Evo, upravo prisustvujemo nekim kvazipolitičkim situacijama od kojih vlast i njeni ljudi zaduženi za spinovanje pokušavaju praviti političke događaje prve vrste. Tako je "jako važno" da li je šef skupštinskoga odbora za finansije Jorgovanka Tabaković ili Zoran Krasić, ili pak da li administrativni odbor vodi Toma Nikolić ili neko iz DS-a.

O situaciji da su, recimo, na operativnim mestima, evo baš u sektoru energetike, koji je veoma aktuelan, ostali sve DSS-ovi kadrovi, niko ni reči. To nije bitno. Bitno je videti Bajatovića da o energetici priča na način na koji bi to

Danima već diskutujući o našem političkom životu, diskutujemo o prednostima tzv. "manjeg zla nad većim zlom". Načelno, stoji, da je manje zlo lakše podneti, da se na manje zlo lakše privići, ali upravo na ideji "manjega zla" blokira se nužna potreba za dobrom, promenom i normalnošću. Manje zlo je najčešće sigurniji put u dugotrajno zlo. Veliko zlo je kratkotrajnije.

Dualizam između dobra i zla gradi se na ideji boga kao dobra i đavola kao zla. Pri tome bog ili dobro, uvek se trude da pokažu kako postoje, a đavo ili zlo da ne postoje.

Naravno, svako guranje

Dakle, svakoga dana smo zatrpani raznim medijskim i ostalim "koskama" različite namene, izjavama, političkom i drugom pornografijom i postaje sve teže razlikovati bitno od nebitnoga, stvarno od nestvarnoga, mali lopovluk od velikoga, pošteno od nepoštenoga, umereno od ekstremnoga, normalno od nenoralnoga, korisno od štetnoga, "pomak" u nazad od "pomaka" unapred, istok od zapada, monopol od konkurencije, odgovornost od polaganja prava na plen, moral od nemorala.

Sve to prosečnoga čoveka uvlači u lavirint neprepoznavanja i relativizacije, i servira zaključak da mediji i vladajuća

Evo, ja sam jedan od onih koji ima "genetsku grešku" i sumnjam u sve što vlast radi. Pored ostaloga i zato što je plaćam, finansiram,što ona potezom pera može da mi u džep zavlači ruku dublje ili pliće i što je smatram bitnom za kvalitet moga života i života moje zajednice.  Samo pobornici autoritarne političke pameti i autoritarnih nazora mogu sumnju u ispravno postupanje vlasti i njenu nepogrešivost nazvati "genetskom greškom". I jedan ovakav iskaz iz usta ministra govori da je vlast u velikim problemima. Prosto, to više liči na "primalni krik" nego na suvisao politički

Evo, na kraju 2007. godine, u Srbiji se ponovo nalazimo pred potpuno iracionalnom dilemom. Rusija ili Evropa. Dakle, nije 1948. godina, nema Rezolucije Informbiroa, nema Staljina, niko sa istoka ne preti vojnom okupacijom, na granicama nema tenkova Varšavskoga pakta. A Rusiji se nudi vojna baza, samo da izabere, hoće li Pasuljanske livade ili Kopaonik, danas i ovde. Ta ponuda se smatra patriotskom, mudrom, ravnotežnom.

No sreća je da Rusija ne traži ovo što joj se nudi i što je valjda tamo toliko političke pameti i ekonomskih interesa da njihov objektivni cilj nije ponovna bipolarnost

Ako bi tražili najvećeg lažova u srpskoj politici, bila bi to dosta žestoka konkurencija. Teško bi bilo pronaći objektivne kriterija i odrediti prvih deset a da to ne bude sporno. Narvno morali bi tačno definisati šta je to laž u politici. Da li je to samo prikrivanje i izvrtanje činjenica ili je to tek potpuno izmišljanje događaja?

Moj lični favorit za šampiona je Boža Đelić i on po mojim kriterijima predvodi jednu kolonu u kojoj je dosta mlađih političara - Dinkić, Jeremić, Vlahović, Milosavljević, oni što su od politike već zaradili silne novce.

Naročito

Evo, dok ovo pišem, poslednje je popodne 2007. godine. U običnim prilikama, onima koje su odavno odselile sa ovih naših strana, bio bi red baviti se veselim i laganim stvarima. Stvarima što nose neke radosti i uzbuđenje, malo veće ili malo manje, ali tako vidljive u novogodišnjoj noći. I razmišljao sam da napravim veseli post, čak pretraživao prigodne fotografije koje bi mogao da postavim uz njega, sve dok me nije neugodno lecnuo dežurni sumnjivac u meni ponavljajući pitanje.. "A šta ćeš ako smo nastupajuću godinu protraćili i pre nego li je stigla." Nisam uspeo da odagnam

Dugo već imamo drastične situacije "ispadanja" iz razuma, ali ovo što se događa zadnjih desetak dana, čini mi se nikada nije bilo. Teško da bi i najpedantniji, najvredniji i najposvećeniji hroničar uspeo da pobeleži sve ludosti ljudi koji su najodgovrniji za ovu državu, i koji po definiciji ne smeju postupati nerazumno.

Naš javni život je potpuno "obezrazumljen". Od činjenja, preko onoga što se priča, pa do onoga što se ne čini a moralo bi.

Najpre, nedelja 17. februara uveče, kad je Kosovo proglasilo nezavisnost i pokazna vežba specijalnih grupa ultra desničara

Priča o koncesijama taman je malo "zatrpana" i počela prelaziti u blaženi zaborav, iako nisu postale dostune najvažnije informacije glede uslova izgradnje auto ceste Horgoš - Čačak, i naročito uslova pod kojima će biti formirana cena putarine na istoj, kad novi zaplet.

E sad, da ja ne bih improvizovao preneću vest o tome objavljenu u "Danasu".

Španska kompanija FCC samo tehnički izlazi iz konzorcijuma za izgradnju autoputa Horgoš - Požega

PORR novi partner

Pre neki dan sam u raspravi o Guči pomenuo Nišvil - sve značajniji džez festival na koji dolaze svetske veličine i žalosnu činjenicu da taj kulturni događaj država i lokalna samouprava u Nišu obilaze kao da ne postoji. "Nezgodno" je to što on dolazi odmah posle Guče pa je lako vidljiva disproporcija u sredstvima koje država ulaže i kojima pomaže kulturne manifestacije.

Dok je u Guču vlada Srbije i Veljino ministarstvo uložilo ove godine direktno 120 miliona dinara, a javna preduzeća kao PTT, Telekom, železnice bar još toliko, ministarstvo kulture, ono koje je vodio