Dnevničke bilješke, 5. dio

8. travnja 1999 (četvrtak)

Prije četiri dana, 4. 4., u London je umro Vane Ivanović. Znao sam da je bolestan, ali me je ta vijest ipak nekako iznenadila i veoma rastužila. Poslao sam cvijeće i telegram. Dejan kaže da u zadnja dva tjedna nije bio pri svijesti, pa nije ni znao što se događa. Njegova se smrt poklapa s krajem Jugoslavije, kao što se i rođenje, nekako, poklapalo s njenim nastankom. Dobro se sjećam ručkova s njim. Bio je otvoren, duhovit, inspirativan, vrlo tolerantan. Bio mi je jako drag.

Bombardiranje Srbije

1: Gradonacelnik Beograda

Izjavio da je srecan sto se na ulici vidi jako prisustvo policije!

Ovo postaje neki bizaran trend u nasem drustvu - da na posledice odgovaramo povecanjem broja policajaca. Pojavi se problem nasilja u skolama - nikom ne padne napamet da napadne uzroke nasilja! Deus ex machina? Policija, kamere, policija, kamere. Sta se desava sa nasiljem? Izmesta se izvan vidokruga kamera i skolske policije.

Pojave se falange fasista - nikom ni ne padne napamet da napadne uzroke nastanka ovih grupa! Deus ex machina - jos policije na ulici!

U ostalom

Novi Zeland. Zemlja sa 4 miliona ljudi i 50 miliona ovaca. Zemlja na kraju sveta o kojoj se zna malo, uglavnom iz prastarih geografskih atlasa, i o kojoj svaki pravi Srbin ima "pravu sliku" i predrasude (kao uopšte i o svakoj drugoj zemlji na svetu). Zemlja "na kraju sveta". Dalje ne može, osim ako krajnja destinacija nije Antarktik.

Kako li to samo izgleda jednom prosečnom Srbinu, odnosno Balkancu, obreti se u ovoj nedođiji nakon skoro 30 sati leta (presedanje nije uračunato)? Razna pitanja prolaze kroz glavu: "Gde su mi čizme, zaboravio sam kišobran, ukaljaću cipele, u koju

U ovom tekstu ću ukratko opisati pomenute uljeze i dati neke preporuke kako ih se čuvati.

Piše:  mr Srđan Sremac

Gost bloga je moj prijatelj i kolega Srđan Sremac koji trenutno studira na postdiplomskim studijama u Amsterdamu.

"Kad su temelji uzljuljani što da učini pravednik?“  Ps. 11:3

Od početka ljudskog roda, od trenutka kada je čovek počeo samosvesno da razmišlja o sebi, on pokušava da se odredi, da zauzme stav o svetu, o životu, o svom mestu u univerzumu, o svojoj

Dragi čitaoci bloga B92, pred vama je odlomak iz rada koji treba da bude objavljen u novom broju naučnog časopisa "Religija i tolerancija". 

Termin "politička teologija" prvi put se spominje u čuvenom istoimenom eseju Karla Šmita "Politische Theologie: Vier Kapitel zur Lehre von der Souveränität" čija glavna teza oslikava vezu između političke organizacije društva i religiozne svesti koje to društvo poseduje. Drugim rečima političko društvo uvek oslikava njegova verska ubeđenja, pa čak i kada je ono sekularno, ono neizbežno implicira na određenu formu civilne religije:

Svi značajni koncepti moderne teorije države predstavljaju u stvari sekularizovane teološke koncepte koji su tokom njihovog istorijskog razvoja od teoloških sistema prešli u teoriju o državi. Jedan od takvih primera jeste slika Svemogućeg Boga koji postaje Svemogući Zakonodavac.[1]

Poznati rimokatolički bogoslov Johan Baptist Mec (Johann Baptist Metz) početkom 60-tih godina prošlog veka uvodi ovaj pojam u svoj bogoslovski diskurs. Za razliku od Šmita koji je ovaj termin koristio kada je govorio o autorima rimokatoličke kontrarevolucije - Donoso Kortesu, Bonaldu i de Maistre-u, autora koji su bili teisti i ideološki podržavali lični suverenitet monarha uz pomoć teoloških analogija, Mec ovom pojmu daje jedno novo značenje i određuje ga kao svojevrsni kritički aparat društva.

FEST je iza ćoška. Već polako ulazim u pripremni režim jer, kada se sve uzme u obzir, nije lako tokom deset dana potrošiti 28 karata. Uzevši u obzir da na sam početak festivala (konkretno, subota) upada i Lollobrigida koncert u Novom Sadu, kao i vojska u kojoj mi nisu dali traženo redovno odsustvo, cela stvar počinje više da podseća na neki ekstremni Iron Movie Man izazov nego filmski festival. Bilo bi još bolje kada bi FEST bio vredan te količine entuzijazma, al' bože moj. Nije da imamo drugi sličan festival.

Kao i prošle godine, propratiću svaki dan FEST-a sa po jednim

Taman kad sam zaključio da je tekst koji sledi primer prilično površnog aktivističkog entuzijazma, kad ono, Obama otišao po reket u Estoniju i razmahao se u svojoj imperijalnoj i falsifikatorskoj retorici... sa jasnim ciljem da, u proverenom ratnohuškačkom maniru State Dept. i NATO glasnogovornika, minira nagovešteni kompromis i primirje u istočnoj Ukrajini... dakle, ipak prenosim tekst (uz dozvolu portala Novi Plamen) pa ćemo kroz diskusiju da vidimo kako stvari stoje sa aktivističkim entuzijazmom u susretu sa ratnohuškačkim profiterstvom...

ZAPADNA PLUTOKRACIJA KREĆE

Autor: Rodoljub Šabić

Pre nedelju dana, oglasio sam se postom „SUDBINA INSAJDERA". I baš mi je drago što mogu da ga nastavim kako sledi. Da podsetim, post se odnosio na sudbinu G.M. čoveka koji je prvi počeo javno da govori o tzv. „drumskoj mafiji". I ne samo da govori, nego da nastoji da dokaže pljačku na naplatnim rampama. U tu svrhu tražio je pomoć Poverenika za informacije, i tako došao do dokumenta  koji je upoređen sa video zapisom stanja na naplatnoj rampi koji je G.M. ranije napravio, na nesumnjiv način potvrđivao pljačku. „Borba" za dokument

Autor: Rodoljub Šabić

Ovih dana javnost je saznala za jedno zanimljivo rešenje republičkog inspektora za puteve. Zaista vrlo zanimljivo, s puno razloga, bez sumnje.
Inspektor je rešenjem naložio JP Putevima Srbije da hitno zaustave saobraćaj na izgrađenoj deonici druge trake puta Batočina-Kragujevac, da ograde i saobraćajnu signalizaciju poruše i uklone, kao i da put vrate u stanje pre bilo kakvih radova. Reč je o deonici na kojoj su sagrađene dve saobraćajne trake u dužini od 4,6 kilometara, nadvožnjak preko pruge dug 81 metar, most preko reke Lepenice dug 71 metar, kao i „petlja" dužine 1,1 kilometar sa svim pratećim elementima, što je koštalo oko 550.000.000 dinara novca obezbeđenog iz Nacionalnog investicionog fonda.