Na nedavno održanom MIKRO Festivalu amaterskog filma "LOW-FI IS SKY HIGH",13-14. maja u kafeu "Freedom", u organizaciji Društva ljubitelja amaterskog crteža, kafea "Freedom" i g. Radomira Lazovića, prema izboru žirija laskavu titulu pobjednika ponio je kratki film "Guatemala Mi Amor" Nikole Pavlovića.

Ne znam da li su Boris Tadić i njemu potčinjeni državni i stranački hohštapleri slušali današnji „Kažiprst", ne znam takođe da li su to učinili neki blogeri sa B92 blog platforme, a ako jesu, možda su, uprkos čvrstoj odluci i slabim plućima, ipak poželeli da zapale cigaretu, jer  u studiju sa Danicom Vučenić nije bio ni Tomislav Nikolić, ni Vojislav Koštunica, ni Velimir Ilić, nego žena pred kojom bi svi zajedno trebalo da se postide.

Za one koji nisu slušali današnju emisiju,

Dugo očekivani koncert Jelene Karleuše, jedne od najvećih balkanskih estradnih diva - recimo to tako, „politički korektno", zbog brojne konkurencije u vidu Cece, Seke i ostalih zvezda i starleta, supernovi i crnih patuljaka i patuljčica - održan je 15. maja pred oko 10.000 ljudi u beogradskoj Areni. Kažem dugo očekivani, jer je Karleuša prvi put u petnaest godina dugoj karijeri nastupala solo, a najave spektakla svakako su zagolicale maštu koliko fanova, toliko i brojnih oponenata, koji su priželjkivali „Titanik u najavi", glamurozni hepening koji će lagano dotaći dno i završiti u katastrofi epskih proporcija.

S ANTONIC

  Koliko ima njih koji sasvim lepo žive od zabrinutosti za Srbiju tako da mi se sve više čini da ništa drugo i ne treba da se radi, osim što ćemo se prepustiti tim dušebrižnicim, pa će nam sve krenuti. Ma kakvi krenuti, nema te sile, pa ni države koja

OTKAČENE VESTI

U toku su intenzivni pregovori i razgovori o najefikasnijim metodama izlaska iz aktuelne ekonomske krize. Na prvom, konstitutivnom sastanku jednoglasno je zaključeno da dan ima 24 časa. Na sledećem sastanku išlo se više u detalje, tako da je vrlo lako postignut dogovor izmedju stranačkih prvaka

Posle  trideset dana boravka u Engleskoj i dvostruko manje sati leta, konačno sam, 5. Maja sleteo na primetno oštećen aerodrom u Santiagu. Jedva sam stigao da se odmorim od iscrpljujućeg  jet lug-a, a osvanuo je novi dan u kome me je očekivao novi susret sa starim prijateljima iz celog sveta kao i nova poznanstva sa blogerima kojima je Samit Global voices organizacije u Čileu bio prvi  u karijeri.

Preko stotinu blogera sa svih kontinenata i dvostruko više radoznalih Čileanaca, kao i veliki broj gostiju iz

Hvala Tijaniću što nas je vratio u devedesete, bar preko drugog dnevnika RTS-a. Danas je krenuo novi dizajn drugog dnevnika koji se oslanja na slavnu prošlost špice iz devedesetih. Možda je ta špica bila najbolja, legendarna i kakva sve ne ali ja se od nje ježim. Podseća me na devedesete.

"Najzaslužnij" je Boris Miljković, bar tako kažu u Dnevniku. Ceo kreativni tim nije mogao evo već dve godine da smisli ništa bolje već je morao da reciklira špicu iz prošlosti.

Nekada je, s nostalgijom ćemo se sećati te izreke, papir bio trpeljiviji od ljudi. Danas Facebook trpi sve.

Da ne dužim - ulogujem se večeras tamo i vidim da je jedna moja studentkinja pristupila grupi „Da se crnogorski studenti tretiraju kao strani!!!!". Prevrnem očima na četiri uzvičnika u nazivu grupe, ali ipak odem da pogledam grupu, pošto mislim da pitanje prava na „budžet" jeste jedno od čvorišta koje treba razrešiti. Primetim da je još jedan od mojih FB-prijatelja i naših blogokolega član grupe. I onda pogledam „zidić" grupe i naiđem na ono čega sam se plašila od prvog trenutka.

Komentare prenosim bez lektorskih intervencija, samo uz izvesna preskakanja, skraćenja i izostavljanja imena autora:

nek studiraju na cetinju ,to su i trazili...

pa normalno necemo valda ta govna da skolujemo

jesu li ubacili ta 2-3 nova slova u rečnik? ^^ mislim da se od tog trenutka više nećemo moći razumeti ^^ a samim tim, naravno ako ima mozga u ovoj vlasti, izbaciti ih sa budžeta Srpskih fakulteta! nek idu na kosovo da studiraju kod braće šiptara! i onako su ih priznali bez po muke...

Jedna vrsta priče je kada su se tvrdnje iz članka Bila Kviglija, koji uz njegovu dozvolu prevodim, pojavljivale u štajaznam tekstovima i izjavama Klajva Staforda Smita, poznatog međunarodnog advokata koji je zastupao interese nekoliko zatvorenika u konclogoru Gvananamo ili pak Endija Vortingtona, britanskog novinara, autora i blogera, kome je taj konclogor specijalnost, a sasvim je druga priča iliti new ball game kada te [iste] tvrdnje, u izjavi pod zakletvom [pdf fajl] za američki federalni sud, iznese pukovnik u penziji, koji je od 2002. do 2005. godine bio šef kancelarije [Chief of Staff] Državnog sekretara SAD, Kolina Pauela. Dakle, now it's official!