svi su protiv vucica. bas svi, osim onih koji su uz njega.

zaplešimo

 DOPUNA

 ili izmena, nebitno. 

čudan je sastav i čudna energija. slični ljudi kao i pre 20ak godina, malo ima mladjih. razumem ih, razočarali smo, nismo isporučili normalnost. energija? kao da svi kapiramo da od tog posla nema ničeg ali je potpuno jasno da svakog baš briga za to. porazi su nebitni, prkos neki ironični prekriva putanju šetnje.

Uzmimo da na dan-dva poželelite da živite kao junak iz neke knjige, šta bi bilo najlakše? Svakako ne Čendlerov Marlou, ili, još strašnije, bilo koji lik iz dela Dostojevskog. Kafka takođe ne dolazi u obzir iz očiglednih razloga. Ima i lakših slučajeva, ali ono što je često zajedničko mnogim junacima romana, to je da žive sami. Taj preduslov mi se ispunio istovremeno sa završavanjem čitanja knjige pisca koga imam na umu kao idealnog za početnike u disciplini

I puno uspeha u 2019!

Gledam retko kilav Bečki Koncert, a BBC doček mi bio jedan od boljih, i kako staro-rokerski da ne bude takav, uz Madness i Joolsa Hollanda, pa se mislim šta li nam nevidljive "sile" poručuju na ovaj način - od oca Kanta i "Out of the crooked timber of humanity no straight thing was ever made" do obaška pogubljenog (celom svojom karijerom) dirigenta Christiana Thielemanna (đe njega nađoše, ne zna se šta mu je kilavije, od vojnog marša koji posustaje zbog magle, valjda, do uštrojenih vikinga tamo negde pri severnim morima, pa od brze pokle do polke koja nešto "isporučuje", a igračima niko nije navio sat pa ih nema u koncertu) ... i odjednom mi sine - nekad "demonskoj moći nemačkog drevnog panteizma" je konačno zabijen glogov kolac u srce, a Kristijan je samo tu da nam to kaže - Kristijan je povukao pravu liniju.

Ajd šalim se malo, možda je Christian samo kupio diplomu negde na Balkanu, a probijao se preko mame i tate u životu, ionako se svako malo svađao sa boljima od sebe, pa odlazio, ... i dok tako, u stvari, ništa ne razmišljam sin mi je primetio da se mučim pa mi posle prvog dela koncerta ugasio televizor i pustio do daske Buena Vista Social Club,tako da više nisam morao da gledam zbunjene Japance u publici. Pa šta?!, - evo šta će svet spasiti - R&R, Baleti razni, Opera, ...

... al pod budnim okom nas starijih.

ovo ni Dušan Mitević ne bi zaposlio

Pogledajte deo govora predsednika Programskog saveta Saše Radulovića na davno održanoj tribini u Zaječaru kao i nedavni govor iz skupstine.

Miodrag Sovilj je radio svoj posao - časno i pošteno, kao i do sada. Od njega ne treba praviti ni atentatora niti bilo kakvog opozicionog lidera - zato što i jedno i drugo zapravo govori o duboko poremećenom vrednosnom sistemu društva u kom se novinarska čestitost i profesionalizam proglašavaju vanrednom hrabrošću sa jedne, ili napadom na njegovo prevashodstvo kralja, sa druge strane.

Kada bi bilo (to jest kada je bude) profesionalne, medijske solidarnosti, ovako bi ubuduće trebalo da izgledaju apsolutno sve pres konfenencije uzurpatora društva, koji se ovde neosnovano (samo)nazivaju političarima - kako onih na vlasti tako i njihove kvazi opozicije. Kada pres konferencije na kojima se zaista POSTAVLJAJU PITANJA postanu svakodnevica - tek tada će osnovano moći da se sumnja kako ovo društvo jeste na putu nekakvog, pre svega moralnog, a onda i svakog drugog ozdravljenja...

Gospodine Gavriloviću,

evo na izmaku je i ovaj Božić, još jedan u nizu praznika kojeg naša braća i sestre po Hristu vekovima slave po Gregorijanskom kalendaru, a vascela pravoslavna pastva SPC, koja veruje u isto Sveto Trojstvo i koja je krštena po jednakim pravilima Jovana Preteče, odvojena i podeljena od velike većine sabraće nam Hrišćana, čeka na isti praznik po jednom odavno napuštenom i sasvim izvesno pogrešnom Julijanskom kalendaru.

Ako samo jedan dan u godini posvetimo razumevanju katastrofe Vukovara bićemo bolji ljudi.

Vukovar je naša sramota, pečat i teret.

(Aleksandar Stošić)

(парадокс нашег времена је да имамо више сазнања, а мање расуђивања)

старе гробнице са патином као украсом, бремените неухватљивим догодовштинама оних који под њима трају,јер све може да се дешавало тако како смо о покојницима чули ,а може и друкчије,често ме намаме на узвишицу изнад Села где у ладовини крошњи шаролике флоре волим да уживам како у миру и спокоју окружења тако и у погледу на меандер дунава и контуре Града у даљини назирућег.

Ovo pitanje spada u ona na koja kao po nekom pravilu obično dobijete krajnje iritirajući odgovor koji uopšte ne shvatate. Obično on glasi ovako nekako:

- Znate, univerzum je nastao u Velikom prasku, ali taj prasak nije bio u nekom već postojećem prostoru, nego je to eksplozija samog prostora i sve je u početku bilo tačkica i sve što postoji bilo je u toj tačkici, tako da smo sada zapravo svi centar univerzuma, jer svi potičemo iz te jedne tačkice...». I tako dalje.

Zatim se pomene balon.