Vidim da su tihi ovi što su po Putinovu pozivu bili na kongresu njegove stranke. Nikolić i Koštunica. Neobično tihi. Nema prenošenja utisaka, nema hvalisanja, nema onoga što se moglo očekivati. Koštunica je čak potpisao neke sporazume o saradnji opštinskih odbora i nekakvih stranačkih organizacija koje nisu "stranački

Gost na mome blogu je danas Dilan Dog. On se bavi temom produžavanja pritvora zrenjaninskome gradonačelniku Goranu Kneževiću.

Kako je Dilan Dog bloger koji je o ovome pisao ranije na dosta argumentovan i studiozan način, sa zadovoljstvom mu ustupam prostor..

 

 
Pritvor Goranu Kneževiću, koji je juče produžen do

Čobo je penzionisani ridžvej sa Bulevara, ne sa Brodveja, i potpuno osoben lik. Neženja, neupadljivog izgleda, pre vremena penzionisan zbog verovatnih problema vezanih za alkohol, mada već nekoliko godina ne okuša tu supstancu. Ono što ga možda po malo obeležava je pojava da uvek, u svako doba godine nosi prsluk sa «milion» džepova i džepića, ne uvek isti i ne uvek iste boje. Čobo voli prsluke i ne bih se smeo kladiti da sam ga ikada video bez tog odevnog predmeta i nekoliko hemijskih olovaka zatisnutih u različite petlje na istom.

O Čobi njegovi poznanici govore

 

 Slika broj 1.

Rušenje romskoga naselja u bloku 67. na Novom Beogradu. Gradonačelnik Đilas daje izjavu da će Romi koji nemaju beogradsku ličnu kartu morati kući, iako kuće nigde nemaju, a verovatno ni lične karte. Ništa nije ostalo od načela slobode kretanja i slobode nastanjivanja. A iza toga gradonačelnik obeležava svetski dan Roma i mazi romsku

Evo, pokušaću da se pozabavim jednom neatraktivnom temom, već godina prilično istrošenom u javnosti i znam unapred - za mnoge prilično dosadnom. To su prisilne migracije, odnosno sudbina skoro milion ljudi koji su od 1991. godine prodefilovali kroz Srbiju, a usled ratova, etničkih sukoba i raspada bivše SFRJ. U širem smislu pojma, svi ljudi koji su usled različitih opasnosti, ratova, etničkih sukoba, političkoga stava, elementarnih nepogoda, verskih ubeđenja, rasne i nacionalne pripadnosti, bez svoje slobodne volje i u opasnosti za život, napustili svoje prethodno mesto življenja

Već mesecima gledamo ovo ciljano pogoršanje odnosa između Srbije i Hrvatske. Rekao bih da to gledamo kroz celu, 2008. godinu i da je jako lođša dijagnoza da je to nastalo zbog hrvatskoga priznavanja Kosova.

Hrvatska ambasada u Beogradu je razbijena koji mesec ranije iako tada nije sa te strane bilo niti jedne reči o priznavanju. Čak naporotiv, sve izjave koje su dolazile iz Zagreba bile su vrlo uzdražane.

S obzirom da imam izvesni senzibiltet, pa i iskustvo, kad su odnosi Zagreba i Beograda u pitanju,kad su srpsko - hrvatski odnosi uopšte u pitanju, ja sam siguran da

Jučer smo imali prilike da čujemo poruke najviših funkcionera naše države Srbima sa Kosova da ne učestvuju na izborima na Kosovu koji bi po agendi trebalo da se održe sredinom novembra ove godine.

Poruke su, što nije uobičajeno, upućene kad su naši državni zvaničnici bili daleko od Srbije, jadna u Briselu a drugi u Lisabonu.

I ko kaže da se predsednik Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica nešto razilaze u stavovima i mišljenjima glede političkih zbivanja u Srbiji, po svemu sudeći greši.

Predsednik Tadić je bio "svečano neodlučan" istakavši

U petak, 14. septembra bio sam u Paraćinu gost Centra za komunikaciju "Pravda". To je lokalna NVO koju su zajedno napravile izbeglice iz Hrvatske i ljudi izbegli sa Kosova. "Pravda" je šire poznata po tome što je njen predsednik Dragan Sekulović u emisiji B92  "Replika" kazao da ima najveće poštovanje za hašku tužiteljicu Karlu del Ponte i da u kući drži uramljenu njenu sliku. Time je izazvao bes pomoravskih radikala, narodnjaka i ostale "pravoverne" bratije te dobio sasvim jasne pretnje da će mu ove političke organizacije pod prozore dovesti skupinu od tridesetak hiljada svojih

Lokalni izbori u tri opštine u Srbiji i pored pozamašne kampanje, akcije i mobilizacije svih stranačkih resursa i značaja koji im je dat, pokazali su da se politička klasa zgadila građanima Srbije. Korupcija, tajkunizacija Srbije, organizovani kriminal, sve to spleteno kao creva, pokazali su da Srbija, njeno biračko telo, njeni građani ovo neće. Nisam siguran da znaju šta hoće, ali je potpuno jasna poruka koju su poslali a koja bi mogla glasiti - " gospodo, mi ovo nećemo". Pokazali su građani, ne samo"žuti", nego "crveni" karton nosiocima društvene, ekonomske, političke i svake

Skandal sa povlačenjem antidiskriminacionog zakona iz skupštinske procedure otvorio je mnoga pitanja.

Ponoviću ono što se već zna: dan pre nego što je trebala početi rasprava o Zakonu, Predsedništvo Srbije je nazvao moj zemljak, vladika Irinej ( svetovno ime Mirko Bulović, poreklom iz jednog sela nadomak Sinja, baš odakle je i Jovan Krkobabić, perjanica prevropske vlade).