Odatle smo se zaputili u Knin. Tamo vlada neka čuda atmosfera. Biće da su mi takve osećaje ulili propaganda. Ili najveća hrvatska zastava koja se vijori na tvrđavi i koja nam je dobro poznata jer se uvek prikazuje njeno postavljanje kad se obeležava godišnjica Oluje. Ona je višenamenski simbol nove Hrvatske. Za mene ona

 

 

 

 

Osvanuo je oblačan dan. Smislili smo da idemo na izlet u Split. Divan i mističan grad koji ima veliku luku i koji je iznedrio sijaset veoma talentovanih umetnika. On je našao tigrasti peškir velikog zavodnika

Ovoga dana kretali su holanđani a i Džon i Meri. On je došao sa idejom da i mi krećemo dosta smo bili na ovom mestu. Nikakav problem. Očas posla je počelo pakovanje. Dok smo pili kafu prišla nam je 'komšinica' koja je bila ispred nas i donela nam parče dinje. Ona je i inače bila fina jer se jedina javljala makar pozdravom. Mi smo se iznenađeno zahvalili. Ubrzo

 

 

Panoramu prilasku upotpunio je ovog jutra jedan ogroman brod krstarica iz Paname! Jedrenjaci su naspram njega bili igračke. I Dubrovnik je delovao manje a punili i su ga mali brodići prevozeći putnike na kopno. Kakva grdosija! Moja jaca polovina je kupila karte za ostrvo Lopare i imali smo još 30tak minuta do ukrcavanja. Posmatrala sam kako je fenomenalno organizovana posada sa krstarice dočekivala goste na dva mola. Na jednom dolazeće na drugom odlazeće putnike. Imali su šator/tendu da im bude prijatna ladovina dok čekaju čitavih nekoliko sekundi na lifeboat

 

 

 

 

Jedino što je nedostajalo našem malo toplom putujućem domu bile su stolice. Bilo kakve te smo se ovog dana bacili u potragu za istim. Tako smo obišli sve obliženje prodavnice i tržne centre. Negde nas

Divna prednost šatora svakako je rano buđenje usled vrućine. Ipak ni to nije upalilo usnulim putnicima koji su se kasno probudili sledeće jutro. Prvo smo otišli u Lidl gde je moj dragi tvrdio da je hrana najjeftinija i najkvalitetnija. Zaneto smo kupovali i šta je trebalo i šta ne. Onda se nametnula dilema šta sa hranom koja ne može da stoji van frižidera. Beskrajno je prošlo vremena u ubeđivanju ko će da pita komšije mogu li nam bar nešto staviti kod njih.

Džon (koji ne želi da se odaziva na gospodin) sedeo je ispred prikolice i čitao knjigu kad sam mu prišla. Nasmejao

 

 

 

 

Miriše na detinjstvo. Svake godine a nekad i više puta godišnje dolazila je moja porodica na hrvatsko primorje. Bila su to srećna, zdrava i bezbrižna vremena. Otići na more tada je bilo kao otići u nedeljnu kupovinu danas. Skoro da se oseti izdatak. Putovali smo nekad avionom, nekad našim

 

 

 

 

27.08.
Beograd - Valjevo - Bajna Bašta - Tara - Višegrad - Goražde - Tjentište

28.08.
Tjentište - Gacko - Trebinje - Dubrovnik - Kupare

02.09.
Kupare - Dubrovnik - Neum - Makarska - Omiš - Split - Trogir - Vranjice (Belvedere)

07.09.

 

Ovde su me u Srbiji, zvali po imenu, prezimenu, tepali mi, zvali me sestrinim imenom, van sam bila Dzej Dzej, a čak i Anđelina - ovo je i dalje kompletna misterija kako su iskonstruisali.

Al najdraže mi je kako me zove moj mali komšija - za njega sam Nejbrs - sa naglaskom na j i s.

Moj mali komšija ima 3 godine i koji mesec. Milije stvorenje ne videh - kako odraslo tako i sasvim malo. On obožava da strči do moje radnje. Ako ima posetioca obavezno