveno osiguranje ostaje, pravo zena da donose odluke koje se ticu njihovih tela, odnosno reprodukcije, ostaje, kao i prava manjina svih vrsta. 

Koliko mi je drago sto je on pobedio, jos draze mi je da je profesorka sa Harvarda pobedila i dobila senatorsko mesto za Massachusetts - Elizabeth Warren - zena sa kojom su se sprdali Tea Party kreteni, kao kad se mangupi sprdaju sa pametnom decom koja vredno rade.

Vidim da već počinje šizenje, s obe strane. Kako onih koji odluci o suđenju jednom čoveku vide rehabilitaciju celog pokreta, tako i onih koji u toj istoj presudi vide pobedu onih drugih snaga, 70 godina posle. Naravno, najstrašnije se proseravaju i jedni i drugi.

Zato nije loše još jednom podsetiti – predmet ovog postupka je samo pitanje da li su Dragoljubu Mihajloviću u postupku koji je ishodovao donošenjem nekadašnje presude bila povređena ljudska prava ili nisu.

Ili zašto sam otišao iz zemlje,

…iako živim tu. Još uvek. Otišao sam umom, srcem, dušom. Otišao sam da se nikada više ne vratim.

Librarian

Pre nekoliko godina upoznao sam čoveka koji je imao moždani udar i vrlo dobro se oporavljao. Međutim, postoji jedna zanimljiva stvar vezana za njegovo posttraumatsko stanje. Naime, on je ko zna koliko decenija radio da li u SAD-u ili VB, da bi se kao i svaki gastarbajter sa zarađenom penzijom i nostalgijom u scru vratio u rodnu grudu. Sada je već dobro zagazio u sedmu deceniju života. Stvar je u tome da je čovek nakon tog moždanog udara nastavio da govori samo na engleskom jeziku. Verovali ili ne, materijal za roman. Tu i tamo bi pogodio koju reč na srpskom, izgovarajući je nevešto, baš poput nekog stranca. I svi oko njega, koji su radili sa njim i pomagali mu, natucali su englesko-srpsku verziju jezika uz svesrdnu upotrebu pantomime.

ili, tabloidnije: Hrvatski škart za decu Balkana
ili, još tabloidnije: Hrvatski škart za decu Srbije
ili, najtabloidnije: Hrvatski škart za srpsku decu
(a može još... ups, zaboravio sam uzvičnike!)

Malo u šali, malo u zbilji, zbog nekih pozitvnih stvari koje mi se čine da postoje kod zapadnih suseda, sebe katkad nazovem kroatofilom. Ne pominjite mi ratove i sve druge užase, ovo sam ja u verziji Gabi Novak koja „pamti samo sretne dane"...

Ali, nedavno otkriće me je osupnulo! I preti da trajno naruši naše dobrosusedske odnose!

3%...

...za Balkan

i 13% (+20%) za HR i SLO

Da li su nam deca nepismena?

Jesu.

Zašto su nam deca nepismena?

Ako je suditi po najglasnijim komentarima u javnosti poslednjih dana, deca su nam nepismena zato što im se na testovima tačni odgovori ne poništavaju zbog nepismenosti.

A neće biti da je baš tako. Nije test ništa kriv za nepismenost naše dece. Krivi smo mi sami.

Tako je, mi i niko drugi - roditelji i nastavnici. Mi smo nepismeni, pa ostaje nejasno ko onda uopšte pismenosti decu da uči?

„Na pozive na SOS broj 0800 200 201 odgovaraće stručno lice Ministarstva prosvete i nauke, koje će primati i prosleđivati informacije na određene adrese, a urgentni problemi će biti rešavani odmah… Osobe koje će odgovarati na te pozive radiće od 8.30 do 16.30 sati, a van tog vremena sve pozive registrovaće telefonska sekretarica.“ Izvor: http://zviz.roditelj.org/2011/12/otvoren-sos-broj-za-prijavu-nasilja-u-skolama/

Ovaj tekst objavljujem uz ličnu ali posrednu saglasnost autora. Kratak uvod gospodin Bogunović nije imao prilike da pročita te naglašavam da su u pitanju moje misli i stavovi: Naslov je, takođe, moj.

Sva tragika i strahota ubistva devojčice samo je deo tragike i strahote koju živimo. Jer ubica ubije jednom; mediji i "javnost" u Srbiji žrtvu i sve oko nje kidaju, rastžu, pustoše dok na kostima ima truna mesa za ponuditi beslovesnom puku. Ako jednoga od onih koji su u  strašnom piru učestvovali bude na trenutak sramota a đubre koje imamo običaj da zovemo medijima izgube jednog čitaoca-gledaoca-slušaoca ovo je pismo ispunilo svrhu.

