Jedan značajan deo svog života sam proveo u teretani trudeći se da saznam što više o razvoju snage i oblikovanju tela. U početku sam pažljivo slušao savete iskusnijih vežbača i raspoloživih trenera a kasnije sam, sa porastom upotrebe interneta, počeo i sam da čitam direktno sa izvora informacija. Ono što me je strahovito zapanjilo je cinjenica da su obične svakodneven doktrine koje se primenjuju u teretani u najmanju ruku diskutabilne, a ako ne i kontradiktorne sa naučnim člancima i sa iskustvima koje su imali priznati bilderi i snagaši. Kako je vreme odmicalo i moje znanje o vežbanju bivalo kompleksnije sve mi se više činilo da veliki broj vežbača koristi sasvim pogrešne polazne premise. Zato i želim da osvetlim nekoliko veoma zastupljenih zabluda koje su zatrovale kolektivno znanje populacije vežbača sa tegovima

Glasna muzika i stroboskopsko svetlo u poznatom striptiz klubu "Badda Bing" Las Vegasu mi polako, ali sigurno idu na nerv. Kolega prigodnog nadimka Marinac, i ja brinemo da se Celo, gangster pokajnik, sigurno vrati u Srbiju gde ga ceka sudjenje.

Vece tece kako ti vec ide iz sampanjac i striptizete. Ja s mukom mezim neku klopu, Marinca pivo poteralou WC, a Cela uziva sa par riba. Imam grc u stomaku, nesto mi ne daje mira. Osecam se kao da nas neko posmatra. Iznenada u ogledalu vidim siluetu koja nam se priblizava. Mahinalno okrecem glavu i vidim marinca Marinca svog u krvi sa odsecenom rukom. Ne cujem kako vristi od preglasne muzike. Krecem ka njemu medjutim jak udar me zaustavlja. Vidim bljesak i osetim drugi udar . Gledam moju sivu kosulju sivenu po meri kako se natapa krvlju. Treci metak me pogadja u dijafragmu. Ne mogu da disem.

 Prilicno tuzan sto ne mogu sam pred sobom da nadjem ekonomsku logiku u sred sveCke finansijske krize potrosim vise para nego sto to ima ekonomskog smisla i vidim magiju Dejvida Koperfilda, nisam mogao da verujem kada sam iz novina saznao da najbolji madjionicari stanuju u Srbiji. Da, da kod nas.

Nasa vlada ce ni iz cega da...

Ministri oko stola utonuli su u očaj.
- U pi#ku materinu – začulo se s kraja stola.
- Nemoj te ustaške psovke na U!
Društvo se kiselo nasmijalo.
- Mnogo smešno, Mrko – podviknuo je potpredsjednik Vlade Božidar Đelić.
- Imam ja ideju – prekinuo je neugodni muk Žarko Obradović, ministar prosvete. – Što ne bi na otvaranju podigli zastavu naopako? Pa da bude lepo latinično malo štampano „n“? Kao Niverzijada. Bez U.
- To uopšte nije loše. Niverzijada. Vrlo dobro.
- Imam ja bolju ideju – javio se ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić. – Da ja pitam drugove iz Kine kako su oni rešili onaj vatromet sa Fotošopom, pa da nekako u direktnom prenosu na RTS-u kompjutorski izbrišemo zastavu?
- Ne vredi, videće ljudi na svečanom otvaranju – dobacio je gradonačelnik Đilas.
- Šta, niste valjda zaista mislili da pravimo svečano otvaranje? – zaprepastio se bivši predsjednik Komiteta Božidar Đelić.
- Imam ja rešenje! – viknuo je iznenada Ivica Dačić. – Zašto ne prevedemo slovo U na srpski? Molim lepo, je li ćirilica u Srbiji zvanično pismo? Objasnićemo drugovima iz FISU-a da smo po zakonu morali na zastavu da stavimo ćirilično U. Ipsilon. Ako vas ko pita, recite da sam ja zapretio da ću uhapsim svakoga ko ne poštuje zakon.
- Budalo jedna, pa da ispadne da kopiramo Hrvate?!
- Ne razumem.

 EDIT:Utakmica prvog kola A grupe muškog fudbalskog turnira na Univerzijadi između selekcija Srbije i Gane nije odigrana pošto gostujući tim zbog problema sa vizom nije doputovao u Beograd

Подсетник за исповест у женском роду ''Пакибитија'' 

365. Радила сам добре ствари без помисли на Бога.
366. Дозвољавала сам себи олакшања и утехе земаљске.
367. Имала сам греховно настројење духа.
368. Издавала сам туђе тајне.
369. Била сам затворена и нису ме могли ништа питати.
370. Угађала сам другима због надокнаде, а не због духовне користи и спасења.
371. Била сам везана за друге без користи за душу.
372. Много говорим без размишљања.
373. Злопамтила сам и пребацивала ствари из прошлости.
374. Видећи грешне људе нисам их жалила него сам им се ругала.
375. Људе сам посматрала попреко.
376. Када су ме нападали нисам се окривљивала него бранила.

Nedavno, na skupu povodom 20 godina svoje partije, jedan bradati pisac je izjavio da ga atmosfera ovih dana podseća na atmosferu pred ubistvo čoveka sa vizijom. Naježio sam se kad sam to čuo.

