o Da li vlasnici privatnih škola rade na tome da one zaista budu obrazovne institucije, ili ih i dalje vidite kao "uređaj za naplaćivanje školarine"?

- S retkim izuzecima, to su mašine za namicanje ili pranje para. Ko želi da proveri šta stvarno jesu, neka pogleda kakve naučne reference imaju njihovi nastavnici. (prof Ljubiša Rajić)

Osecam potrebu da ponovo postavim ovde intervju koji sam uradila sa sada vec pokojnim profesorom Ljubisom Rajicem, koji je bio svetla tacka Beogradskog univerziteta i deo onih univerzitetskih radnika

O upravo održanim izborima napisao sam sve što sam mislio u prethodnom blogu - "Ko je hranio Mogvaja". I nemam bogznašta da dodam. Ni da ispravljam ni da se naknadno pravim pametnim. 

Sad mogu da sebi i vama čestitam nastupajuću 1990. Sa svim što uz to ide.

A počinje razočaranjem, velikim zanosom i aklamacijom.

Autor: Rodoljub Šabić

Na današnji dan pre 20 godina, 8.aprila 1994. godine, ubijena je Dada Vujasinović.
Stvari koje su se od tada dogodile ili, tačnije rečeno, nisu dogodile, navode me na pomisao da, nažalost ima smisla još jednom ponoviti post koji sam na ovom istom blogu objavio u avgustu 2010. Zvao se: "4x4 GODINE (SLUČAJ D.VUJASINOVIĆ)", a glasio je:

"Vest koju su mediji upravo objavili, da će Više tužilaštvo u Beogradu sledeće nedelje početi sa revizijom slučaja smrti Dade Vujasinović, podsetila me na to da se nekom čudnom koincidencijom vesti o ovom slučaju u medijima pojavljuju na otprilike svake četiri godine.

Autor: Rodoljub Šabić

Famozno APP - "ako prođe, prođe", bar za mene je vrlo iritantna "umotvorina".  Zapravo ne ona sama, već "fenomen" koji oslikava, karakterističan za mentalitet naše birokratije. I normalno, nimalo mi ne prijaju učestale potvrde o snažnoj ukorenjenosti tog fenomena. Pa tako ni poslednja s kraja ovog meseca, vrlo ilustrativna.      

Jul je inače, kad su u pitanju žalbe Povereniku za informacije od javnog značaja (i zaštitu podataka o ličnosti), tradicionalno nekako "najmirniji" mesec. Žalbi naravno ima i u julu. Ali, ipak uvek nekako evidentno

Na društvenim mrežama su “oni”. A svi “oni” gaje tako silnu mržnju. I onda tu svoju silnu mržnju usmeravaju na prvog potpredsednika, omalovažavajući njegov ljudski gest. – Otprilike tako je shvaćena, barem sudeći po konferencijama za štampu, reakcija dela javnosti na već svima znano potpredsednikovo angažovanje u snegu, pred tv kamerama. Slučaj se odnosi na priličan broj karikatura, fotomontaža i video-montaža koje su napravili različiti pojedinci i objavili ih putem interneta, da bi zatim mnogi korisnici opet putem interneta većinu tih šaljivih komentara prosledili prijateljima, okačili ih po svojim fejsbuk stranicama… Naravno, i ovde, na blogu, znatan deo tog materijala je prikazan. 

 Gost autor:  blogovatelj

Vreme i kontekst

Pesma (Subterranean Homesick Blues)  je objavljena 1965. Otvara album „Bringing it all back home“. To je ona tačka koja je prelom. Momenat kada rok muzika postaje potpuna pobuna, kada se rat u Vijetnamu zahuktava, kada ono što je do tada u tekstovima rok muzičara bilo dominantno lirsko postaje nešto potpuno drugačije, postaje urlik. Prelomna sekunda bila je susret Dilana sa Bitlsima. Dečaci iz Liverpula koji su počeli svoj izvozni bum van granica Ujedinjenog Kraljevstva krenuli su u pohode Americi 1964. Po Makartnijevim rečima, svom menadžeru su izneli tri preduslova koja moraju biti  ispunjena da bi uopšte krenuli na turneju. Prvi uslov bio je da budu na prvom mestu američke top liste. Zašto? Zato jer su znali za iskustvo nekih britanskih rok grupa pre toga koje su stizale do trećeg i drugog mesta, otišle na tezge u SAD i komercijalno pukle.

Shvatili su da se Amerika klanja samo onome ko je prvi. 

Kuku si ga meni ako ona ovo pročita!

Još davno kad sam objavio prvi tekst, rekla mi je: Mene ne spominji niti me stavljaj u to što pišeš!

One koji ne znaju poučite što je moguće bolje. Društvo je krivo što ne daje besplatnu nastavu, ono je krivo za noć koju širi, Ova duša je puna mraka a u mraku se čini greh. Nije krivac onaj koji čini greh, nego onaj koji održava mrak.

Kako sveže, savremeno i istinito zvuče ove reči a napisao/izrekao ih je kroz usta Šarl Fransoa Bjenveni Mirijela, Biskupa u Dinju u romanu Jadnici još 1862 godine, Viktor Igo.

Potop je kao kazna božja pratio ljude od sumerskih vremena, Ep o Gilgamešu, preko indijske Mahabharate, hebrejskog predanja o Nojevoj barci do grčkog mita o Deukalionu.

Na ovim prostorima, uostalom i po celom svetu, oduvek je bilo potopa, poplava i povodanja, lokalnih a i onih drugih, sveobuhvatnih. Već je citiran veličanstveni Ivo Andrić, čiji je Povodanj remek delo, izdvojen ili u sastavu celine!

Često ili bolje, ne retko, mi pada na pamet: Bog se dragi na Srbe razljuti za njihova smrtna sagrešenja

.

Najbolje što bi mogao da uradi za sebe, nas i ostale jeste da da ostavku kada shvati da ne može ništa da promeni i da ono što je pisao ne može da primeni, i da javno objasni šta i ko ga je u tome sprečio.
Kao što se iz ovoga vidi, ne dajem mu velike šanse da bilo šta sprovede.

Najgore što može da mu se desi je da kao i onaj koga je najžešće kritikovao, ostane u pokušaju upornog sprovođenja nečeg što se tada više neće ni prepoznavati.

 kukusigameni 21:53

A bio je to veliki cirkus.

On je bio žongler. Imao je modrice i flastere po glavi od silnih čunjeva koji su ga nemilice udarali zbog ispadanja.

Ona je bila akrobata i dreser konja. Sa gipsom je čekala da prođu tri nedelje i da pokuša ponovo, negde, možda.

Oni su bili klovnovi, i najsmešniji su

izložbu otvara priganica, ovom sjajnom slučajnom grafikom ...

Вучицу хватају у челичне замке

Разапете од видика до видика

Скидају јој с њушке златну образину

И чупају тајну траву

Између бедара

Хушкају на њу везану

Псе трагаче и бушиветре

Да је обешчасте

Секу је на комаде

И остављају

Клештима лешинаркама

Вучица одсеченим језиком захвата

Живу воду из чељусти облака

И себе поново саставља

Васко Попа

Самы дараги мой, для тебя