Nedavno su se predstavnici privrednih komora Srbije, Slovenije i Hrvatske složili u tome da stvaranje neke nove “ekonomske SFRJ” nije pitanje nostalgije, već potrebe izlaska iz krize, zbog novih investicija, ali pre svega boljeg standarda građana.

U prilog tome ide i činjenica  da je  Srbija u 10 meseci prošle godine 32% svog ukupnog izvoza i 11,6%  uvoza realizovala u državama, bivšim republikama , SFRJ i da sa svima osim Hrvatskom i Slovenijom ima suficit.

Namjerno nam nije došla Angela Merkel, poručila je da nema s kim da se sastane. Namjerno nam je došla Angelina Jolie, nakon što su se strasti stišale, a crveni tepih sklonjen, realnost je proizvela kletvu - Dabogda ti Angelina Jolie pohvalila zemlju.

 Bliži se godišnjica opštih oktobarskih izbora 2010 u Bosni i Hercegovini.

Neko tamo je odlučio da je više bilo dosta. A pošto izgleda da je taj neko od onih koji o takvim stvarima mogu da odluče, ziceraši slobodno mogu da polože svoje uloge.

Konačno, čuli smo nešto što malčice odudara od dosadašnje prakse naše vlasti oko rešavanja kosovskog pitanja.

U "Večernjim Novostima", Predsednik Tadić je izašao sa idejom dvojnog suvereniteta za sever Kosova.

U objašnjenju šta to znači pomogli su analitičari skloni predsednikovoj politici. Vladimir Todorić, član političkog saveta MIP-a, ponajviše.

Todorić kaže da bi na severu Kosova, Srbija organizovala školstvo, zdravstvo i da bi ostala srpska valuta, što bi stanovništvu stvorilo uverenje da živi u Srbiji. Ostalo bi valjda organizovala Priština, odnosno kosovska država. Sve ovo i sada postoji u srpskim enklavama na jugu Kosova. E, sad, to ne znači dvojni suverenitet, ako uopšte taj pojam ima svoj sadržaj.

Evropski parlament je 19. januara 2011. na sednici u Strazburu ogromnom većinom glasova ratifikovao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom - za je glasalo  612 poslanika, dok je 38 bilo protiv.

Rezolucijom se pruža podrška prijemu Srbije u EU, ali se i vlasti Srbije pozivaju da okončaju saradnju sa Haškim tribunalom, započnu dijalog sa Kosovom i dovrše započete reforme kako bi Srbija napredovala ka članstvu u EU.Nesumnjivo da će zahtevi i stavovi izneti u Rezoluciji biti predmet političkih sporenja kod nas, uz već viđena tumačenja kako se kome svidi.

A da ne bi bilo kao sa tumačenjem R1244 iz koje uzimamo što nam se sviđa a izostavljamo ono što smatramo da nam ne ide u prilog, bilo bi dobro da se naši političari i sve stranke jasno očituju kako koju tačku shvataju. Naravno zahtevi ili očekivanja izneta u Rezoluciji nisu ni naredbodavnog ni ultimativnog karaktera ali  to ipak  zajednički dokumenat EP u kome su aktivno učestvovale i države koje nisu priznale Kosovo. Dakle, od Srbije se ne traži faktički ništa što ona sama nije prihvatila i nije se bunila.

Upravo iz tih razloga , a i da ne bude da nam nije kazato,  valja navesti tačke u kojima su formulisani stavovi i zahtevi u vezi Kosova, odnosa sa susedima i regionalnoj saradnji, kao i  pitanje saradnje sa Haškim tribunalom.

Pa evo tih tačaka:

Ako policajca na kontrolnom punktu pogledaš malčice popreko ili, ako mu se baš tako hoće, on može očas posla da ustanovi kako ne možeš nikud, jer na fotografiji ne ličiš na sebe.

Naslov bi mogao i da glasi  “Na tenkovima smo se rastajali, oko tenkova se spajamo”

Samo u poslednja dva meseca desilo se dosta toga što je potvrdilo tezu da se na prostoru bivše Jugoslavije stvara sasvim nova interesna sfera.

Države nastale na razvalinama SFRJ muče iste muke: korupcija, ekonomski sunovrat, društveno raslojavanje, nedovršen politički sistem, kriminal  i siromaštvo ogromnog broja stanovništva, opšte su karakteristike svih osim Slovenije. Obećavane su kule i gradovi, a nakon 20 godina svi su tamo pa i dalje nego gde su onda bili.

SFRJ je imala ukupan spoljni dug od, preračunato, 14 milijardi evra, a sada njeni "potomci" zajedno duguju svetu - 117 milijardi