Jedna mala "Betina" vest, objavljena jučer, zabrinula me je više od pada dinara. A glasi ovako..

Kraljevo -- Policijska uprava u Kraljevu je sprečila tuču dve grupe učenika iz dve kraljevačke osnovne škole, zakazanu zbog svađe dva đaka oko video igrica.

Proverama je identifikovano 14 učenika škola "Čibukovački partizani" i "Braća Vilotijević" koji su nameravali da učestvuju u tuči, saopštila je večeras policija. Prilikom pregleda učenika i školskih prostorija nađen je veliki broj bejzbol palica, boksera, noževa, šipki,

"Na traumi svih nas izrasla je neka nova klasa ljudi kojih se ta trauma vrlo malo tiče. Videla sam koliko je zdanja sazidano za vreme i odmah nakon intervencije NATO pakta. Ti ljudi nisu išli da otkopavaju ruševine, nego su zidali svoje privatne kuće. Mislili smo da će se politički tok odvijati u raspletu pitanju žrtava i dželata ili izvlačenja iz trauma, ali na temelju desetogodišnjeg iskustva vidim da se odvija zbog istoga cilja zbog čega je pokrenut rat - kako prisvojiti što više bivše opšte ili socijalističke imovine"

( Borka Pavićević - intervju zagrebačkim "Novostima"

Sve manje vremena

Ta izreka mi je pala na pamet kad sam pre neki dan gledao namrštenog Vuka Jeremića kako iz Budimpešte poručuje zapadnim partnerima da će Srbija ako bude morala birati između EU i

Više puta sam se na ovome blogu deklarisao kao "Zvezdaš". Zvezdaš sam i danas i ta infekcija me neće nikada proći. Jednom zvezdaš, uvek zvezdaš. Ja ne spadam u onu vrstu sportski korektnih, onih zvezdaša koji tvrde da za Partizan navijaju kad igra protiv stranaca. Kod mene biti zvezdaš znači ne podnositi Partizan. Kad oni izgube, meni je isto kao da je Zvezda dobila.Ne mogu protiv toga ništa niti imam nameru da to stanje menjam, da stav korigujem.

E, sad, da nije toga, ja bih nakon jučerašnje skupštine FK Crvena zvezda, prestao biti njen navijač. Svi racionalni razlozi

Sutra, 20. oktobra, 2008. godine, navršavaju se 64 godine od oslobođenja Beograda.

Jedinici NOVJ i Crvena armija ušle su u grad nakon dvanaestodnevnih krvavih borbi u kojima je poginulo oko 3000 jugoslovenskih partizana i 1000 crvenoarmejaca i tako okončale fašističku okupaciju. Slava im i hvala.

Okupatori su pružali ogorčen otpor, a o tome svedoči podatak da je u ovoj operaciji poginulo oko 17.000 nemačkih vojnika dok ih je oko 9.000 zarobljeno.

Dan oslobođenja Beograda, do 1997. godine slavljen je i kao Dan Beograda. Od tada se obeležava samo kao dan oslobođenja

Kako piše "Blic", politički direktor G17 Vladimir Ilić je dao izjavu koju smatram jednom od najstupidnijih u našem političkom prostoru, inače zasićenom stupidnim političkim izjavama.

Ovaj Dinkićev pouzdanik kaže - Država se mora braniti pred Evropskim sudom za ljudska prava u slučaju koji je pokrenut po tužbi bivših poslanika ove stranke zbog oduzetih mandata preko aktiviranja blanko - ostavki.

 Potom je dodao da se G17 protivi ukidanju blanko ostavki ukoliko ostane proporcionalni sistem, iako to od Srbije u svakom godišnjem izveštaju traži

Da postiram ovo što ću sada postirati, podstakao me je Zeka, naš bloger iz Novoga Sada koga čeka suđenje 9, septembra ove godine, u Novom Sadu, a po tužbi vladike Irineja i za navodnu uvredu i klevetu izrečenu u nekoj TV emisiji pre dve godine u Beogradu.

Na stranu to što je prema onome što piše u tužbi, Zeka na potpuno legitiman način govorio svoj stav o pojavi profašističkih klerikalnih grupa i organizacija u Novom Sadu i izneo svoje mišljenje šta to potpomaže i ko to potpomaže nastajanje i delovanje tih grupacija. Usput, iako to nije preterano važno, ja u potpunosti

Znate verovovatno šta je to džambas. To je zanimanje, a pominje ga i Đoka Balašević u svojo pesmi "Šta će vam novci moji sinovci" ili kako li se zove ta pesma, kad priča o Boži zvanom Pub, pa kaže - Neki džambasi se kleli da su kod Sombora sreli, nekog tipa što je isti on -

Džambas je trgovac konjima,vašarski manipulant, onaj što spaja kupca i prodavca i uzima procenat - nagradu od obe strane ako se posao sklopi.Džambasa ima uvek i uglavnom tamo gde su vašari i bez vašara oni ne postoje.U džambaskim poslovima uvek postoji prevarena strana.

E, sad, kakve veze

Diglo se dosta prašine glede splitkog gradonačelnika Keruma, vlasnika istoimenoga trgovačkoga lanca. I sad da ne prepričavam i da ne elaboriram njegov primitivizam, šovinizam i bandidtski profitabilni patriotizam, tako uobičajen i tako aktuelan na današnjem Balkanu. U nekoj drugoj balkanskoj državi, i nekom drugom gradu taj Kerum bi se ladno mogao prezivati Ilić, ili Keljmendi ili Agić....a da cela priča na sadržaju ništa ne izgubi.

Prepričaću samo jedan vic koji je stariji od Kerumova ispada a koji se pričao u Hrvatskoj i koji izaziva salve smeha...Ide ovako..

Jozo