Ovih dana je vest da su neki „fini momci" s „fantomkama" na glavi spalili bosansku zastavu u znak protesta što eminentni bosanski muzikant, ranije deklarisan kao srbomrzac, nastupa u NAŠOJ Areni. I gle čuda, iza fantomiziranih spaljivača sa zida smeši se lik Ratka Mladića. I nikom ništa. Nema istrage. Hajde prvo da se dogovorimo da li je paljenje zastave kažnjivo ili nije? Eto, onog glumca što je spalio američku zastavu pred Bajdenov dolazak prvo su utamničili, pa su mu pisali presudu. Na fudbalu zapališe albansku zastavu, pa ništa. Sad bosansku.

Spaljivanje zastave možda jeste demokratski čin, ali spaljivanje bilo čega s „fantomkom" na glavi meni tako ne deluje. Nešto se ne sećam da smo se kao nacija ovajdili što su neki naši u naše ime palili ambasade... Ako izuzmemo nekoliko pari patika.

Pristojnost, odmerenost,... to su prve reci kada pomislim na Milana odnosno Micu, kako smo ga zvali. Bio je odgajan u duhu plemenitosti i dobrote, necega sto je skoro iskorenjeno u danasnje vreme. Roditelji intelektualci. Majka Sumadinka, stomatolog, zbog problema sa kukovima, teze pokretna. Divna zena, plemenitih crta lica. Pokojni mu otac Ljubisa, arhitekta cini mi se. Tih, pametan, duhovit covek.

Isli smo u istu osnovnu skolu, "Ucitelj Tasa", najstariju u Nisu.

Dok utrčavam u zadnjem trenutku u avion za Begrad kapiram da sam novine, koje sam maznu uz put, već čitao na internetu. Nema veze, čitam ponovo i uživam što umesto kompjuterskog miša prevrćem papir. Ni ne primecujem da sa stjuardesom pričam na srpskom. Na aerodromu me čekaju drugari i kumovi sa tri auta i pet različitih ideja za kafanu. Preglasavanjem u trećem krugu se odlučujemo za etno varijantu jer je najbliža. Inspirisanog konobara, koji mi drži predavanje o gibanici na specijalan način, kao da sam deseta generacija emigranata, prekidam sa novčanicom od 1000 dinara, uz obećanje da ću da mu ih uzmem nazad samo ako počne da mi bilo šta objašnjava dok jedem.Da se ne dvoumim, narucio sam SVE.

Kod nas u Americi se slavi "onaj" bozic, sto je meni donelo par slobodnih daana i dosta provedenog vremena u sopingu. Ne stizem da dignem glavu od "Blagdanskog raspusta". Stalno me nesto Jovana i klinci organizuju. Premoren sam.

Sumiraju se rezultati minule godine, uporedjuje sa sa postignutim minulih godina pa sam, ne umem da objasnim kako, dosurfovao u arhivu vesti B92 i nadjoh ovo:

nedelja 5. jun 2005.

Prethodno je Vojislav

I ko kaže da u Srbiji nema jedinstva i da nikad ne možemo da se dogovorimo ni o čemu? Eto, ovih dana je postignut konsenzus o gej paradi: NEMA KOMPROMISA!

Meni se čini da je neka velika farmaceutska interesna grupa ciljano proizvela vakcine za famozni H1N1 virus i počela da širi pandemijsku paniku. Mnogo je dokaza u nezavisnim medijima da je svinjarija od gripa samo plašenje naroda da bi se profitiralo na prodaji vakcina. U toj prljavoj zaveri profitiraju svi u lancu “od njive do trpeze”. Proizvođači, trgovci, posrednici, uvoznici, političari koji odobravaju budžete za vakcine, distributeri... Čak i mediji profitiraju zastrašujući narod koji im u strahu povećava tiraž i gledanost.

Čitam nešto zvanična istraživanja renomirane firme "Rekla kazala" koja u moru interesantnih tema, čiji talasi zapljskuju novinske stranice, neretko obrađuje i srpsku veštinu ugradnje. Po njima, sve što se radi budžetskim parama mora da ima sertifikat "IMT".  Za "Ima li Mene Tu?" još kažu da je motor glavne privredne grane - ugradjivanje i društveni razvoj. Ugrađuje se u kubik, u kvadratni metar, barel, kilovat, put, most, prugu, lokomotivu, vakcinu, priključak, dozvolu, ... Samo je nebo granica. I to do nedavno.

Zamislimo se nad teskobom čoveka koji se ušinuo secajući na promaji kutije sa vakcinama protiv svinjskog gripa, znajući da će valjati kao lek protiv polenske alergije, ako ništa drugo.

Džaba reči utehe Jove Krkobabića da se i njemu tako uklještio... pršljen, kad je nezagrejan iskočio iz Trojanskog konja i pao na Odiseja, ali da ga je već posle nekoliko vekova prošlo kao rukom odneseno, i da je redovno pobeđivao daleko mlađeg Kraljevića Marka u oranju drumova...

Džaba i Mlađino obećanje da će ga svakog dana masirati i mazati kremicom