Ne bih htio zvučati previše pesimistično, ali – ne sviđa mi se ovo što se posljednjih nekoliko dana događa u Sandžaku. Malo-pomalo, Sandžak postaje krizno područje, i to upravo u trenutku kad se najavljuje nova konferencija o Kosovu, i kad u zraku stoji pitanje (kojeg nitko ne izgovara, ali ga ni ne zaboravlja): što bi eventualna nezavisnost Kosova mogla značiti za budućnost drugih zemalja u regiji - prije svega Makedonije i Bosne i Hercegovine.   

Uznemirenje u Sandžaku, bojim se, ima potencijal da stvori novo žarište krize unutar same Srbije, sada kad je Kosovo

Milutin Baltić i DJ, Jan 2008

Kada ćemo (i hoćemo li) dočekati da neki „pripadnik manjine" (recimo Srbin u Hrvatskoj) postane predsjednik Republike (npr. Hrvatske)? Oni koji postavljaju to pitanje, zaboravljaju da je Hrvatska već jednom imala predsjednika (doduše: predsjednika kolektivnog Predsjedništva), koji

Slovensko (slovenačko) usporavanje procesa završavanja pregovora o članstvu Hrvatske u Evropskoj Uniji ima posljedice ne samo za stanje slovensko-hrvatskih odnosa, nego i za Srbiju, odnosno njenu poziciju u odnosu na Evropsku Uniju. To je usporavanje, naime, neočekivana šansa za Srbiju, koja bi ju mogla (ako to želi) iskoristiti za ubrzavanje svog putovanja prema članstvu u Evropskoj Uniji. Iako je Evropska Unija na početku 2009. ponešto marginalizirana u odnosu na početak 2008., isto se odnosi i na druge značajne političke igrače na Balkanu: Ameriku (koja prolazi kroz duboku ekonomsku

(Dnevničke bilješke, 3. dio)

Drugi dan napada na SR Jugoslaviju. Jučer je poginulo deset, a ranjeno 36 ljudi. Zračne uzbune bile su i jutros, i popodne, i cijelu noć - a noćas su se napadi obnovili. Sinoć je gađano 40 ciljeva, a mnogi su i pogođeni. Slike iz Srbije pokazuju da je pogođena tvornica Crvena zastava u Kragujevcu, aerodromi Batajnica i Danilovgrad, pa milicijska akademija u Novom Sadu, tvornica plastike u Prištini i dr.

Jugoslavija je prekinula diplomatske odnose sa SAD, Britanijom, Njemačkom i Francuskom. Vuk Drašković je izjavio za BBC da se odnosi

IMAO JE  41 GODINU I U BRAKU JE VEĆ 50 GODINA SA ŽENOM KOJA JE IZVRSNA DOMAĆICA I KOJA MU JE MNOGO POMOGLA U NJEGOVOJ BORBI SA OSLABELOM POTENCIJOM KOJA GA MUČI U POSLEDNJE 32 GODINE, TJ, OTKAD JE IZGUBIO NEVINOST BEZ ZAŠTITE SA ŠTITOM.

ŽENA MU JE STARA IZMEDJU 35 I 65 GODINA, PERIODIČNO, LEPOG IZGLEDA, DIVNIH GRUDI I STASITIH NOGU. IAKO U BRAKU NEMAHU DECE, I NJIH JE POGODILA OVA KRIZA, PA SU BILI PRINUĐENI DA UZMU

Ovaj ceo schweinerei sa drzavnim gestapovanjem twitter naloga postaje ogavan.

Em sto je "satiricni nalog vuka jeremica" jedan uopste pleonazam - jel ako je nesto vuk jeremic onda je po logici stvari i satiricno, em je - sto je rekao neko iz twitosfere - taj satiricni nalog bio jedino mesto da o Bobu porazmislimo kao o mudrom, smislenom i s logikom ozenjenim djecarcem iz ananasa na dnu mora.  

 Kao i svaki drugi ridikul i Boba iz ananasa na dnu mora postaje opasan tek kad se umrezi sa istim ili vecim ridikulima - kako i dolazimo do pitanja ima li te sfere javnog i privatnog

Da li je znanje roba? Neverujem. Znanje je suvise svuda da bi bio roba. Kao na primer vazduh ili sunceva svetlost. Do znanja se danas, zahvaljujuci znanju, stize lakse nego ikada u ljudskoj istoriji. Dok je nekada bilo potrebno, recimo, potegnuti na opasan i skup put u daleku Aleksandriju da bi se citala kakva knjiga, danas je potrebno uloziti oko 100 dolara, koliko kosta recimo - prosecan Kindle.

Knjige se mogu naci besplatno, uciti se, kao i ploviti, mora i moze. 

Mala digresija u banatsko. Moj komsija Pishta je recimo majstor vocarstva. Da ima Nobela za orezivanje i kalemljene - ukinuli bi ga, jer bi ga Pishta svake godine dobijao. Toliko je dobar. Ono sto je zanimljivo je da Pista nema ni dana vise od srednje mashinske skole. Sve sto zna naucio je gledajuci i citajuci, na svoju ruku - besplatno.

