Vesna Bojčić, dopisnica "Glasa Amerike" sa Kosova napadnuta je i pretučena u svom stanu u Čaglavici. Napadač koji ju je pretukao bio je obučen u crnu uniformu, imao fantomku na glavi i govorio dobrim srpskim jezikom. Rekao joj je da je bije zbog toga što nije zadovoljan njenim izveštavanjem sa Kosova.Ona ne može potvrditi je li napad došao sa "srpske" ili "albanske" strane jer su obe nezadovoljne njenim radom, što meni govori da je Vesna Bojčić pre svega profesionalno radila svoj posao.

No, ona je, u očajanju i rezignanciji položajem u kome se zatekla rekla jednu suštinski

Vesti koje se mogu pročitati vezano za diplomatske inicijative u odnosu na konačno rešavanje statusa i odnosa između Srbije i Kosova, postaju sve zanimljivije i sve učestalije.

Situacija na Kosovu i problem njegova statusa, te odnos i incijative Srbije prema tome pitanju, vraćaju se na svetsku političku i medijsku scenu. Nosioci novih incijativa za ubrzavanje rešenja sporova oko Kosova su SAD i Evropska unija, što dodatno uozbiljuje celu stvar.

U Skupštini Srbije vodi se rasprava o "vojnim" zakonima i slušamo iste patriotske priče kao da je danas 1998. a ne kraj 2009. godine. Ministar odbrane Šutanovac replicira trgovcima "patriotizmom", ali sve je to mlako i tera zapravo vodu na njihov mlin. Oni, ti trgovci su uspeli da zabetoniraju

Evo, taman sam se vratio sa Karaburme. Gledao sam Zvezdu protiv OFK Beograda, ali sam izdržao samo poluvreme. Hladno je, vetrovito, a i Zvezda je već u prvom poluvremenu dala dva gola što se nije odavno dogodilo, pa je pobednik nadam se, odlučen.

No ne pišem ovo zbog fudbala. Pišem zbog nekih neobičnih događanja u publici i među navijačkim grupama a koja su svojevrsni društveni i politički barometar. Pa evo šta se događalo. Na Karaburmu je došlo negde oko 3000 ljudi. Većinu su činile "delije" smeštene iza severnoga gola, njih oko 2000. Suprotno od njih, na jugu, jedno

Nekako u ovo vreme, oko Preobraženja, pre trinaest godina, svratio sam do roditelja koji su svoje prve izbegličke dane provodili u malom sestrinom stanu na Lionu.

Bili su sami i zatekao sam ih u nekoj čudnoj tišini, zamišljene, tužne i bezvoljne. I kao da su im oči bile crvene onako kako znaju biti posle plača.

- Šta je – pitao sam, ljubeći majku - šta se dogodilo?

- Ubili su Bratskoga - odgovorio je otac, umesto nje....

- Kako znaš, jeli to sigurno...

- Čuo jutros na Đermu na pijaci, rekli mi neki

KUDA ĆE SRBIJA...

Piše: Drago Kovačević

Danas, na dan kad pišem ovaj tekst, u Prištini je proglašena nezavisnost Kosova. Težak dan za Srbiju i niz teških dana koji dolaze, rekao bih. Neizvjesnost, strah i frustracije se mogu skoro opipati.

Ulicama Beograda, na temperaturi od minus pet maršira više stotina političkih ekstremista i bezumnika fokusirajući ludilo na strane ambasadama, policiju, prostorije LDP-a, Mekdonalds restorane i trgovačke lance stranih kompanija. Lome sve na šta naiđu i na desetine je povređenih. Na ulicama, gotovo da nema nikoga

Ne mogu odoleti a da ne postavim, za mene izvanredan tekst Boška Jakšića objevljen u današnjoj "Politici", tekst koji govori o našem, balkanskom sindromu nekritičkoga življenja prošlosti i problemima koji se vezano za to javljaju. S obzirom da već godinama imamo razne pokušaje relativizacije antifašističke borbe, izjednačavanje fašista i antifašista kroz izjednačavanje fašizna i komunizma, tezu da je antifašizam uglavnom komunizam i slične stvari,a sve sa ciljem da se ipak rehabilituje ili bar umanji fašistički zločin, ovaj tekst doživljavam kao poticaj potisnutom dijalogu

 

Danas sam gledao sednicu skupštine. Trebalo je izabrati predsednicu i završiti konstituisanje.U normalnim zemljama svečan poslić, ne duži od dva sata. Ovde čudesna, farsična predstava.Kao da počinje nova kampanja. Radikali bez uniformi, ali kao u doba kad je Šešelj čupao kablove sa govornice. Govore, grizu, vređaju.Danas su imali pokaznu vežbu mržnje prema starima. Meta - Krkobabić.. Nije se baš najbolje snalazio, nije ušao u ulogu, ali ih je stoički izdržao. Gurnula ga je ova nova većina u vatru nepripremljenoga, radikali mu namestili "toploga zeca", ali ih je

Konačno, 29. aprila, 2008. godine, dogodilo se nešto dobro za Srbiju. Politički dobro. EU je odlučila da pomogne proevropskim snagama,dozvolila potpisivanje SSP-a, a hoće li ta pomoć biti presudna, videćemo. Ja bih rekao da hoće, ali razmotrićemo ovde još neke moguće scenarije.

Dakle, nakon onoga što se dogodilo 29. aprila,i pružene prilike da konačno vidimo na delu penkalo Bože Đelića, ja sam siguran da će proevropske snage 11. maja odneti prevagu. Da se razumemo, pod evropske snage računam LDP, DS i šareno društvo oko nje, te manjinske stranke. Mislim da je Koštunica

Borba protiv nasilja je prioritet i važnija je i od evropskih intergacija i svakog drugog pitanja u Srbiji danas jer nasilje konsekventno vodi u fašizam, rekao je Tadić novinarima u centru Beograda. On je na Trgu Republike položio cvet i upalio sveću u znak sećanja na Brisa Tatona, francuskog državljanina, koji je na smrt pretučen Beogradu.

"Vidim neprekinutu nit između nasilja koje se dešavalo devedesetih, zverskih zločina na prostoru bivše Jugoslavije, podrske štrajkovima Jedinice za specijalne operacije, političkog jezika koji je proizvodio bes prema takozvanim izdajnicima