Urna Nikole Tesle se premešta u Hram Svetog Save

Tanjug | 28. 02. 2014. - 14:58h

Beograd - Posmrtni ostaci naučnika Nikole Tesle biće premešteni iz muzeja posvećenog tom velikanu u Beogradu u portu Hrama Svetog Save, gde će mu biti podignut i spomenik, predviđeno je Sporazumom koji je danas potpisan u Patrijaršiji SPC.

Sporazum su potpisali partijarh srpski Irinej, ministarka energetike Zorana Mijhajlović ispred Vlade Srbije i predsednik Privremenog organa Beograda Siniša Mali.

Partijarh je, nakon potpisivanja sporazuma, rekao da

Posle mene potop je najčuvenija sebična rečenica na svetu! Postala je životna maksima mnogim kasnijim diktatorima a koliko vidim danas je i u Srbiji na delu.

Na Svadbi u Kani,  Mati Isusova, Bogorodica, primače se Sinu i šapnu mu: Nemaju vina!  I šta biva? Sin Božji, plod bezgrešne Marijine utrobe, grubo (za moj ukus) joj odgovori: Ženo, šta ja imam s tobom? Slična stvar se desila, nije bitna lokacija niti da li je bila pre ili posle ove, sedeo je za večerom u kući nekog domaćina sa svojim apostolskim trabantima,

Prvog poskoka sam video krajem pedesetih. Lomatali smo se uskim makadamom koji je od Virpazara vodio naviše prema Rijeci Crnojevića a odatle ka Cetinju. Otac koji je vozio, odjednom je usporio a zatim i zaustavio Fiata 1100. Izađite polako i budite iza mene, rekao je. Uzbrao je jednu šipkovu granu, prelomio višak i na vrhu ostavio male raklje. Polako je krenuo ispred kola i tada smo videli vireći iza njega, zmiju šarenih leđa koja je sporo vijugajući  puzala sredinom druma. Otac joj se približio, rakljom joj pritisao vrat, sagao se, uhvatio je palcem i kažiprstom

i to! Dođoše mi na vrata! Taman da odem iz kuće, obučen, spreman ali, 'ajde da zapalim još jednu pre puta, kad zvrrrrrrrrrr na vratima. Odaaaaaavno se ne bojim ni boga ni đavola te nikad ne zvirnem kroz ono okance u populusu poznato kao špijunka, otvorim, ženska osoba bujne, prebujne kose od koje joj se ne vidi lice, čeka da nešto našvrlja hemićarskom olovkom po obrascu na kojem su odštampani moje ime, prezime, broj stana, opština, ulica i broj, čovek, četrdesetak godina, možda i neku manje, smeši se ljubazno i: Dobro veče, mi smo iz Srpske napredne stranke...

Kuku si ga meni ako ona ovo pročita!

Još davno kad sam objavio prvi tekst, rekla mi je: Mene ne spominji niti me stavljaj u to što pišeš!

Tko leti vrijedi

Tko ne leti ne vrijedi

Ne odoleh da kao naslov postavim natpis na Grunfovim grudima iako to možda neće a možda i hoće imati veze sa ovim što ću napisati, kazati, saopštiti...tako mi došlo.

Da ne bude zabune, ovo nisam pisao ja ali volim ovaj tekst.

Upoznao sam jednog pravog teologa; govorio je istočnjačke jezike, poznavao je koliko se može stare običaje naroda. Poznavao je isto tako bramance, Haldejce, ignikole*, sabejce**, Sirijce i Egipćane kao i Jevreje; bliska su mu bila razna učenja Biblije; trideset godina je pokušavao da pomiri jevanđelja i nastojao da dovede u slogu crkvene oce. Istraživao je u koje je vreme tačno napisan simvol koji se pripisuje apostolima i onaj koji se stavlja pod ime Anastazija; kako su nastala posvećenja jedno za drugim; kakva je razlika između sinaksa*** i službe Božije; kako se hrišćanska crkva od svog nastanka podelila na više grupa i kako je vladajuće društvo sve druge tretiralo kao jeretike.

Stalo je meni do ljudi na Kosovu i Metohiji, stalo mi je i do teritorije po kojoj se nekad slobodno promicah i živeh, ne stalo, nego me duša boli ali! Mnogo je ali proteklo Savom, Dunavom, Moravom, Sitnicom, Labom, Nerodimkom, Crnim i Belim Drimom da bismo došli dovde dokle smo došli. Problem se vuče još od prvog susreta Slovena/Soraba/Srbalja/Srba sa Ilirima/Arnautima/Šiptarima/Arbanasima/Albancima, a dobri su izgledi da će se vući dok je sveta i veka.

Kenguri sumnje,

Obrnutim redom,

Konzerve nežno otvaraju....

                                                                                                                                                   Hommage à Danilo Kiš

Bio je to zdepast snažan čovek tamno maslinastog tena, sedine u proređenoj kosi i grguravoj bradi, precizno su ocrtavale njegov dug životni put. Delovao je smireno i pouzdano, jedino su njegov velik naniže povijen nos i jedno oko veće od drugog, isijavali iskustvo,