tap, tap, tap, tup..ups sorry!!

" Dobro kume oces ti da izubijas ove ljude po    aerodromu ..gledaj malo kako baratas sa tim stapom...."

"Ja da gledam"?, odgovorih pomalo zastajuci u masi putnika koja je ignorisala  moj bijeli stap  sem.... ako ih malcice ne/namjerno   sapletem istim. 

"Pa jebote da ja gledam vozio bi kola ne stap".

"Dobro filozofe.    ajde samo sad da pozurimo  na taj let pa cemo u avionu natanane o ljudima and ljudskim pravima" , odgovorio je moj kum rijesen da ne zakasnimo na let za Beograd.

"Znas", nisam

Boris Dežulović mi je jedan od omiljenih autora sa ovih prostora. Svi mi volimo da čitamo njegove kritičke tekstove o svojoj domovini, ali je pitanje koliko nam se dopada kada smo mi na tapetu. Tekst Borisa Dežulovića prenosim u celosti:

Dozlaboga je već istrošena moralistička fraza kako svatko treba najprije počistiti u svom dvorištu, pa tek onda viriti u susjedovo.

Dozlaboga istrošena, a ne da se potrošiti. Preduboko je u balkanski genotip našeg čovjeka ukopan refleks da se penje na prste i isteže vrat preko plota, uzrokujući endemsku ukočenost

DŽA ili BU!

Trenutno je bačena rukavica režimu, sa pokidane ograde stadiona u Djenovi! Zašto? Zato što je od 5. oktobra 2000. u Srbiji uglavnom sve radjeno u rukavicama ili po principu "ruka ruku mije"! Ali, to nije glavna tema ovog bloga!

Šta režim

Genova, Italia, grad u kome zivi i radi Renzo Piano; grad u kome je rodjen Kristofer Kolumbo; grad u kome se rodio Guiseppe Mazzini, Anima d'Italia i mesto gde je upoznao Garibaldija; mesto rodjenja Ligurijske skole koja je dala neke od najboljih radova Rubensa i Van Dajka; vazna i prelepa luka na severu Italije...grad u kome su poceli da se ruse snovi o ponavljanju najveceg uspeha u istoriji fudbala na Ex-YU prostorima 1991 godine, zahvaljujuci

Zaista je malo toga novog jos moguce reci o desavanjima vezanim za gej paradu, ali Antonicev tekst me je bas razocarao pre neki dan. Problem je u tome sto Antonic u svojoj analizi i u nekoj vrsti pravednickog zgrazavanja nad izjavom drzavnog sekretara Homena (o tome kako ce drzava ostro reagovati na huligansko nasilje), polazi od toga da su huligani zastupnici demokratije i cuvari nacionalnih interesa (koji se kao takvi bore protiv politicara na vlasti koji zastupaju neke tudje interese - u

           Kada je povorka ponosa stigla do SKC-a, učesnici su počeli da uzvikuju "uspeli smo! uspeli smo!", kao da ni sami nisu verovali da će povorka proći svojom trasom bez ometanja. Deset godina se čekalo na ovu šetnju. Taj prizor je u meni probudio čitavo jedno more osećanja, sreću, nevericu, pa opet sreću, pa anksioznost, pa neku vrstu ushićenosti, skoro