Nesumnjivo da nas spaja vrlo brzo sa nekim ako delimo istu ljubav prema nekoj vrsti muzike, filma, knjizevnosti, u novije vreme cak i hrane.
Ipak, postoji nesto drugo sto smo mozda ismevali nekada davno jer je u nekadasnjoj Jugoslaviji bilo cesto medju ljudima koji su dosli u Beograd iz neke daljine. Ono kada dva nepoznata coveka poticu skoro pa iz istog zaseoka i nadju se u gradu na istom poslu.
Danas gledam na to nekako drugacije jer sam uhvatila samu sebe u pronalazenjima  bliskosti sa ljudima koji su hodili nekim stazama mog detinjstva.
Jedno je podsecanje sa

Tako je: Srbija traži ostanak taksi, a da Priština za uzvrat ukine samoproglašenu nezavisnost i odrekne se tesnih veza sa Amerikom. U najkraćem, to je plan Srbije. A i narod to tako vidi, i tako priča, uz kafu, uz pivo ispred prodavnice ... Šta su takse u odnosu na značajno parče teritorije, i to teritorije sa neizmernim istorijskim i kulturnim nasleđem? Ako baš mora da se bira između taksi i dela teritorije, nema sumnje da se treba opredeliti da takse ostanu, a da se ne daje teritorija, i to takva. Svaki patriota bi tako odlučio. A tu našu štetu od taksi nadoknadićemo u poslovanju sa Kinezima. 

U sredu, 13. marta 2019. u prepunom beogradskom Medija centru održana je promocija najnovije knjige poznatog istraživačkog novinara Domagoja Margetića "Krvave balkanske milijarde".

Uprkos zanimljivom sadržaju knjige, velikom JAVNOM interesu i važnosti istraživanja Domagoja Margetića, veoma posećenoj

(odgovori na pitanja urednistva sajta Slobodni filozofski postavljena grupi ovdasnjih aktivista povodom 20 godina od NATO bombardovanja; skracivanje je bilo neophodno zbog obima clanka pa ovde radi eventualne diskusije objavljujem neskracenu verziju)  

S.F.: 24. ožujka navršilo se 20 godina od agresije NATO-a na tadašnju SR Jugoslaviju. Tromjesečni zračni udari izazvali su ogromnu materijalnu štetu i odnijeli mnoge živote prvenstveno

Odlomak iz romana “Savršen antitalenat za sreću”, Akademska knjiga, Novi Sad, 2021/2022.

 

Tačno tri meseca i devetnaest dana po Ana Marijinom nestanku, na vratima moje kancelarije pojavio se vitalni starčić, s tankim, negovanim brčićima, na pragu osamdesetih, u iznošenim cipelama i prilično pogužvanom, dva broja većem kariranom sakou kog je, očito, oblačio samo za specijalne prilike. U desnoj ruci nosio je prvo izdanje mog Bicikliste, a levom, čvrsto ga stežući za plastičnu ručku, cimao ogroman tamnocrveni kofer na točkiće, koji je do četvrtog sprata dovukljao pešice (iako je zgrada imala lift), što sam rekonstruisao po lupnjavi sa stepeništa koja je, poput zvučne prethodnice, najavila njegov dolazak:

– Jeste li vi Igor Basarić?

– Da, izvolite...

U Srbiji je uvek bila izražena  podele na “jedne” i “druge”, uz mnoštvo onih koji su bivali čas na jednoj čas na drugoj strani. Te podele samo su  štetile narodu i državi ali se iz istorije nije mnogo naučilo.

Tako i danas, kada je Kosovo u pitanju, imamo aktuelne dve dominantne koncepcije.

Prva je da se problem rešava pregovorima uz pomoć, a ne pritiv EU, SAD i NATO već da oni budu što je moguće za nas korisniji partner. To je rešenje na kome insistira predsednik Tadić sa planom od 4 tačke koji nudi iznalaženja trajnog i održivog rešenja srpsko-albanskog pitanja, ne sputavajući evropsku perspektivu Srbije.Naravno mora se imati u vidu da su pregovori uvek traženje kompromisa, a u konkretnom slučaju da Srbija sebi ne odmaže čak i kad time Srbima na Kosovu ne pomaže.

Druga je da se problem i konflikt zamrznu, da prekinemo pregovore sa EU, da budemo neutralni od svega toga i da se ponašamo kao da se ništa nije desilo.

Bezvizni režim Kanade prema Mađarskoj doveden je u pitanje zbog masovnih zahteva mađarskih Roma za im se u Kanadi omogući dobijanje političkog azila

Kanada je još jednom oštro zapretila Mađarskoj da će zbog velikog broja mađarskih Roma koji u Otavi traže politički azil, za njene građane

 

Sticajem okolnosti, prošle nedelje sam imao zanimljivu polemiku sa aktuelnim ministrom spoljnih poslova Vukom Jeremićem. U sredu, 22. februara 2012. u Medija centru je održana promocija knjige Duška Lopandića „Regionalne inicijative i multilateralna saradnja na Balkanu" u izdanju Evropskog pokreta. Kao jedan od prisutnih novinara postavio sam pitanje autoru knjige da li se u njoj bavio i saradnjom između Srbije i Kosova. Takođe, postavio sam mu pitanje kako on gleda na ovdašnji tretman Srba južno od Ibra, naročito na odnos prema Srbima - ministrima u vladi i poslanicima u parlamentu Kosova. Pomenuo sam da mediji u Srbiji njih pežorativno nazivaju „Tačijevi Srbi", a veći deo javnosti - izdajnicima.

Hrvatski predsednik Ivo Josipović na klaviru je odsvirao nekoliko kompozicija okupljenim zvanicama u zgradi Vlade Republike Srpske, među kojima je bila i pesma "Moj galebe". Predsednik Vlade RS Milord Dodik je posetu hrvatskog predsednika ocenio veoma uspešnom, pišu banjalučke Nezavisne novine.

:)

Mnogo mi se dopala ova vest, istrgnuta iz konteksta Josipovićeve posete Dodiku. Ima finu poruku, ok, ne baš da sad svi političari moraju da nauče da sviraju klavir, al da treba da nauče da komuniciraju na pozitivan način,  pod obavezno.