I mene podsećaju mnoge stvari na to mutno vreme. U parlamentu pršte uvrede i pretnje. "Patriotski blok" se ponovo konsoliduje, ovog puta skuplja i potpise. Nasilje u društvu više nije nikakva vest i mnogi čitaju crnu hroniku sa nekim sladostrašćem. Na brojne afere se niko i ne obazire. Preti se predsedniku smrću. Novine to beleže na četvrtoj strani.Jedan sofisticiraniji narko kartel iz jedne od bivših republika je ponovo u žiži.

 Nešto definitivno lebdi u vazduhu a ja ne umem da raščlanim.

Prvo mi je pažnju privukao visoki momak, kamerman jedne lokalne televizije koji je nešto je snimao na zgradi suda u Nišu. Udaljen svega 2 metra od zgrade, sasvim sigurno nije mogao da zagrabi ceo grafit "Pravda za Uroša" koji nakon par meseci od "ugradnje" više i nije vest,  a i objektiv kamere je bio uperen blago u vis. Snimao je polupane i prozore na par kancelarija u prizemlju. Jasno se vide rupe od kamenica. Neko je, verovatno u toku noći, vrlo temeljito razbijao prozor po prozor, šaljući sudu, sudstvu, državi i svima nama nekakvu poruku.

Često spominjem babu jedne moje drugarice koja ima običaj da priča sa unukom o svemu pa i o seksu: "jeste ćero... kad sam bila mlada svima sam davala... Nije da nisam. A sad mi žao što nisam nudila." Neka vrsta kajanja će doći pre ili kasnije i kako god da se ponašate u životu niko neće da vam kaže hvala zbog toga. 

"Ako želiš da saznaš za prljav veš neke cure samo je pohvali pred drugaricama." Zato pamet u glavu, kondom u torbu i ne mora baš svi sve da znaju o vama i vašim zadovoljstvima.

Nisam ja bio loš košarkaš. Na protiv. Bio sam među boljima. Tamo neke sezone devedesetih godina, imao sam preko 30 poena u proseku po utakmici. Ne radi se o tome. U teretanu sam počeo da odlazim sa idejom da malo ojačam da bih mogao da budem još bolji košarkaš, da budem čvršći u duelu i da se zaštitim od eventualnih povreda. Čemu kriti? Sviđalo mi se kako je igrao a još više kako je izgledao Karl Meloun, jedno od najboljih NBA krila svih vremena. Vukao sam, dizao i gurao svašta nešto po teretani bez ikakvog plana samo sam tražio onaj osećaj napumpanosti mišića i slatkog zamora. Dva treninga sa loptom i jedan sa gvožđem su vrlo brzo postali moja dnevna rutina. Jednog dana, par nekih mojih ortaka, za mene u to vreme, naprednih bildera, su na osnovu mojih kvadricepsa zaključili da mogu punio da podignem iz čučnja i počeli da me nagovaraju da probam po prvi put u životu da uradim čučanj sa tegovima. I ako me je bilo strah da se ne povredim pristao sam. 60 kg nisam ni osetio. 80 je bilo isto lako pa smo skočili na 110. Bez problema. Da ne davim alio tog dana sam čučnuo 185 što je postalo novi rekord teretane. I to je to.

Tada, te 1998 godine, me je ujela "gvozdena buba" i ja sam postao zavisnik od gvožđa. Neizlečiv.

Pažljivim čitanjem izveštaja iz sudnice u kojoj se odigrao proces veka "zločin i nagodba" uočio sam da su mnogi mediji stidljivo preneli da je obezbeđenje samohrane majke nacije probalo da spreči novinare i javnost da uđu u sudnicu. Eeeej, da im privatno obezbeđenje zabrani ulazak u sudnicu. I opet niko ne reaguje. Valjda je to uobičajena procedura kada optuženi ima privatno obezbeđenje da oni odrede ko može a ko ne da uđe u sudnicu.

„Bratski vođa" ili „vodič", kako je sebe predstavljao pukovnik Gadafi, kontroverzni tiranin koji je četrdeset jednu godinu vladao Velikom Socijalističkom Narodnom Libijskom Arapskom Republikom, ubijen je zverski, mučki, protivno svim pravnim, ratnim i ljudskim pravilima. Taj akt, učinjen kao posledica afektivnog stanja mladog revolucionara ili kao strateška namera nekog od kreatora „libijskog proleća", nikako nema opravdanja.

Pouzdano je utvrđeno da je za vreme njegove vlasti ubijeno nekoliko desetina hiljada ljudi samo zato što su govorili protiv njegovog terora. Nesumnjivo je izvesno njegovo pomaganje brojnih terorističkih akata sa hiljadama žrtava širom sveta. Ipak, i pored svega, on je morao imati suđenje po najvišim standardima.

Свима Вама који славите,

ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Божићна

Drage moje i moji,

Priča za vikend. Preporučujem da prilikom čitanja pustite ovu numeru.

Buka mašina, zvrndanje telefona, ritam basova, galama i cika... gde god bili okružuje nas buka. Kao što je sve manje čistog vazduha, tako i buka sve više zagadjuje naš život.

Živimo u svetu buke koja se stalno pojačava. Svake godine, nivo buke u velikim gradovima raste za približno 0,6 decibela. Ne zvuči puno, ali uistinu jeste mnogo jer 12 decibela više znači uvećanje od sto posto!

ONE LOVE!

ONE HEART!

LET'S GET TOGETHER

AND FEEL ALRIGHT!