Truckam se svojim novim/polovnim automobilom kroz nešto što je pre desetak godina bilo put i računam u glavi koji sve delovi mogu da mi otpadnu sa kola i koliko će to da košta. Krenuo u selo na slavu. Dok čestitam domaćinu, grdim ga što se ne buni i obećavam da više neću doći dok  mu se ne popravi (napravi) put. Čovek mi kaže: „Jebi ga, kad se pravimo pametni. Ovi gore u ****ćima (isto selo, samo druga familija) glasali za Velju, njima izasfaltir’o do vrata”. Razmišljam: kako su mogli da glasaju zbog puta, pa valjda biraš onoga za koga veruješ da donosi suštinski boljitak. Pa da. Kad ti je put k’o eksplozijama razminirano minsko polje, naravno da parče asfalta jeste suštinski boljitak. I džaba priča o pristojnom ponašanju i šutiranju novinara – prvo osnovna egzistencija pa onda moralni imperativ.

Trailer:

"Srbija ne može da se bori protiv NATO-a. Način da se uspostavi vojna ravnoteža na Balkanu jeste da se utvrdi rusko vojno prisustvo u Srbiji", ukazao je Nikolić. "Ako već imamo američku bazu na Kosovu, zašto ne možemo imati i rusku bazu u Srbiji?", upitao je lider SRS i ocenio da bi "Srbija tada bila potpuno bezbedna".

Bioskop: 

Film

Ovih dana, uplašen od govora koji sve više podsećaju na devedesete, očajnički se nadam da će konačno pred nas da izađe neko od tekućih političara i kaže nešto smisleno što DAJE NADU. Umesto toga – potpuna konfuzija: kao da su između sebe zamenili govore, čak i Toma Nikolić sa svojim izjavama „nećemo slati decu u ratove” zvuči kao Boris Tadić (pazi da me ne ubedi). Krug se zatvorio. Dok se oni bore da zahvate što više „tuđeg” biračkog tela, izgubiše i svoje glasače.

 Zelim da vam predstavim hor koji je prvi put nastupio 29 novembra, u formi umetnicke intervencije ispred prvog Jugoslovenskog radnickog kluba u Becu, sa pesmom "Austrijo, Austrijo".

Autori i osnivaci kazu za za svoj projekat:

Hor 29. novembar je osnovan u Beču, gradu u kome živi preko 300.000 osoba iz svih
bivših

Pre šesnaest godina počeo je krvavi ratni sukob u Bosni i Hercegovini. Tog proleća, 1992. godine, Sarajevo se našlo pod opsadom snaga JNA i Srpskih paravojnih formacija. U sledeće četiri godine u konstantom granatiranju i teroru onih čiji je osnovni cilj bio da uništi dušu ovoga grada u kojeg su utkane sve nacionalnosti koje u njemu žive, život će izgubiti više od 11000 ljudi, od toga 1601. dete. Oni koji su preživeli ovaj užas i posle toliko godina teško govore o svojem iskustvu, nažalost sa strahom i strepnjom da se ovako nešto ne ponovi. Jedna osoba koja je bila svedok stravične Sarajevske svakodnevnice, na moju molbu, odlučila je da podeli svoje svedočanstvo sa čitateljima našeg bloga. Njeno ime je Mirela, njena nacionalnost nije važna, jer kako je i sama rekla, ona je Sarajka.

Gost bloga: Biljana Beba Knežević

Prvi put sam se susrela sa seksom u svom ranom detinjstvu kad je moj, drugi po redu ujak doveo novu i mladu ujnu. Ne, nisam ih videla na delu, ali sam čula starije kako pričaju o tome da oni rade seks. Iako mi pojam nije bio potpuno jasan, valjda onako instiktivno, znala sam da je to nešto sramno, skriveno i samo za njih. Pričali su, ti stariji, sve šapućući kod nane u kujni, da su se seksali u dedinoj šumi. Ja sam se, krijući iza ( dobro ne baš iza, ali sa strane ) frižidera, jedva suzdržavala da ne priupitam nešto. Ono, o čemu se u kući šapuće, o tome se ne pita. Ubrzo su se ujak i ujna venčali, pa je tema seksa bila potpuno neinteresanta. Taman sam bila u fazi zaboravljana iste...

Pre deset dana jedna od aktuelnih vesti je bila da je g. Marti Ahtisari dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za mir, za kako je to navedeno „za njegovo značajno zalaganje u rešavanju internacionalnih konflikata širom sveta u poslednjih nekoliko decenija". Koliko je g. Ahrisari zaslužio ovu nagradu ili ne, ne želim da ulazim jer zapravo tema ovog posta nije dotični gospodin. Godinu dana unazad ista nagrada uručena je g. Al Goru zbog filma o globalnom otopljavanju. Međutim, tema ovog posta nije ni Al Gor veće jedna osoba koja je iste godine nominovana za ovu nagradu. Reč je o nedavno preminuloj gđi. Ireni Sendler koja je za vreme drugog svetskog rata spasila više od 2500 dece iz Varšavskog geta.

U Izoli (Slovenija) 8 novembra, nakon teške operacije srca na večni počinak  otišao je dr Tadej Vojnović, jedan od najčuvenijih teologa i filozofa Katoličke crkve na Balkanu. Poliglota koji je preveo Novi zavet na rusinski jezik, profesor Katehetsko-teološkog instituta Rimokatoličke crkve i Protestanskog teološkog fakulteta u Novom Sadu i jedan od najvećih poznavalaca