Gost autor: Goran Bogunović, ujak Tijane Jurić:

"Juče smo sahranili našu Tijanu. Došlo je mnogo ljudi sa svih strana da je isprate i pruže podršku. Želim da se zahvalim svima na tome. Naročito želim da se zahvalim svima koji su pomagali onako kako su mogli da Tijana bude pronađena - ne mogu vam svima pojedinačno zahvaliti iako ste to zaista zaslužili. Hvala svakome ko je podelio njenu sliku sa podacima, objavu, članak u novinama. Hvala svima na saučešću i rečima podrške i ohrabrenja - ne postoje te reči koje mogu utešiti, ali zahvalni smo na iskrenoj nameri onih koji su ih uputili. Želim da se zahvalim i onim čestitim novinarima koji su pomogli da se stvori dovoljno medijske pažnje da pronalaženje Tijane postane prioritet. Želim da se zahvalim i policiji koja je zaista uložila maksimum da ona bude pronađena, a verujem da bi se do rezultata i brže došlo da ih nije kočila birokratija.

Piše: Rodoljub Šabić

Početkom, sada već davnih, 90-tih godina prošlog veka,  u SAD, u Los Anđelesu, grupa policajаcа je lišavajući slobode mladog delinkventa Rodnija Kinga, primenila silu. King je, teško povređen, završio u bolnici, a policajci u sudnici, na suđenju koje je trajalo skoro godinu dana i na kraju kojeg ih je  sudska porota oslobodila. Ali, u medijima se pojavio snimak koji je sačinio slučajni prolaznik, a koji je "govorio" da su policajci primenjivali tešku, brutalnu silu na način koji je šokirao javnost. Kako je King bio crnac, a policajci belci,

Bas smo pre neki dan zavrsili sa gledanjem serije vratice se rode. Meni
se svidela dok je Marco imao primedbi na sve osim na kameru
(fotografiju) i na glumu Mirjane Jokovic. Gledacu je opet. Nego ja bih
sad o jednoj rodi koja je otisla. O Marcu...

Danas mu je ugasen nalog. Dobio je izbor da ili dozvoli adminu da postavi
nazad sve tekstove (da ne bude zabune, Marco je sam obrisao svoje
blogove, nije brisan) ili ce mu ugasiti nalog. On je rekao radite kako
mislite da je najbolje, posle cega mu je nalog ugasen. Marco je udaljen
sa bloga zbog nepisanog

Navalite narode, jedinstvena prilika, samo na Blogu B92 za vreme Ozi opena čuvena emisija Game, set & Nicc, koja je naslov nečuvenim bezobrazlukom maznula od nešto manje poznate emisije sa Eurosporta, Game set and Mats. Čak je i koncept dve emisije sličan, u smislu što se i u jednoj i u drugoj prognoziraju rezultati tekućeg gren slema. Teniski stručnjaci ocenjuju da Nicc ne bi trebalo da ima išta lošiji procenat tačnih prognoza od Matsa…

Kakvo je vreme na severu Srbije?

Prošli eto još jedni izbori. Prošli su tako kako su prošli. Odnosno, kanda još traju i idu kako idu. Nije mi namera da pametujem sada posle bitke - nisam general ni u najcrnjoj primisli. Koketiranje sa nacionalizmom, prdni-stisni politika, odbijanje da se u reforme istinski krene, sudske odluke koje vređaju zdrav razum, „svaštanešto" što već svi znamo i što je toliko puta prežvakano. Videli smo i ono što su Bernays i Ivy Lee odavno znali, džaba i nabolji PR bez prave sadržine, na duže staze svakako. Znate ono, kada, koliko i koga možete da vučete za nos...

Milan Nikolić

Oni su važan deo rezimea prve demokratske decenije u Srbiji. Neka vrsta refrena između strofa podeljenih na Borisa, Tomu i Ivicu. Stari su nekada, zavisno od sredine, izlazili na prozor ili na kapiju da gledaju maturante. U tim, može biti patetičnim, osmesima i odmahivanju, ljudi u zrelim godinama ili na zalasku života, u kolonama onih koji u zrelost tek ulaze, gledali su budućnost. Mladost, koja je sama po sebi lepa, ali i nešto više od toga.

Vrlo često sanjam isti san. Zatičem sebe u školskoj klupi, onoj gimnazijskoj i vrlo konkretnoj, uoči časa neprijatne nauke koju nikada do kraja nisam savladala. Zatičem se u trenutku kada mali odmor još uvek traje, ono neko mini rasulo, bez izlaska iz učionice i tremor pred ono što sledi – ispitivanje profesora, a na temu celokupnog gradiva. Evo me tako, na času fizike, djaci uz poslednje komešanje, usputne udarce, hormonalne eksplozije, zauzimaju svoja mesta, a ja već u klupi, očekujem profesora, očekujem da budem pitana. I neka strašna neprijatnost me obuzima, gledam oko