da probam i ja  da kažem svoje i možda spasim dušu, ko zna 

Nisam, još uvek, nameravala da se pozabavim ovom temom, vadeći se na činjenicu da je još raspust, ali sudeći po nekim komentarima dole, kod Krugoline, vidim da je krajnje vreme da potegnem i ovo pitanje.

Deca sa posebnim potrebama.

Kako to izgleda u praksi?

Teoretski, konačno smo dobili inkluziju, znači, sva deca imaju pravo da idu u „običnu" školu, da se ravnopravno školuju sa svojim vršnjacima.

Ali, kako će to praktično da izgleda?

Neko pomenu da su učitelji imali cela DVA dana seminara. I sad su, kao, osposobljeni... Za šta?

I šta je sa nastvanicima? Jesu li i oni imali dva dana seminara? 

Kad moj Prestolonaslednik hoće da objasni mlađima koliko im je mama matora, on kaže: „Ma, ona se igrala na kompu još dok se priključivao na TV!"

Jesam, a komp se zvao Sinkler Spectrum, naravno.

Volim da krenem, što bi rekli na engleskom, „Down the memory lane"

Da se prisetim nekih sretnijih i mirnijih vremena kad mi je glavna glavobolja u životu bila - KAKO naterati Torina da siđe s onog prokletog bureta i da prestane da peva???

Ups!

Bolničke čekaonice su tmurna, depresivna mesta. Naročito one u dežurnim bolnicama.

Međutim, sinoć, negde oko devet, čekaonica hirurgije na Bežanijskoj kosi bila je, verujte mi, najrazdraganija u gradu. I šire.

Kad smo polazili za Bocvanu, Princeza je imala dve i po godine, Mudrica je imao pet i po, a Prestolonasledniku je bilo jedanaest.

Naravno, ni Princeza, ni Mudrica nisu govorili nista osim maternjeg nam naškog. Prestolonaslednik, koji je pola četvrtog razreda proveo u skloništu, kao i većina klinaca te školske 98/99, učio je od prvog razreda nemački. Učio ga jeste, naučio - nikad. Za te tri i po godine učenja naučio je samo da kaže Aufiderzen!

Što se Žmua ticalo, iako je, svojevremeno, učio i engleski i ruski (ovaj drugi čak polagao za maturu), on je, ipak, uvek bio više manuelan tip. Dok je ruku - sve je u redu. Sporazumeće se.

I tako, krenuli smo u zemlju u kojoj je jedan od dva zvanična jezika engleski, a od cele porodice isti govorila samo ja...

Upečatljiva tišina. Velikani srpskog analitičkog piskaranja, profesori s pedigreom, kolumnisti sa fobijama, nevladini zavisnici od sponzora i druga grebatorska bagra, ćute. Evo četredeset osam sati od događanja na severu AP Kosovo i Metohije( moram da se držim Ustava ko pijan plota)  pali se, bije se, urla se, a naše sveznalice i tumači naših misli, nisu napisali niti jedan redak o prelomnim trenucima Srpske istorije. Naravno ovo je jedan od milion prelomnih trenutaka pa nam zato istorija srpskog naroda liči na razbijenu šoferšajbnu kvalitetnijih automobila posle sudara. Možda

Čestitam praznik rada, sa željom da ih podsetim na reči cele pesme.

Umesto komentara:

Mart jos traje…znaci jos nekoliko prilika za obozavaoce godisnjica i obelezavanja svega i svacega. Oni, koji su se slucajno u tom drustvu nasli, a u koje spada i moja malenkost, sa sopstvenim i ocevim rodjendanom, ne treba da se plase da su zalutali ili da ne daj Boze aklamativno pripadaju drustvu obelezavaoca svega sto se ikada u Martu dogodilo. Ne, nikako…

To

Milan Nikolić

"Ipak, Betmen i Robin, jer nema preciznijeg izbora za poređenje...Don Kihot i Sančo Pansa? Promašena tema. Putin se ne zaljubljuje u iluzije, a Medvedev nije duhovit. Ahilej i Patrokle? No way, Putin nikada ne bi ratovao za nekog drugog, jedino bi on mogao da bude vojskovođa.  Hamlet

Milan Nikolić

Antonićiti* je sinoć u „Utisku“ pokazao da ne mrda sa raskrsnice. Ne može da se, uprkos hladnim danima, skloni u neki prikrajak, ne kažem i zasenak, i odmori malo. Ubiće ga geografija. Večni kontrapunkt ISTOK-ZAPAD, u svojoj najbanalnijoj ideološkoj suprotstavljenosti, onakav kakvim ga vide najrigidniji desničari, sinoć

Milan Nikolić

Polemika sa delom Emira Kusturice "Smrt je neprovjerena glasina".

Izdanje: Kompanija Novosti (a ko bi drugi?) 2010.

" To je kao da zaranjate u okean starih i poznatih predrasuda u njihovoj poetskoj varijanti.Kao da sedite pored kamina u Koštuničinom salonu i uz pucketanje vatre, slušate isto, samo prevedeno na salonski

Ekonomska, kulturna, medijska, rečju - životna groznica polako prelazi u prazničnu - novogodišnju. Možda bi se to moglo posmatrati kao svojevrsni klimaks (vrhunska tačka gradacije) ili čak zenit godine od koje se, za nekoliko dana, opraštamo.  A, opet, možda je samo reč o mojoj podsvesti, kako, literarno uvek nadahnut i "ostvaren", reče ministar

" Smeh je, recimo, umeće ili talenat, koji jako cenim. U stanju sam da volim zbog smeha."

Milan Nikolić

U roditeljsku kuću obično dolazim na Badnji dan i zadržavam se do osmog januara. Božić je zapravo jedini dan koji ceo provodimo zajedno. Štižem šestog, obično popodne. Pre nego što je moja sestra srećno otplovila na Kipar, odmah posle prve zajedničke kafe, usledio bi ritual preturanja slame i traženja darova ispod stola,

Milan Nikolić

Mitropolit SPC, Amfilohije Radović, ima trideset dana na raspolaganju da odluči da li će uputiti izvinjenje učesnicima beogradske Povorke ponosa po preporuci poverenice za zaštitu ravnopravnosti, Nevene Petrušić. Ukoliko mitroplit propusti rok, moraće na sud. Biće interesantno pratiti ovaj slučaj.